Kako pronaći unutrašnji mir: Psiholog otkriva 8 istina koje treba prihvatiti

U tesktu za “Psychology Today”, psiholog i psihoterapeutkinja ističe da je to često automatska psihološka reakcija, povezana sa našim nesigurnostima, prethodnim iskustvima, uverenjima koja smo formirali i dubokom ljudskom potrebom za prihvatanjem. Naučna istraživanja pokazuju da osećaj društvenog odbacivanja aktivira moždane mehanizme koji su uključeni u obradu bola. To nam pomaže da shvatimo zašto nas negativno društveno iskustvo može toliko povrediti.

Psihoterapeutkinja izdvaja osam osnovnih istina koje mogu ojačati našu psihološku fleksibilnost, pomažući nam da se nosimo sa kritikom, odbacivanjem i negativnim ponašanjem drugih bez stalnog preispitivanja sopstvene vrednosti.

1. Ne mogu svi da vas vole

Kao što ni mi ne volimo sve ljude koje sretnemo, tako ne možemo očekivati da ćemo biti simpatični svima. Lične preferencije zavise od ličnosti, vrednosti, iskustava i očekivanja svake osobe. Ipak, kada nas neko ne prihvata ili odbacuje, često to tumačimo kao dokaz da nešto nije u redu sa nama. “Ako drugi misle da vredim, onda vredim. Ako misle da ne vredim, verovatno su u pravu.” To je zamka u koju upadamo, prema rečima stručnjakinje.

“Možemo promeniti način razmišljanja, shvatajući da to da li se nekome sviđamo ne određuje našu vrednost. Možemo biti izuzetni ljudi, čak i ako nismo prvi izbor nekome drugom”, naglašava psiholog Majdenberg.

2. Ne možete znati šta drugi misle

Prijatelj ne odgovara na vašu poruku. Neko deluje distancirano. Vaš um odmah počinje da pravi scenarije: “Da li sam nešto pogrešio/la?”, “Da li me više ne voli?”. Majdenbergova objašnjava da često mešamo lična tumačenja sa stvarnim činjenicama.

To je kognitivna zamka, jer mozak pokušava da objasni ponašanje drugih na osnovu prethodnih iskustava, strahova i očekivanja. Zato stručnjakinja predlaže da sebi postavimo dva jednostavna pitanja: “Šta zaista znam, a šta samo pretpostavljam? Da li postoji drugo objašnjenje?”

3. Kritika više govori o drugome nego o vama

Osoba koja se oseća nesigurno, ljuto ili razočarano može izražavati svoja osećanja kroz jaku kritiku, agresiju ili ironiju. U psihologiji, mehanizam “projekcije” opisuje sklonost da drugima pripisujemo osećanja ili osobine koje teško prepoznajemo kod sebe. Na primer, posebno nesigurna osoba može biti preterano kritična prema drugima. To ne znači da je svaka kritika neosnovana. Međutim, način na koji neko izražava nezadovoljstvo može biti povezan i sa njegovim unutrašnjim teškoćama.

4. Ne upijajte tuđe negativno raspoloženje

Da li ste primetili koliko lako neko može da vam prenese svoje nerviranje? Ova pojava je povezana sa tzv. “emocionalnom transmisijom”, gde ljudi često nesvesno utiču jedni na druge svojim emocionalnim stanjem. Psiholog Majdenberg ističe da možemo pokazati razumevanje i empatiju bez upijanja tuđih negativnih osećanja. Važno je naučiti da razlikujemo šta oseća druga osoba, šta osećamo mi i kako biramo da reagujemo.

5. Tuđe neraspoloženje nije uvek povezano sa vama

Kad je neko distanciran, nervozan ili manje komunikativan nego inače, često mislimo da smo mi krivi. Ipak, “krivaca” može biti mnogo: umor, stres, lični problemi ili druge teškoće koje nemaju veze sa nama.

Umesto da automatski preuzimamo odgovornost za tuđe raspoloženje, stručnjakinja predlaže da situaciji pristupimo sa interesovanjem i radoznalošću. Jednostavno pitanje poput “Da li te nešto muči? Da li je sve u redu?” može otvoriti put za dublju komunikaciju.

6. Odbacivanje ne određuje vašu ličnu vrednost

Potreba da pripadamo i da budemo prihvaćeni je osnovna za naše mentalno blagostanje. Zato odbacivanje, bilo da se radi o ljubavnoj vezi, prijateljstvu ili poslovnoj prilici, može duboko da nas povredi. Majdenberg podseća da odbacivanje može da bude posledica nespojivosti, različitih potreba, lošeg tajminga ili okolnosti koje ne možemo kontrolisati. Ne možemo da izbegnemo svako odbacivanje, ali možemo da izaberemo da ga ne doživimo kao lični neuspeh.

7. Reakcije drugih mogu vas nečemu naučiti

Možete mnogo naučiti posmatrajući reakcije drugih o njihovim očekivanjima, potrebama i vrednostima. Emocionalna zrelost podrazumeva da prepoznamo svoj doprinos u teškoj situaciji, da čujemo tuđu perspektivu i, kada je potrebno, ispravimo svoje ponašanje. Cilj nije dokazati ko je u pravu, već bolje razumeti jedni druge i graditi zdravije odnose.

8. Ne trošite emocionalnu energiju

Koliko puta ste se pitali šta ste mogli drugačije da kažete ili zašto vam je neko odgovorio grubo? Ovo uporno prežvakavanje negativnih misli, poznato kao “prežvakavanje”, može dovesti do emocionalne iscrpljenosti, često duže nego što traje sam događaj. Psiholog savetuje da prepoznamo kad upadamo u ovaj začarani krug i svesno usmerimo pažnju na ono što zaista možemo da utičemo: svoje misli, lične granice, reakcije i izbore.

Prava emocionalna sloboda, prema Majdenbergovoj, dolazi kad nam više nije potrebno da se drugi ponašaju drugačije da bismo se osećali sigurno sa sobom.

“Nisu samo drugi ti koji pritiskaju naše dugmiće. Naše sopstvene osetljivosti i iskustva takođe određuju kako ćemo emocionalno reagovati. Prepoznavanje ove stvarnosti može promeniti ne samo način na koji doživljavamo odnose sa drugima, već i način na koji doživljavamo sebe”, zaključuje psihoterapeutkinja Mišel Majdenberg.