in

Lideri EU otvorili “stratešku” raspravu o Kini

Predsednik Saveta Šarl Mišel, najavljujući raspravu o Kini, napisao je liderima Unije da na samitu treba da razgovaraju “o načinu na koji žele da uokvire ovaj suštinski odnos”.

Šef evropske diplomatije Žozep Borelj je u ponedeljak u Luksemburgu, na sastanku ministra Unije spoljnih poslova, izjavio da EU treba da prizna Kinu kao konkurenta i da smanji njenu ekonomsku zavisnost.

Današnja strateška debata se fokusira na stavu da je Kina postala još jači konkurent i zato je od suštinskog značaja da se proceni šta je najbolji odgovor.

Sastanak u ponedeljak u Luksemburgu je održan dan nakon političkog govora kineskog predsednika Si Đinpinga u kojem, kako je rekao Borelj, Si dao “veoma snažnu izjavu” o želji Kine da ima uticaj širom sveta.

Nekoliko lidera Unije su jutros objasnili svoja očekivanja od strateške diskusije o Kini.

Finska premijerka Sana Marin je novinarima izjavila da je ovo direktan rezultat buđenja Evrope zbog rata u Ukrajini.

“Čekam stratešku diskusiju o Kini. Mislim da je to veoma važno, trebalo bi da razgovaramo više o evropskim zavisnostima, posebno kada su u pitanju nove tehnologije ili znanje”, rekla je ona. Dodala je da se sada vidi koliko je “problematično što smo toliko zavisni od ruske energije, a Rusija koristi energiju kao oružje protiv Evrope. Zato mislim da je veoma važno da danas razgovaramo o Kini”.

Belgijski premijer Aleksander De Kro smatra da treba da se preispitaju ukupni odnosa sa Pekingom.

“Po određenim temama Kina je partner, kao što su klimatske promene. U nekim domenima to je konkurent, pravi žestoki konkurent. U nekim domenima takođe vidimo da imaju neprijateljsko ponašanje”, rekao je on.

“I u prošlosti, mislim da smo bili previše samozadovoljni kao evropske zemlje. Mislim da smo proteklih meseci shvatili da u mnogim čistim ekonomskim domenima, geopolitika takođe igra ulogu”, kaže Belgijanac.

I estonska šefica vlade Kaja Kalas poslala je poruku Kini:

“Moja poruka Kini je da treba da imamo posla sa Kinom u formatu 27+1. Mi smo jaki kada smo ujedinjeni u razgovoru sa velikim silama”.

Lideri EU će, takođe razgovarati i kako zaštititi kritične infrastrukture Unije posle sabotaža na gasovodima Severni tok 1 i 2.

Prethodnog dana lideri Unije su razgovarali od energiji, a samit je trajao do dva ujutru i nije završen nikakvim konkretnim odlukama i merama za ograničenje cena gasa kako se očekivalo.

Neke zemlje su tražile efikasne mere za ograničavanje cena gasa i pomoć domaćinstvima, dok druga grupa zemalja, kao što je Nemačka i neke skandinavske zemlje, smatraju da “intervencije na slobodnom tržištu” treba svesti na minimum.

Lideri Unije su postigli dogovor oko okvira za delovanje u narednom periodu za suočavanje sa cenovnim šokom izazvanim energetskom krizom.

Taj okvir predviđa rad na smanjenju cena, obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja i rad na garantovanju tražnje.

Pored toga, uvedena je i “klauzula o poverenju”. Na osnovu ovog okvira, ministri energetike EU bi sledećeg utorka trebalo da daju konkretne predloge.

Predsednik Saveta EU Šarl Mišel izjavio je da je na samitu definisan “radni okvir u kome ministri energetike i Evropska komisija imaju mandat da napreduju”.

Belgijski premier Aleksandar De Kro je insitirao da lideri sada očekuju “konkretne odluke, koje treba hitno doneti”.

Na novinarsko pitanje kada će evropski građani osetiti efekte onoga što je dogovoreno, šef francuske države Emanuel Makron je rekao da će to biti veoma brzo, već krajem oktobra i početkom novembra.

Mišel i fon der Lajen izrazili su zadovoljstvo što su lideri uspeli da se dogovore o zajedničkoj kupovini gasa.

Svaka država članica je dužna da učestvuje u zajedničkoj nabavci gasa na nivou EU za najmanje 15 odsto popunjenosti zaliha.

Poruka koja se šalje ukazuje na ujedinjenost EU, kao i da se pojedinačne zemlje neće takmičiti u nabavci energije.

Što se tiče iberijskog modela o kome se puno pričalo na samitu, koji predviđa ograničavanje cene gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije, lideri su od EK tražili da se napravi analiza i ponude konkretni predlozi.

Umesto ograničenja cena gasa, čelnici su se dogovorili o “cenovnom koridoru”, što znači da jedna cena nije fiksna, već se prilagođava u odnosu na druga tržišta u nadi da će se cene stabilizovati.

Šefovi država i vlada EU danas će razgovarati o vezama sa Kinom nakon što je izvršna vlast EU ranije ove nedelje rekla da bi Unija trebalo da vidi Peking više kao konkurenta.

Takav stav dolazi uoči prvog punog samita EU sa grupom zemalja jugoistočne Azije ASEAN planiranog za 14. decembar, za koji se Evropa nada da će ojačati trgovinske i geopolitičke odnose sa regionom u senci Kine.

EU je juče nametnula brze, ali ograničene sankcije Iranu zbog isporuke dronova za ruski rat u Ukrajini.

Neke zemlje EU zastupale su stav da su potrebne šire sankcije Iranu, a na samitu će se takođe osuditi iranska upotreba sile protiv protesta zbog smrti Mahse Amini, 22-godišnje žene pritvorene u policijskom pritvoru zbog “neprikladne odeće”.

Poljska i tri baltičke države takođe su predložile dodatne sankcije Rusiji, uključujući zabranu uvoza dijamanata, ali je malo verovatno da će to biti dogovoreno danas, jer bi takva odluka zahtevala jednoglasnost između 27 koji nedostaju.

Pojedine družave, pre svega baltičke, zalažu se za Tribunal za ratne zločine za Ukrajinu.

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda je za Politiko rekao je da će liderima “verovatno biti izuzetno teško” da postignu dogovor o tome.

Korišćenje Međunarodnog krivičnog suda, dodao je, “nije toliko produktivno jer pokriva samo slučajeve direktnih ratnih zločina”, dok dozvoljava da slučajevi koji uključuju naređenja prođu “nekažnjeno”.

Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /