admin
Ukupno 6.363.489 Austrijanaca, koji dobijaju pravo glasa sa 16 godina, bira ko će biti šef države u narednih šest godina.
Izborna mesta otvorena su od 7 do 17 časova, te se posle zatvaranja odmah očekuju prve procene ishoda izbora, a gotovo konačni preliminarni rezultati najavljeni su za 20 časova.
Ove godine predsedničke izbore obeležava i visok broj glasova putem pošte.
Za predsedničke izbore je gotovo milion građana, odnosno tačno 958.136 Austrijanaca tražilo glasački listić za glasanje putem pošte.
To znači da, ako bi neko od kandidata dobio nešto malo ispod 50 odsto u nedelju, može računati da će prebrojavanjem glasova za glasanje putem pošte preći prag za pobedu u prvom krugu.
Na izborima se kandiduje sedam kandidata, što je najveći broj od uvođenja direktnog izbora predsednika posle Drugog svetskog rata.
Van der Belen je, iako već ima 78 godina, odlučio da se kandiduje za još jedan mandat, a podršku ima od stranke Zelenih, čiji je nekada bio lider, i neposredno od Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) i NEOS-a.
Ni vladajuća Narodna partija (OVP) nije želela da učestvuje sa sopstvenim kandidatom na predsedničkim izborima, jer je nepisano pravilo da aktuelni predsednik osvaja drugi mandat.
Samo je, od većih partija, Slobodarska stranka (FPO) odlučila da uđe sa svojim kandidatom u izbornu trku, a to je učinila sa dugogodišnjikm poslanikom Valterom Rozenkrancom.
Ostali kandidati su nezavisni, odnosno pojedinci koji su prikupili dovoljan broj potpisa podrške – 6.000.
Tako se kandiduju lider vanparlamentarne “Partije piva” Dominik Vlazni, šef antivakserske stranke “Ljudi, sloboda, osnovna prava” (MFG) Mihael Bruner. Pored njih u izbornu trku su ušli nekadašni političar Gerald Gros, advokat Tasilo Valentin i proizvođač cipela Hajnrih Štaudinger. Kandidati desnog političkog spektra Rozenkranc, Gros, Valentin, Bruner i Štaudinger, najavljivali su, tokom predizborne kampanje da bi po dolasku na vlast odmah otpustili vladu zbog tvrdnji da nije sposobna da upravlja krizom, a kandidat FPO i zbog kršenja neutralnosti sankcijama protiv Rusije i podrškom Ukrajini.
U poslednjim istraživanjima javnog mnjenja Van der Belen vodi – u istraživanju instituta “Lacarsfeld” sa 56 odsto glasova, a prema “OGM-u” sa 58 procenata.
Na drugom mestu je kandidat FPO Rozenkranc sa 16 procenata, u oba istraživanja.
Zatim u istraživanju “Lacarsfeld-a” na trećem mestu je Dominik Vlazni sa devet odsto, odnosno prema OGM Tasilo Valentin sa isto toliko glasova.
Četvrto mesto sa 8 odsto glasova, prema Lacarsfeldu je Valentin, a prema OGM Vlazni.
Peto mesto drži, u oba istraživanja, Gros sa šest odnosno pet odsto glasova.
Kandidat MFG Bruner može računati na tri odsto glasova, a Štaudinger na dva, odnosno jedan procenat.
Istraživanja ukazuju na pobedu Van der Belena u prvom krugu izbora, što je uobičajeno kada se kandiduje predsednik za drugi mandat.
Međutim, veliki broj kandidata sa sobom donosi neizvesnost da li će to tako i biti.
Prva istraživanja javnog mnjenja, na početku predizborne kampanje, ukazivala su da Van der Belen može osvojiti jedva 50 odsto, pa čak i nešto manje.
Ukoliko bude drugog kruga, Van der Belenu se prognozira pobeda, ali istovremeno će ojačati Rozenkranc, koji će dobiti glasove celog desnog političkog spektra i nezadovoljnih radom vlade.
Van der Belen želi pobedu u prvom krugu, ostali drugi krug
Svi kandidati na današnjim predsedničkim izborima u Austriji glasali su na svojim biračkim mestima, a aktuelni predsednik Aleksander van der Belen, koji se kandiduje za drugi mandat, izrazio je nadu da će pobediti u prvom krugu.
Van der Belen, koji važi za favorita na ovim izborima, rekao je, po izlasku sa birališta u Beču, da bi bilo dobro da već posle prvog kruga bude jasno ko je novi predsednik.
Ako to ne bude slučaj, kaže, ni drugi krug neće biti problem, jer je to tako u demokratiji.
Ocenio je da je predizborna kampanja bila veoma interesantna, jer je ponovo na izborima bila potpuno nova situacija – sedam kandidata i različite političke orijentacije.
Na konstataciju novinara da će, ako osvojio novi mandat, biti najstariji austrijski predsednik, rekao je da se ne bi kandidovao da nema energije.
„Mislim da potcenjujete koliko nekom energije daje ova funkcija. Meni je uzor Serđo Matarela, kojeg veoma cenim, a koji je u Italiji zamoljen da ostane predsednik. On je nešto stariji od mene“, kazao je Van der Belen koji ima 78 godina.
Kandidat Slobodarske partije Austrije (FPO) Valter Rozenkranc predao je svoj glas u Kremsu, gde je kazao da se nada drugom krugu, kao i da će on biti drugi na kraju današnjeg dana.
Bečki advokat Tasilo Valentin istakao je, pred glasanje, da mu je cilj da uđe u drugi krug glasanja.
„Imam veoma dobar osećaj“; naglasio je on.
Lider „Partije piva“ Domonik Vlazni, koji pre svega privlači mlađe glasače i levičare, prilikom glasanja u Beču rekao je da sebi, kao najmlađem kandidatu, nije postavio nikakve posebne lestvice za ove izbore.
„Nemam nikakva očekivanja, ne mogu da procenim, i radujem se svakom glasu“, kazao je on.
Vlazni je rekao da je zadovoljan što je uspeo da podstakne neke diskusije.
„Postoji tajna izbora, ali mogu da obelodanim da sam glasao za sebe“, kazao je on.
Hanrić Štaudinger je glasao u Šremcu i rekao da nije toliko važno ko će postati predsednik, već da je odlučujuće pitanje da li je on sposoban da sprovede potrebne promene, kako bi pronašao stil života koji je kompatibilan sa „majkom prirodom“.
Lider partije „Ljudi, sloboda, osnovna prava“ (MFG) Mihael Bruner glasao je u Presbaumu i rekao da je predizborna kampanja bila veoma naporna.
On smatra da je moguć svaki ishod na današnjim izborima, i da je svaki osvojeni glas za njega uspeh.
Najavio je da će svakako ostati aktivan u politici i da će na idućim parlamentarnim izborima kandidovati sa svojom MFG.