Mali: Srbija ekonomski i dalje jaka i stabilna zemlja

Mali je predstavio makroekonomske pokazatelje Srbije i istakao da smo u dve godine pandemije bili najbrže rastuća ekonomija u Evropi, da smo u prvom kvartalu ove godine ostvarili privredni rast od 4,3 odsto BDP-a, a u drugom kvartalu rast od 3,9 odsto BDP-a.

Ministar je rekao i da je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu iznosila 8,9 odsto, dok je ona 2012. godine bila na nivou od 25,9 odsto, saoštilo je ministarstvo.

Naglasio je i da je Srbija u prvih osam meseci ove godine privukla 2,66 milijardi evra stranih direktnih investicija, kao i da je javni dug na nivou od oko 54 odsto, što je daleko ispod nivoa koji propisuje Mastriht.

Mali je podsetio i da će u Srbiji od 1. novembra biti povećane penzije za devet odsto, a potom od 1. januara za još 12,1 odsto, kao i da se planira povećanje plata u javnom sektoru od 12,5 odsto i minimalne zarade od 14,3 odsto.

Ministar je rekao i da aktuelna svetska kriza nije zaustavila velike infrastrukturne projekte koji su važni za rast naše ekonomije.

Ističući da se kao i sve zemlje u Evropi suočavamo sa velikim izazovima kada je u pitanju energetska kriza, ministar Mali je rekao da Srbija ima najjeftiniju cenu struje u Evropi od 43 evra po megavat satu, a koja na tržištu ide do 500 evra po megavat satu.

Nagradna igra “Uzmi račun i pobedi” u elektronskoj formi

Ministar finasija Siniša Mali najavio je danas novi ciklus nagradne igre “Uzmi račun i pobedi”, ali u promenjenom formatu, jer će fiskalni računi, umesto u kovertama, biti slati u elektronskoj formi. “Promena će se ogledati u tome da će biti izmenjen način učestvovanja. Neće se više slati fiskalni računi u kovertama, već će se samo skenirati QR kod na fiskalnom računu, a biće napravljena posebna aplikacija pomoću koje će se slati račun za nagradnu igu. O tome će javnost biti uskoro obaveštena”, rekao je Mali.

Napomenuo je i da su ograničene cene goriva na pumpama, te da je to samo deo paketa mera koje se sprovode kako se teret krize ne bi preneo na privredu i građane.

Ministar je podsetio i da su uspešno uvedeni novi sistemi e-fiskalizacije i e-faktura, kao i da Srbija nastavlja sa reformama.

On je naveo da Srbija razgovara sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o novom setu fiskalnih pravila.

Napomenuo je i da Misija MMF-a započinje posetu Srbiji 20. oktobra i da će se sa njima razgovarati o sklapanju novog aranžmana.

Siniša Mali je naglasio da je jasno da za aktuelnu krizu ne postoji jedno univerzalno rešenje, nego da svi moraju da se snalaze u skladu sa svojim mogućnostima, i izrazio uverenje da će Srbija uspešno prebroditi izazove koji se nalaze pred nama.

Direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan je izrazila zadovoljstvo zbog nastavka saradnje koju su njeni prethodnici uspešno postavili.

Ona je naglasila da je sa Srbijom dogovoren najveći program u odnosu na ceo region Zapadnog Balkana.

Ona je, takođe, podsetila na novi Okvir za saradnju sa Srbijom za period 2022-2026. godine i planove za budžetsku podršku za ovu i narednu godinu.

Okvirom za saradnju se predviđa osnaživanje makro-fiskalnog okvira za zeleniji rast i zelene investicije, kao i poboljšanje poslovnog okruženja i regionalne integracije.

Srbija ima rezerve gasa za dva meseca

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da Srbija ima zalihe gasa od oko 670 miliona kubnih metara gasa, što je dovoljno za dva meseca zadovoljenja svih potreba zemlje za tim energentom.

Mi smo u Mađarskoj uskladištili 380 miliona kubika gasa i sa gasom u Banatskom Dvoru gde imamo 290 miliona kubnih metara, sve i da nigde ne bude gasa imamo dovoljno za dva meseca. Možemo da povlačimo šest miliona kubika dnevno iz Mađarske i četiri miliona iz Banatskog Dvora”, rekao je Mali gostujući na TV Prvoj.

Dodao je kako Mađarska ima još gasnih skladišta i podsetio da je mađarski premijer Viktor Orban izjavio da će ta zemlje pomoći Srbiji ako joj bude potrebno još gasa.

Mali je naglasio da će i Srbija Mađarskoj pomoći ukoliko joj budu potrebne neke druge stvari i ocenio da je veoma važno da se zemlje u regionu međusobno pomažu u ovoj krizi. Ministar finansija je rekao da će država pomoći stanovništvu da lakše podnese postojeću finansijsku i energetsku krizu.

Mali je istakao da se Srbija za poslednjih 10 godina veoma promenila i naveo kao primer da je BDP dupliran u odnosnu na 2012. godinu kada je bio 33 milijardi evra, a do kraja ove godine se očekuje da dostigne 60,3 milijarde evra. Poredio je i prosečnu platu koja je pre 10 godina bila 331 evro, a danas je 623 evra i dodao na to auto-puteve i brzu prugu koji su izgrađeni u međuvremenu.

Mali je rekao da je udeo javnog duga u BDP-u bio 68 procenata, a danas je 55 odsto i dodao kako nam rastu BDP, izvoz, devizne rezerve i direktne strane investicije.

