Zaboravite na famoznih sedam godina i ostale krize: Stara pravila braka više ne važe

U nekom trenutku zajedničkog života, obično bračnog, mnogi parovi doživljavaju čudan, čak zastrašujuć osećaj: sve izgleda kao da je u najboljem redu, nisu se dogodile veće katastrofe ili izdaje, ali sama veza je postala nekako drugačija. Svakodnevnica je potpuno zasenila romantiku, ono što je nekada donosilo istinsku radost postalo je rutina, a intimni život je primetno izgubio intenzitet. Jednog partnera sve više iritiraju trivijalne stvari, dok se drugi tiho povlači u svoj svet. U takvim trenucima lako je doneti ishitren i tužan zaključak da je ljubav jednostavno izbledela, a brak – otpevao svoje.

Međutim, iza emocionalnog hlađenja često se kriju sasvim razumljivi i prozaični razlozi. Jednostavan umor od svakodnevnih obaveza se akumulira, nejednaki doprinosi uzimaju danak, a hormonska oluja koja je harala prvim godinama veze ustupa mesto mirnijim danima. Menjamo se, razvijamo se i transformišemo kao pojedinci, ali nepisana pravila oko kojih smo se na samom početku zajedničkog života lako složili prestaju da važe u novoj stvarnosti.

Sedma godina više nije krizna

Shvatanje da vaša veza ne umire, već jednostavno zahteva ponovno pokretanje i renesansu predstavlja pola bitke za spasavanje. Julija Solis, klinički psiholog i psihoterapeut, za Woman.ru kaže da se tih prvih sedam godina neopravdano našlo na lošem glasu i da ne treba da ih doživljavamo sa strahom. Granica nije određena. Pogotovo ne u današnje vreme.

“Period kada dolazi do zahlađenja nije preciziran. Ne postoji hormon koji će vašem telu baš na sedmu godišnjicu veze ili braka reći da vam ta osoba više nije potrebna. Studija sprovedena na više od 165.000 ljudi pokazuje da zadovoljstvo opada već prvih godina. Do tog trenutka već ste zasnovali porodicu, imate decu i bezbroj odgovornosti, a posao, seksualnost i ideje o sebi i budućnosti su se promenili”.

Na početku priče, partner je snažan izvor zadovoljstva. Kada ugledamo voljenu osobu, u našem mozgu se u deliću sekunde pokreće pravi vatromet hemijskih reakcija. Aktivira se takozvani sistem za nagrađivanje, preplavljuju nas hormoni i neurotransmiteri koji izazivaju osećaj sreće, uzbuđenja i povezanosti. Zato se svaka poruka, susret, dodir ili prvi zajednički odmor doživljavaju kao stvari od životne važnosti – što i jesu – ali kasnije se scenario značajno menja.

Hormonska oluja se stišava

Ovaj period uvek prati privremeno restrukturiranje hormonskog sistema. Prema rečima stručnjaka, brojna istraživanja pokazuju da ljudi koji su se nedavno zaljubili imaju značajno povišen nivo kortizola (hormona stresa), dok se nivo testosterona kod muškaraca i žena privremeno obrće – kod prvih pada, dok kod drugih raste.

Štaviše, u krvi tek venčanih zabeležen je visok nivo oksitocina, koji stvara dubok osećaj bliskosti, poverenja, sigurnosti i emotivne povezanosti. Međutim, bilo bi preterano smatrati ga isključivo “hormonom ljubavi”. Najkasnije do 24. meseca ova oluja se smiruje, a hormoni se vraćaju u normalu.

Posle nekoliko godina braka, mozak je već temeljno proučio partnera, tako da samo prisustvo hormona više ne može da izazove istu buru emocija kao, recimo, na prvom sastanku. Međutim, pogrešna je percepcija da to nužno znači i kraj ljubavi.

Naučno je dokazano da kod nekih ljudi koji su u braku više od dve decenije i zadržavaju snažna osećanja, isti delovi mozga odgovorni za nagrađivanje i motivaciju nastavljaju da budu aktivni kada vide supružnika. Dakle, duboka romantična vezanost je moguća čak i nakon mnogo vremena – ona samo menja svoju hemiju.

Ljudi se menjaju, a s njima i pravila

Tokom braka svaka strana neizbežno doživljava promene u svojim ciljevima, mogućnostima i stavovima prema poslu, novcu, slobodi, seksu, porodici. Psiholozi primećuju da osobine ličnosti počinju da se transformišu već u prvoj godini, direktno utičući na to koliko se udobno osećamo jedno sa drugim. A ako partner ne primeti i ne podrži te unutrašnje promene, kvalitet veze se brzo pogoršava, za oboje:

“Na primer, ranije je muž bio taj koji je na sebe preuzimao sve finansijske odluke. Ali, danas žena ima svoj posao, prihod, potpuno novi osećaj sebe. Muškarac je možda nekada uživao u ulozi vođe, odgovornog za sve, ali jednostavno se umorio od toga. U tom trenutku osoba počinje da oseća kao da je jednostavno prerasla vezu. U stvarnosti, međutim, nije prerasla svog partnera, već zastareli način postojanja sa njim”, objašnjava Julija Solis.

