in

Ханић: Раст референтне каматне стопе очекиван, усмерен на инфлацију

“И Европска централна банка, која је као пандан томе имала квантитативне олакшице, сада би требало да има својеврсне редукције. Централна банка или Федералне резерве САД опредељују дефакто тај талас инфлаторних кретања с обзиром на снагу те привреде а у светлу и најновијих војно-политичких и као последица тога економских кретања”, истиче он.

Додаје да је стопа инфлације за сада знатно већа од каматне стопе и да је она негативна па пословне банке нису мотивисане да пласирају своја средства.

“Тај јаз који постоји делује дестимулативно на кредиторе и зајмодавце јер када је прираст, у динарима на пример, мањи од пораста цена, онда се губи основна супстанца”, објашњава професор Ханић.

Указује међутим да је невоља у томе што се смањивањем кредитне активности успорава и економски раст.

Према његовим речима, природно је очекивати да ће наша као и остале централне банке, овом полугом деловати на економска и финансијска кретања а нарочито на стопу инфлације.

“То је врло моћна полуга али морамо бити свесни да такве појаве успоравају кредитну а тиме и економску активност и онда потенцијални инвеститори имају мање средстава на располагању, што изазива негативне последице. Одмеравајући последице на економски раст и друге последице које сама инфлација изазива, мислим да је још оправдано подизати референтну каматну стопу да би се деловало антиинфлационо на успоравање кретања и евентуалну стагнацију, а надамо се да ће у неком моменту доћи и до пада те сада енормно високе стопе пораста општег нивоа цена”, каже Ханић.

На питање када би се то могло очекивати, каже да пошто садашња кретања не зависе од економских фактора него од политичких, економисти нису у стању да одговоре на то питање.

Када је реч о утицају подизања референтне каматне стопе на кредите, Ханић каже да се очекује пораст цена каматних стопа а пошто су и кредити роба а тражња за њом зависи од цене, очекује се да ће доћи до смањивања тражње за кредитима.

Ханић оцењује да је добро што је овога пута подизање референтне каматне стопе било мање него ранијих пута.

Указује да не би било добро да пораст који иде систематски у неколико корака буде велики.

Ово зато, јер свако веће повећање референтне стопе може да повећа инфлациона очекивања а та психолошка компонента је веома важна јер тада фирме реагују повећавањем цене својих производа, што делује инфлаторно на опште кретање цена у привреди.