“Raste nam zaposlenost. U drugom kvartalu smo imali 8,9 odsto stopu nezaposlenosti, što je najniže do sada a 2012. 25,9 odsto, što opravdava strategiju da ulažemo u infrastrukturu i privredu”, rekao je Mali.
Naglasio je da država i dalje nejveći teret krize uzima na sebe kroz niske cene energenata.

“Mi podržavamo kroz niske cene struje i gasa građane i ekonomiju. Cena stuje ide na 300, 400 i 500 evra po megavatu, a mi imamo cenu za građane koja je u proseku u proseku 43 evra, tako što podržavamo poslovanje EPS-a”, objasnio je Mali.

On je podsetio na reči predsedika Aleksandra Vučića da će visoke cene energije dovesto do zatvaranja malih i srednjih preduzeća i naveo primer Severne Makedonije koja struju prodaje po tržišnim cenama, što mala peduzeća ne mogu da izdrže.

Mali je rekao da će to dovesti do rasta nezaposlenosti i dodao da Srbija to neće da dozvoli i tzato država preuzima najveći teret krize na seba, a uz to povećava plate u janvom ekstortu 12,5 odsto i penzija od opreko 20 odsto.

“Upravo tako štitimo životni standard naših najstarijih građana. Kada pogledate, inflacija ove godine je 11 odsto, dakle mnogo veće je povećanje penzija. Minimalna zarada 14 odsto ide gore, a sledeće godine ćemo poslodavce osloboditi jednog dela obaveza prema PIO fondu i povećavamo neoporezivi deo plata. Radimo sve što možemo kako bi izbili svaki argument iz ruku nekome ko bi da otpusti radnike”, rekao je Mali.

Ocenio je da Srbija malo bolje stoji nego druge države u regionu i naveo da država danas ima 270 milijardi dinara u budžetu, ocenivši kako to znači da je potpuno likvidna.

Mali je rekao da se vlada trudi da se kriza što manje odrazi na našu ekonomiju i naveo podatak da je u drugom kvartalu ove godine privredni rast bio 3,9 odsto.

“Mi svi gledamo da preživimo do 1. aprila, da znamo da je zimska sezona završena. I svaki dan kojj dobijemo da imamo dovoljno struje, gasa da izdržimo i preživimo”, rekao je Mali.

On je na primedbu gledaoca o tome kako male firme, koje su poslovale s prometom ispod osam miliona dinara, sada zbog rasta cena prelaze taj limit i ulaze u sistem PDV-a rekao da to nije samo zbog toga.

“Mi smo uveli sistem eFaktura i fiskalizacijom, sve mora da prođe kroz sistem i oni koji su malo upravljali svojim prometom, sada ulaze u sistem. Mislim da je to dobro, taj se novac vraća ukoliko postoji promet, sve je brže, jednostavnije, mani su troškovi, i pozivam čak i one koji su blizu tog nivao da uđu u sistem PDV-a”, poručio je Mali.

Na pitanje kada će država ubrzati procerduru za podnošenje dokumentacije majki s prvim detetom za subvenciju za stan, rekao je da Ministarstvo istog dana isplaćuje pomoć od 20.000 evra kada dobije dokumentaciju.

“Ja ohrabrujem majke da se prijave i lokalne smaouprave da što pre završavaju tu proceduru. Imamo novca i ovo je želja da majkama obezbedimo krov na glavom”, apelovao je Mali.

On je potvrdio da se cena hleba Sava neće povećavati i podsetio da država već mesecima kontroliše cene osnovnih životnih mamirnica, sem cene mleka, jer tu vlada nestašica, pa su dozvoljene tržišne cene.

“Gledamo da se te negativne posledice što manje osete kod građana, a nikada veća kriza nije bila. S druge strene, povećavamo plate i penzije iznad inflacije, a ne zaustavljamo ni jednu infrastrukturnu investiciju, što pokazuje snagu naših javnih finasija”, rekao je ministar finansija.

Naglasio je da Srbija nije kriva za energetsku krizu i Ukrajinu i dodao kako je inflacija uvezena, ali je i ocenio da se mi borimo bolje od nekih drugih u regionu. Mali je naglasio da je evropska ekonomija u lošoj situaciji i da ulazi u recesiju.

“Evro nikada nije bio slabiji prema dolaru, cene energenata ubijaju evropsku ekonomiju i zemlje polako ulaze u recesiju. Rekordan vrednost dolara znači da Amerika sada može da pokupuje imovinu raznih zemalja i preduzeća na evropskom tlu. Evropa nije nikada bila slabija, a ona se mislim i slabije snalaze, s obzirom na ponašanje ECB-a koja sporo podiže kamatne stope”, rekao je Mali.

Objasnio je da, kada se to dešava dolazi do smanjenja investiranja i “hlađenja” ekonomije, što vodi u recesiju, zatvaranje fabrika i otpuštanje radnika i naglasio da je zato veoma važna mera Narodne banke Srbije da održava nivo deviznog kursa.

“To je sidro za investicije i zato mi nastojimo da ga održavamo stabilnim u što dužem periodu, kako bi preduzeća mogla da planiraju proizvodnju.

Jednostavno nije, situacija je kompleksna, borimo se i možda smo u boljoj situaciji nego drugi. U narednim mesecima će biti teško, ali dajemo sve od sebe da se te negativne posledice što manje osete i da iz ove zime izađemo jači”, istakao je Mali.

Zaključio je da je dobro što Srbija ima prijatelje u regionu poput Mađarske i Otvoreni Balkan, jer zna da može na nekog da se osloni.