Iskusni pekari otkrili gde je zapravo najbolje čuvati hleb: Dugo ostaje svež i hrskav

Kada je u pitanju čuvanje hleba, suočavamo se sa dve potpuno suprotstavljene potrebe. Suvo okruženje dovodi do toga da pecivo gubi vlažnost, dok prekomerna vlažnost omekšava koricu i stvara idealne uslove za razvoj buđi. Zbog toga je zatvaranje sveže vekne u nepropusnu plastičnu kesu izuzetno loša ideja, posebno ako se hleb još uvek nije potpuno ohladio. Pa, gde je onda pravo mesto za hleb?

Najgore mesto za hleb? Tamo ga nikako ne stavljajte!

Moglo bi se učiniti da je frižider savršeno sklonište za hleb. Na kraju krajeva, niska temperatura usporava razvoj mnogih mikroorganizama, uključujući i buđ. Međutim, kada je u pitanju hleb, frižider ima jednu ogromnu manu: drastično ubrzava njegovo bajanje.

Nije reč samo o običnom sušenju. Tokom skladištenja dolazi do promena u samoj strukturi skroba – pre svega do procesa zvanog retrogradacija. Najjednostavnije rečeno, molekuli skroba koji su tokom pečenja promenjeni pod uticajem vode i visoke temperature, počinju ponovo da stvaraju čvršću strukturu. Sredina hleba postupno stvrdnjava, suši se i počinje da se mrvu, dok korica, umesto da bude hrskava, postaje mekana i žilava. Ovaj proces se odvija najbrže upravo na temperaturama koje vladaju u frižideru.

Ni kutija za hleb nije uvek dobro rešenje. Sve zavisi od modela i uslova unutar nje. Potpuno zatvorena posuda bez odgovarajuće ventilacije zadržava vlagu. Korica tada postaje žilava, a povećana vlažnost direktno pogoduje razvoju buđi. Takođe, kutiju ne treba pretrpavati, a mrvice i ostaci starog hleba moraju se redovno čistiti.

Posebno loša ideja jeste stavljanje vrućeg ili toplog hleba u kutiju ili bilo koju drugu zatvorenu posudu. Hleb koji isparava otpušta vlagu koja ostaje zarobljena unutra. Zato sveže pečen hleb mora potpuno da se ohladi pre nego što ga odložite.

Pecivu nikako ne odgovaraju ni sledeća mesta u kuhinji:

• Sunčana radna površina ili prozorska daska – hleb se zagreva i ubrzano gubi kvalitet;
• Blizina šporeta, rerne ili radijatora – visoka temperatura drastično ubrzava sušenje;
• Vlažan ormarić – povišena vlažnost povećava rizik od nastanka buđi;
• Hermetička plastična kesa (naročito za topao ili vlažan hleb) – zadržava vodenu paru i uništava hrskavost korice.

Najbolje mesto za hleb? Ovo je izbor profesionalnih pekara

Ako planirate da veknu pojedete u roku od nekoliko dana, najbolje je da joj nađete suvo i mračno mesto na sobnoj temperaturi (od 15 do 20 stepeni Celzijusa), daleko od izvora toplote. Profesionalni pekari preporučuju zatvoreni kuhinjski ormarić ili ostavu. Kutija za hleb je takođe dobro rešenje, ali pod uslovom da je čista, suva i da omogucava cirkulaciju vazduha.

Veoma je važan i način pakovanja. Umesto plastične kese, hleb je najbolje uviti u lanenu ili pamučnu vrećicu. Prirodna tkanina sprečava brzo sušenje, a istovremeno omogućava hlebu da „diše“. Na ten način se lakše održava ravnoteža između zaštite sredine od isušivanja i odvođenja viška vlage.

Ukoliko ste veknu već načeli, odličan trik je da je postavite sečenom stranom na dole, na primer na čistu dasku za sečenje. Tako će izložena sredina znatno sporije gubiti vlagu. Iz istog razloga nemojte seći ceo hleb odjednom ako ne planirate odmah da ga pojedete.

A šta uraditi ako ste kupili previše peciva? Tada pravo mesto nije frižider, već – zamrzivač! Potpuno ohlađen hleb isecite na kriške, podelite u porcije i dobro zapakujte. Kasnije vadite samo onoliko kriški koliko vam je potrebno, i odmrznite ih na sobnoj temperaturi ili podgrejte u tosteru.

Pravilo je u praksi sasvim jednostavno: hleb koji planirate da pojedete u narednim danima čuvajte na suvom i tamnom mestu na sobnoj temperaturi. Ako želite da ga sačuvate na duži period – zamrznite ga. Frižider ostavite za namirnice kojima hladnoća zaista pomaže da zadrže svežinu.

(kuchnia.fakt.pl)