Kada jedno ulaže više

Na osnovu ličnog iskustva, psiholog nas uverava da doprinosi vezi retko mogu biti potpuno jednaki. Pravi problem počinje kada jedan supružnik provede godine inicirajući intimnost, teške razgovore, zajedničke planove i pomirenje nakon svađe. Drugi može zauzeti pasivni stav ne iz ravnodušnosti, već iz navike, i postaje neprimetan kao vazduh. Onaj ko sve vuče na sebe prolazi kroz jasan ciklus: prvo se još više trudi, zatim počinje otvoreno da traži da mu se uzvrati, a kada to izostane, pregoreva, umara se i emocionalno se povlači.

Naravno, spremnost na kompromis i činjenje stvari za voljenu osobu jača brak. Ako je cena tih napora previsoka i plaća se jednostrano, blagostanje će biti uništeno. Ponekad se na toj tački, uplašen hladnoćom, pasivni partner iznenada probudi i počne aktivnije da deluje. S druge strane, onaj ko je predugo davao može biti toliko iscrpljen, da jednostavno neće imati snage da odgovori.

Ovde se često dešava još jedan destruktivni scenario: što upornije jedan zahteva promenu i jasniju sliku veze, drugi se više povlači u sopstvenu ljušturu. Povlačenje, zauzvrat, primorava prvog da vrši još jači pritisak. Ako takav začarani krug postane primarni način komunikacije, brak neizbežno počinje da “svira kraj”.

Kada obe strane prestanu da pokušavaju

Najbolniji momenat često nije svađa, već tišina. Jedan je umoran od zahteva, drugi od odbrane. Razgovori se proređuju, svako se bavi svojim životom, ali – nema intimnosti (evo kada i zbog čega ženama najčešće opada interesovanje). Supružnici ponekad tu tišinu shvataju kao dokaz da se više ne vole. A ne mora da znači. Kad se stigne do te tačke, bolje je zapitati se kada smo i zašto prestali da nešto radimo za našu vezu.

U vremenima krize uvek postoji podsvesna želja da se vratimo onome “kako je nekada bilo”. No, prema rečima psihologa, glavna zamka je u tome što ljudi više nisu isti. Stoga, zadatak ne treba da bude pokušaj da ožive stari model braka, već da shvate kakva je vrsta odnosa prava za dve sadašnje, drugačije osobe.

Da bismo to učinili, moraćemo iskreno da odgovorimo na teška pitanja. Ko je sada odgovoran za šta? Kako su se promenili naši pogledi na novac, seks, slobodu, porodicu, karijeru? Šta danas doživljavamo kao istinsku brigu? I šta jedno od nas nastavlja da radi iz navike, dok drugo to već dugo uzima zdravo za gotovo?

Postoji još jedno, možda i najvažnije pitanje: šta svako od nas konkretno radi za tu vezu? Ne za decu, ne za renoviranje stana, otplatu hipoteke ili kućne poslove, već za emocionalnu komunikaciju? Psihoterapeuti se slažu: zadovoljstvo brakom direktno zavisi od sposobnosti obe strane da funkcionišu kao tim, da se zajedno nose sa stresom i međusobno se podržavaju.

Sedite za pregovarački sto

Neko će sve to doživeti do ozloglašene sedme godine, neko ranije, neko kasnije. Nema određene granice. Međutim, sve se svodi na isti zaključak – kriza ne znači da je ljubav nestala, već je samo signal da nešto treba popraviti i podsetnik da stari način zajedničkog života više nije održiv.

“Glavno pitanje koje treba sebi postaviti u ovom trenutku je: ‘Da li se volimo koliko smo se voleli pre sedam (tri, deset…) godina?’ Ili, ‘jesmo li spremni da vidimo sebe onakvima kakvi zaista jesmo?’ Možemo li da se oslobodimo pravila koja nam više ne služe i počnemo da gradimo novi odnos?”.

Sedmogodišnja kriza nije kraj priče, niti smrtna presuda za vaša osećanja, već revizija koju svaki zreo par prolazi. Najveća greška tokom ovog perioda je zakopavanje nezadovoljstava i nada da će se sve nekako “vratiti u normalu”. Samo od sebe neće.

Romantična hemija prvih sastanaka ima rok trajanja, ali upravo iz nje niče duboka, svesna vezanost koja može da izdrži sve oluje svakodnevnog života. Bitno je da rano prepoznate da ste se oboje promenili i da sednete za pregovarački sto kako biste zajedno napisali nova, komfornija pravila za novo poglavlje u koje ćete krenuti.