in

За модернизацију железнице неопходни добро управљање и одржавање (АУДИО)

Циљ је, указују стручњаци, да се повећа продуктивност, ефикасност и безбедност у сектору железница и код компанија које у њему послују. 

Да би се постигло отварање железничког тржишта и обезбедио већи обима услуга потребно је оснажити корпоративно управљање, остварити комерцијалне циљеве и услуге учинити атрактивнијим, оценила је државна секретарка у Министарству саобраћаја Анита Димоски.

Она је рекла да ће у том циљу бит обезбеђена и подршка компанијама које послују у овом систему кроз пројекат посвећеног модернизацији Железница Србије које Министарство саобраћаја и Светска банка, реализују са Француском агенцијом за развој.

Вођа пројекта из Светске банке Дејвид Елис оценио је да је кључни изазов како да актуелни инвестициони програм у области железница буде одржив на дужи рок и остане продуктиван.

“Брзом пругом до Новог Сада Србија је показала велико постигнуће. У области железнице постоји значајан инвестициони програм закључно са улагањима у возна средства. То је сјајно, али је велики изазов како да буде одрживо на дужи рок. И да остане продуктивно, односно како да модерним управљањем одржимо систем.

Зато ће посебна пажња бити посвећена како напредовати до одрживости железничке имовине. Најскупље је кад се не одржава, онда пропада. Кроз добро управљање унапређује се имовина, безбедност, корист који имају сами путници, јер следе мање цене“ рекао је Елис.

Од пројекта модернизације железнице много се очекује, казао је стручњак за транспорт из Светске банке Грегор Готје, додавши да то укључује и достизање виших стандарда кроз увођење информационог система, модерног система управљања и модерних техника одржавања у циљу да сектор железнице буде ефикаснији како за путнике тако и за транспорт робе.

“Сегменти пројекта су усмерени на одржавање, реконструкције и рехабилитације пруга, унапређење станица и система комуникације, подршку компанијама да се модернизују кроз информационе технологије, као и око управљања кадровима.

Корист за обичне људе је јасна. Наш циљ је да возови постану што регуларнији, буду по реду вожње, и колико је могуће да буде што више возова. Да се транспорт железницом учини правом алтернативом и опцијом за људе у Србији“ закључио је Готје.

Консултант Светске банке професор Станислав Јовановић истакао је да у дугом периоду експлоатације пруга 70 посто укупних трошкова отпада на одржавање, али да постоји лош манир да се том питању не придаје довољан значај.

Јовановић је упозорио и да је кардинална грешка став да нова пруга не захтева одржавање, указујући да би се тимови за одржавање модерних пруга морали формирати већ приликом одлуке о њиховом грађењу.

Према његовим речима, за одржавање пруга годишње је неопходно 50.000 евра по километру, што за домаћу железничку мрежу од 4.000 километара износи око 200 милиона евра.