in

Македонци усвајају српски модел пријаве сезонских радника

Наши суседи ће, наводи се, отићи и корак даље па ће се електронско пријављивање радника примењивати и туризму, угоститељству, као и на пословима чишћења и чувања деце.

Делегација Северне Македоније боравила је средином априла у Београду, да би се на лицу места упознала са законима и подзаконским актима који су пратили реформу у Србији, као и решењима Пореске управе која су омогућила да се процес пријаве значајно скрати, те могућностима које софтвер нуди корисницима.

Шефица Јединице за пољопривреду у НАЛЕД-у Јелена Радновић Вукчевић каже да се представницима ресорних институција које су биле у посети, посебно допала понуда две опције за пријаву радника, путем портала и мобилне апликације.

” Најчешћа питања била су везана за понуду радова и степен потражње за радном снагом, а тренутни подаци показују да највећи број, око трећина пријављених сезонаца ради на пословима чишћења, паковања и сортирања, брању јабучастог воћа, припреми земљишта, садњи, сетви и жетви”, рекла је она.

Процедура пријаве у Северној Македонији ће, уз мања прилагођавања, изгледати исто као код нас.

Радновић Вукчевић објашњава да је модел поједностављеног ангажовања сезонских радника у пољопривреди, сличан оном какав је од раније познат у Хрватској и Мађарској.

” Његов циљ је да се заштите и из сиве зоне преведу радници који обављају повремене послове и често су ангажовани на само неколико дана у месецу. За тако кратке ангажмане, послодавци раније нису склапали уговоре о привременим и повременим пословима, на одређено или неодређено време”, каже она.

Највећи бенефити оваквог регулисаног ангажовања по саме раднике су осигурана права на пензијски стаж за дане када су радили, здравствена заштита у случају повреде на раду и задржавање права на социјалну помоћ и друга новчана давања која су губили у случају ангажовања по некој другој врсти уговора због чега су често и сами тражили да не буду пријављени.

Предност за послодавце је ефикаснија процедура пријаве и предвидљиви трошкови јер плаћају фиксни износ пореза и доприноса од 380 динара по дану ангажовања за једног радника.

Највише рада на црно регистровано је у пољопривреди, али је он распрострањен и у туризму и угоститељству где 15 одсто запослених ради у сивој зони.

Када је реч о кућним и пословима чувања деце, старих, чишћења и одржавања, сваки други радник прима зараду „на руке“.

Доста је непријављених и у грађевинарству и они раде помоћне физичке послове, као што су утовар и истовар, ручно ископавање, чишћење градилишта и слично.

Наводи се да би зато наредни циљ у Србији требало да буде увођење одређених повремених послова у овим секторима у систем који важи у пољопривреди, како би и права тих радника била заштићена.

Бољи радни услови допринели би и већој потражњи послова, због велике флуктуације радника, а приходовала би и држава од пореза и доприноса, на чији рачун је само за ангажовање сезонских радника у пољопривреди досад уплаћено више од милијарду динара.

За три године, колико је прошло од покретања портала и апликације за пријаву сезонских радника, у Србији је пријављено више од 60.000 сезонаца у пољопривреди.