admin
Većina članica EU želi ograničenje cena gasa, ali se ne slažu oko detalja, pa opcije uključuju ograničenje na sav gas, “dinamički koridor”, gornju granicu cene gasa koji se koristi posebno za proizvodnju električne energije ili samo za ruski gas.
“Svi se slažu da treba da snizimo cene struje, ali nema dogovora koje instrumente bi tačno koristili u tom cilju”, rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki.
Irski premijer Majkl Martin, takođe, je rekao da treba uraditi mnogo posla pre nego što se postigne sporazum.
Italijanski premijer Mario Dragi kazao je da će Evropska komisija predstaviti na sledećem sastanku lidera EU 20. i 21. oktobra širi paket kratkoročnih mera za snižavanje cena i dugoročnije korake za izmenu tržišta električne energije.
Nemačka, Danska i Holandija protive se ograničenju, zabrinute da bi to otežalo kupovinu gasa koji je njihovim ekonomijama potrebno i umanjilo svaki podsticaj za smanjenje potrošnje.
Varšava je napala Berlin zbog plana da potroši do 200 milijardi evra subvencija kako bi zaštitila nemačke potrošače i preduzeća od rastućih troškova energenata.
Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da su na skupu razjašnjeni “nesporazumi” oko berlinskog paketa, koji je branio kao ispravnu stvar, dodajući da Francuska, Holandija i druge države imaju svoje mere podrške.
Evropski blok je sedam meseci od početka napada Rusije na Ukrajinu uspeo da pokaže jedinstvo obećavajući stalnu podršku Ukrajini, navela je agencija.
“Odlučni smo da mobilišemo sve moguće alate i sredstva da podržimo Ukrajinu finansijskim sredstvima, pružimo joj vojnu podršku, humanitarnu i naravno političku podršku”, izjavio je predsedavajući samita Šarl Mišel.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će evropski blok podržati Ukrajinu “koliko god bude potrebno”.
Odluka je usledila nakon što se predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obratio liderima EU putem video linka.
“Rusija je donela rat našoj zemlji… I samo zahvaljujući činjenici da je ukrajinski narod zaustavio ovu invaziju Rusije, Rusija još ne može da donese isti rat u druge delove Evrope, posebno u baltičke zemlje, Poljsku i Moldaviju”, rekao je Zelenski, prema transkriptu objavljenom na njegovom sajtu.
On je zatražio više vazdušnih sistema za odbranu ukrajinske energetske infrastrukture od ruskih napada, međunarodni pritisak da se ruske trupe uklone iz nuklearne elektrane Zaporožje i sredstva za obnovu Ukrajine.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj pozvao je ranije danas države članice da izdvoje više novca za troškove vojne podrške Ukrajini.
“Zamoliću lidere EU da podrže predlog nove tranše za Evropski mirovni fond, za pružanje vojne podrške Ukrajini, takođe i misije obuke”, rekao je Borelj novinarima nakon što je stigao na samit EU u Prag.
Šolc je kazao da će Nemačka dati važan doprinos evropskoj misiji obuke, ali je, uoči međunarodne konferencije o tom pitanju koja će biti održana 25. oktobra u Berlinu, takođe, upozorio da će obnova Ukrajine trajati dugi niz godina.
Evropska politička zajednica ne odlaze put zemalja Balkana u EU
Austrijski kancelar Karl Nehamer istakao je da ne veruje da će novi format Evropske političke zajednice odložiti približavanje Zapadnog Balkana EU, već suprotno.
On je novinarima u Pragu rekao da su takvi formati potrebni da bi se ojačala veza sa sistemom vrednosti i ekonomijom, ali je upozorio na prevelika očekivanja.
“Kao i u slučaju Srbije i Kosova, ne može se forsirati napredak, to se može učiniti samo pregovorima”, naveo je Nehamer.
Istakao je da je Srbija “trenutno i u procepu” između Rusije i Zapada koji zahteva primenu sankcija prema Moskvi.
Evropska politička zajednica, smatra, može pomoći i u ovom pogledu.
Prvo ispunjenje zahteva Turske, pa članstvo Švedske u NATO
Turska će nastaviti da se protivi kandidaturi Švedske za članstvo u NATO dok se ne ispune njeni zahtevi za oštrijim stavom Švedske protiv terorističkih organizacija, rekao je u četvrtak u Pragu šef turske države Redžep Tajip Erdogan.
“Sve dok terorističke organizacije demonstriraju na švedskim ulicama i dok su teroristi prisutni u njihovom parlamentu, naš pristup tom pitanju neće biti pozitivan”, rekao je Erdogan novinarima na sastanku Evropske političke zajednice.
Predsednik Turske je izjavio i da sa Grčkom u ovom trenutku ne postoji ništa vredno razgovora i optužio Atinu da svoju politiku zasniva na “lažima”.
“Oni nisu tamo gde bi trebalo da budu”, rekao je Erdogan na konferenciji za novinare.
Prema njegovim rečima, cela njihova politika je zasnovana na lažima i oni nisu pošteni.
“Nemamo o čemu da razgovaramo sa Grčkom”, istakao je Erdogan.
On je rekao da je Atina razumela poruku Ankare kada su turski zvaničnici rekli da će možda iznenada stići jedne noći, komentar koji su grčki i neki drugi zapadni zvaničnici osudili kao pretnju susednoj državi.
Erdogan je, takođe, rekao da bi mogao da se sastane sa sirijskim kolegom Bašarom Al Asadom kada bude pravo vreme.
“Za sada, takav sastanak nije na dnevnom redu. Ali ne mogu da kažem da je nemoguće da se sastanem sa Asadom”, kazao je Erdogan.
EK: Tražićemo sredstva za oslobađanje od fosilnih goriva
Evropska unija će tražiti više sredstava kako bi pomogla državama članicama da se oslobode zavisnosti od fosilnih goriva, izjavila je danas u Pragu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
“Tražićemo dodatno finansiranje na evropskom nivou kako bi sve zemlje članice imale istu mogućnost da investiraju u tranziciju”, rekla je fon der Lajen na konferenciji za novinare posle samita EU u Pragu, preneo je Rojters.
U glavnom gradu Češke danas je održan neformalni Samit EU, u čijem fokusu je bio odgovor na odluku Rusije da pripoji četiri ukrajinska regiona.
Pored toga šefovi država i vlada EU razgovarali su o mogućnostima za poboljšanje zaštite kritične infrastrukture.