in

У општини Кнић све веће површине под поврћем

Тренутно је такозвани зимски купус, који се користи за кисељење, спреман за расађивање али се чекају падавине како би се сушна земља натопила и била лакша за саму садњу.

“Тренутно имамо за расађивање негде хектар и 80 ари. Расад купуса је сада спреман за расађивање али временски услови тренутно не дозвољавају да се расади па сада чекамо да падне киша како би могли да почнемо са расађивањем. Крајњи резултат буде 100 тона, а буде некада и више али никада не буде род испод 100 тона. 10 евро центи је била цена до ове године, е сада ове година ништа не знамо још увек јер је знате и сами поскупело све гориво, ђубриво, хемикалије, тако да видећемо већ шта ће бити али неће вероватно бити као прошле године, биће скупље. Неких 13 евро центи очекујемо јер су нам тако рекли да ће вероватно плаћати. Све је до количине јер ми имамо доста велику количину купуса и на ту велику количину опет нам нешто остане, ако ради мало стварно нема никакву рачуницу на ту цену да ради, каже за РТВ Милица Витошевић.

Породица Витошевић нема проблема са тржиштем, имају сигуран откуп а како нам сама Милица каже и поред поскупљења саме производње површине под купусом неће се смањивати на њиховом газдинству.

Милица тврди и да је град једино чега се плаше.

“Купусу велика количина кише не штети нешто посебно, јер купус је познат по томе да воли воду и воли заливање, проблем је код њега када су овако сушна лета и када нема воде, тако да се плашимо само града, мада ми осигуравамо сваке године када расадимо и то одмах урадимо за сваки случај. Ми имамо наш велики базен који смо ископали и наводњавамо купус одатле, имамо цеви и пумпу, све је наше и што се нас тиче ми смо обезбеђени. Мислим да смо једини у овом крају који имају свој базен за наводњавање јер сви наводњавају са реке Груже и настане обично проблем када су лета сушна јер мање воде има”, закључују Милица Витошевић.

Руководилац Канцеларије за пољопривреду општине Кнић Небојша Арсенијевић указује на тренд повећања пољопривредних површина под поврћем последњих пар година.

“Разлог томе је што су пољопривредници схватили да, с обзиром на малу просечну површину поседа, а то је неких 40 до 50 ари, могу да се постигну бољи резултати и финансијски ефекти на тим површинама осавремењавањем. Уз рад општине и стручних служби правимо и контакте нашим произвођачима са откупним станицама, са хладњачарима тако да и на тај начин имају сигуран пласман”, објаснио је Арсенијевић.