in

Извоз житарица, брашна и уља од 1. маја, снабдевање није угрожено

Богуновић је рекао Танјугу да већ има доста упита, као и да ће највећи део српског брашна отићи у земље регона, уље такође у регион, али и земље ЕУ, док ће житарице из Србије преко румунске луке Констанца отићи, не само за земље у региону, већ и на тржишта широм света.

„Интересовање и захтеви за додатним количинама постоје“, додао је Богуновић.

Новом одлуком владе, која је усвојена јуче, дозвољава се извоз 150.000 тона пшенице, 150.000 тона кукуруза и 20.000 тона брашна на месечном нивоу, док је за рафинисано сунцокретово уље месечна квота 8.000.000 литара.

Богуновић је истакао да је влада управо због велике опрезности раније и донела одлуку о привременој забрани извоза, како не би било угрожено снабдевање грађана Србије.

Истакао је и да Србија има довољно залиха и да ће држава у зависности од геполитичке ситуације дефинисати мере и колику ће контролу задржати над извозом по питању количина и начина.

Према новој одлуци владе, захтеви за извоз ће се подносити од 20. до 25. текућег месеца за наредни месец. Захтеви за мај се подносе од 22. до 28. априла.

У случају да извозници не извезу или прекораче одобрене количине, наредног месеца неће моћи да поднесу захтев за извоз.

Богуновић је рекао да одлука владе да одобри квоте за извоз житарица, као и извоз брашна и уља, представља реализацију иницијатива ПКС из претходног периода и започетог дијалога са трговцима.

„Ова одлука владе ступа на снагу даном објаве, али подразумева процес који ће ићи електронским подношењем захтева и свако ће моћи да захтева по 20 одсто од максимума прописан квоте за извоз. Комисија ће утврђивати веродостојност и планирано је да реализација крене од 1. маја.

Подсетио је да се на основу посебних одлука већ реализује извоз у Албанију и мање количине за Италију, као и да је раније договорен извоз у Северну Македонију.

Богуновић каже наше житарице највише узимају Италија, Северна Македонија, Албанија и БиХ.

Говорећи о ценама житарица у свету, каже да су у благом паду већ две недеље пошто су претходно достигле максимум.

„Код нас се та цена још држи на 35 до 36 динара за пшеницу, али када говоримо о потписаним уговорима, цене су различите и по њима ће бити реализовани“, каже Богуновић за Танјуг.

Подсетио је да влада није дозволила извоз сировог уља већ рафинисаног односно јестивог, да не бисмо као земља извозили сировину уместо финалног призвода са вишом вредношћу.

На питање какве нас цене хране очекују у свету и Србији, Богуновић је рекао да ће криза хране погодити пре свега мање развијене земље, као и да Србија није угрожена пошто има добре услове климатске и земљишне за производњу хране.

Истакао је да је наша земља препозната у свету као велики произвођач и извозник намирница.

Додао је да су две уредбе које су још на снази, за ограничење цене основних животних намирница и хлеба дале добре резултате.

Имамо добру снабдевеност тржишта и значајне залихе свих животних намирница, нагласио је Богуновић.

Савовић: Добро је да је извоз кренуо, количине недовољне

Директорка Удружења „Жита Србије“ Сунчица Савовић изјавила је данас да је добро што је најзад почео дијалог између Владе и представника житарског сектора и што је Влада одмах показала разумевање и дозволила извоз пшенице, кукуруза, брашна и уља, али је оценила да су одобрене количине недовољне.

„На основу количина на нашим залихама, посебно пшенице, уколико се извоз буде одвијао овим темпом, нећемо успети у довољној мери да испразнимо складишта и силосе. Са количинама од само 150.000 тона нећемо далеко одмаћи, јер нам се жетва ближи за само два месеца“, рекла је Савовићева за Танјуг.

Она је изразила наду да је одлука Владе Србије о одобравању извоза само почетак успешснијег дијалога који очекује већ наредне седмице, како је премијерка најавила у својим изјавама.

„Удружење има уговоре за извоз милион тона пшенице и кукуруза, са обавезама испоруке за пшеницу до краја маја, а за регион до краја јуна. У редовним околностима у ово време тражња за старом пшеницом већ јењава и њом се у јуну не тргује. Свима је познато да су кукуруз и пшеница берзанске робе, да се с њима тргује термински, са уговорима који се потписују унапред и да нису ванредне околности у Украјини какве јесу, тражња не би постојала“, навела је Савовићева.

Напоменула је да пшеница из Украјине испоручује преко западних граница те земље и румунске луке Констанца на Црном Мору и да је питање да ли ће, уколико не испоштујемо постојеће уговоре, следећег месеца постојати тражња за нашом пшеницом.

„У том смилсу одобрене квоте за извоз нису спектакуларне, и поред тога што неће моћи да реши пробмлем са складиштењем, у овој количини нећемо моћи да испоштујемо све наше традиционалне купце са којима је годинама грађено поверење, а од 11. марта имамо само проблеме над којима немамо контролу“, упозорила је Савовићева.

Оценила је да је у овом тренутку важно да је извоз кренуо, уз наду да ће Влада имати слуха за аргументацију чланица „Жита Србије“, реално стање њихових залиха, стање на унутрашњем тржишту и да ће бити простора за преговоре о повећењу количина.

Савовићева је навела да ћемо у нову жетву ући са рекордним залихама пшенице, што ће створити услове за појаву штеточина у препуним силосима и за пад квалитета пшенице због мешања старог и новог рода, а тиме и нижу цену на тржишту.

Она је оценила како је у овом тренутку мало вероватно да Србија може да се реши залиха извозом са садашњим квотама, али да су околности у Украјини такве да се тешко може знати каква ће тражња на светском тржишту бити у наредним месецима.