in

Србија Зиђин Копер за три и по године Народној банци Србије продала 5,74 тоне злата

Србија Зиђин Копер је за три и по године Народној банци Србије продала пет тона и 742 килограма злата! Толико жутог метала, наиме, произведено је у јединој фабрици за добијање злата у Србији која од 18. децембра 2018, када је кинески Зиђин закључио уговор о стратешком партнерству са Србијом и преузео 63 одсто власништва над некадашњим РТБ-ом Бор, послује у саставу Србија Зиђин Копер.

Целокупна количина произведеног злата, сходно српским законима, мора најпре да се понуди Народној банци Србије, а тек у случају да она одбије да га по берзанској цени откупи, Србија Зиђин Копер могла би да тражи дозволу за извоз. То се досад није десило, што значи да злато произведено у овој компанији остаје у Србији.

Према последњим подацима Светског савета за злато Србија је са 38,1 тоном златних полуга водећа земља у региону по количинама тог племенитог метала депонованог у трезорима Народне банке Србије. Мало је, међутим, оних који знају да је готово сва количина „жутог блага“, која нашу земљу рангира на 54. место у свету, произведена у Србија Зиђин Копер. Илустрације ради, само за шест месеци ове године произведено је, продато и Народној банци испоручено чак 852 килограма злата!

Србија је у последњих шест година знатно повећала златне резерве и остварила скок за осам места на листи Светског савета за злато. У трезорима Народне банке Србије 2016. године било је 17,9 тона злата, а Србија је заузимала 62. место у свету. И тада је била лидер у региону по количини злата, само је данас то вођство много убедљивије. На другом месту на Балкану је Северна Македонија са 6,9 тона златних резерви, Словенија са 3,2 тоне и Босна и Херцеговина која има три тоне злата. На последњем месту је Црна Гора са 1,09 тона, док Хрватска није на листи сто рангираних земаља.

Иако се у Бору злато производи од оснивања рудника 1903. године, званична статистика о добијеној количини жутог метала води се од 1938. године. Од тада до децембра 2018. у некадашњем РТБ-у Бор произведено је око 160 тона злата.

Евиденцију о производњи злата су пре 1938. водили Французи, јер је рудник био у њиховим рукама. Француска компанија је у то време слободно располагала племенитим металима, али постоје подаци да је до 1935. године из Борског рудника извезено 16 тона злата. Стање је измењено тек 1934. године Уредбом о надзору производње и употреби племенитих метала захваљујући којој је право откупа, и то по ценама на Лондонској берзи, добила Народна банка Југославије.

Килограм злата је 4. јула вредео 58.119,62 долара, док се за фину унцу (31 грам) на Лондонској берзи плаћало 1.807 долара.