Šta ne treba govoriti ljudima u žalosti: Rečenice koje dodatno bole

Iako ljudi govore iz najbolje namere, često biraju pogrešne reči, zbog kojih se ožalošćeni mogu osetiti otuđeno, neshvaćeno, ljuto ili još tužnije. Iskustva prikupljana tokom višegodišnjeg rada s ljudima koji su izgubili voljene osobe pokazala su koje izjave nakon sahrane izazivaju najveću neprijatnost i bol.

“Znam kako se osećaš”

Šta ožalošćeni zaista misli: “Ne, ne znaš.”

Čak i ako ste i sami izgubili člana porodice ili prijatelja, ne možete znati tačno kako se druga osoba oseća, jer ne postoje dve iste osobe niti dva ista gubitka. Poređenje tuge u tom trenutku ne pomaže, a ožalošćenoj osobi može biti teško da zamisli da iko razume njen bol.

“Sada je na boljem mestu”

Šta ožalošćeni zaista misli: “Koga je briga za to?! Želim da je ovde.”

Iako mnogi nalaze utehu u ovom uverenju, neposredno nakon gubitka ovakve reči mogu biti bolne, jer osoba koja tuguje želi samo jedno – da je voljena osoba i dalje uz nju.

“Biće lakše vremenom”

Šta ožalošćeni zaista misli: “To mi sada deluje nemoguće” ili “Ne želim da zaboravim osobu koju volim.”

Vremenom će verovatno biti lakše, ali osobi koja duboko tuguje potrebno je da uvažite bol koji trenutno oseća. Za mnoge je taj bol snažno povezan s preminulom osobom, pa pomisao na “zarastanje rana” može delovati kao zaboravljanje voljene osobe ili nastavljanje života bez nje.

“Barem imaš drugu decu” ili “Možeš imati još dece”

Šta ožalošćeni zaista misli: “Ne želim drugo dete, izgubio sam OVO dete.”

Ovakve izjave umanjuju značaj gubitka i mogu zvučati kao da je dete zamenljivo, a roditeljima mogu izazvati i osećaj krivice prema drugoj deci.

“Možeš se ponovo oženiti / udati”

Šta ožalošćeni zaista misli: “Upravo sam izgubio osobu sa kojom je trebalo da provedem život. Ne zanima me niko drugi.”

U prvim trenucima tuge osobi može biti teško da zamisli budućnost bez voljenog partnera, pa razgovor o novoj vezi može delovati bolno i neprimereno.

“Barem je doživeo/la duboku starost”

Šta ožalošćeni zaista misli: “Da li bi zbog toga trebalo manje da mi nedostaje?”

Dug i ispunjen život ne umanjuje bol zbog gubitka. Bez obzira na godine preminule osobe, tuga može biti nepodnošljiva.

“Božja volja” ili “Bog nam ne daje više nego što možemo da podnesemo”

Šta ožalošćeni zaista misli: “Zašto bi Bog želeo da patimo?” ili “Kako ti to znaš? Lako je tebi da pričaš.”

Smrt voljene osobe može podstaći preispitivanje vere i odnosa prema Bogu, čak i kod duboko religioznih ljudi. Zato ovakve izjave mogu izazvati nerazumevanje ili ljutnju, dok kod onih koji nisu verujući mogu dodatno pojačati osećaj otuđenosti.

“Nemoj da plačeš” ili “Moraš biti jak/a”

Šta ožalošćeni zaista misli: “Ne mogu da zaustavim suze. Moram da plačem. Da li misliš da sam loš roditelj ili loše dete ako ne uspem da izdržim?”

Ne postoji jedan ispravan način tugovanja – svako treba da ima slobodu da plače i izrazi osećanja bez straha od osude. Ni pred decom ne treba skrivati svaku suzu, jer ona posmatraju odrasle i kroz njihove reakcije uče kako da se nose s gubitkom.

“Moglo je biti i gore…”

Šta ožalošćeni zaista misli: “To mi ništa ne znači, moj bol je sada nepodnošljiv!”

Poređenje s tuđom patnjom ne umanjuje bol zbog gubitka, a može ostaviti utisak da osećanja ožalošćene osobe nisu dovoljno važna.

“Uvek možeš nabaviti drugog psa ili mačku”

Šta ožalošćeni zaista misli: “Moj ljubimac nije stvar koja se može tek tako zameniti.”

Bol zbog gubitka kućnog ljubimca ne treba potcenjivati. Svaki ljubimac ima posebno mesto u životu svog vlasnika, a dolazak novog ne briše tugu za onim koji je uginuo.

Kako pružiti podršku delima?

Ako ste nekada izgovorili neku od ovih rečenica, nemojte sebi prebacivati. Ožalošćeni možda neće pamtiti vaše tačne reči, ali im prisustvo i konkretna pomoć mogu mnogo značiti. Umesto da tražite savršenu rečenicu, ponudite pomoć koja će im olakšati svakodnevicu:

• Ponudite da im pričuvate decu.
• Pomozite im oko obaveza i troškova sahrane, u dogovoru s njima.
• Pripremite ili naručite obrok za njih.
• Ponudite da obavite kupovinu ili druge svakodnevne poslove.

Ovakvi gestovi pažnje mogu značiti više od bilo koje rečenice izgovorene prilikom izjavljivanja saučešća.