Naši preci su verovali da vremenske prilike na Mitrovdan mogu da otkriju kakvi nas meseci očekuju. Posebno su obraćali pažnju na kišu, sneg i sunce, jer je ovaj praznik u narodnom kalendaru označavao početak hladnijeg dela godine.

Šta znači ako na Mitrovdan pada kiša?

Prema jednom od narodnih verovanja, kiša na Mitrovdan najavljuje blagu i kratku zimu, sa manje snega i jakih mrazeva. U pojedinim krajevima verovalo se i da kišovit Mitrovdan donosi sreću, blagostanje i rodnu godinu.

Zbog toga su naši stari kišu na ovaj praznik ponekad smatrali dobrim znakom, naročito za domaćinstva koja su živela od poljoprivrede.

A šta ako na Mitrovdan padne sneg?

Za razliku od kiše, sneg je prema narodnom predanju nagoveštavao dugu i hladnu zimu. Verovalo se da, ako na Mitrovdan padne sneg, zima može da potraje sve do aprila.

Postojalo je i verovanje da vedar i sunčan Mitrovdan najavljuje oštriju zimu, dok oblačno vreme može biti znak blažih temperatura.

Koji se još običaji poštuju na Mitrovdan?

Prema starom narodnom običaju, na Mitrovdan ne bi trebalo grditi malu decu, jer se verovalo da bi zbog toga mogla da budu nestašna tokom cele godine. Takođe, verovalo se da noć uoči praznika treba provesti u svom domu, kako čovek naredne godine ne bi često boravio daleko od kuće.

Ipak, važno je naglasiti da su sva ova predanja deo narodne tradicije, a ne pouzdani pokazatelji vremenskih prilika. Za vernike, Mitrovdan je pre svega dan molitve, porodičnog okupljanja i sećanja na Svetog Dimitrija.

Pogledajte BONUS video:

Za ovu priliku Rouzi Hantington odabrala je dugu, pripijenu crnu haljinu modne kuće Guči, sa visokim okovratnikom i dugim rukavima. Na prvi pogled, kreacija je delovala svedeno, gotovo strogo, bez dubokog dekoltea i upadljivih ukrasa. Ipak, prava senzacija krila se na drugoj strani.

Kada se okrenula, haljina je otkrila potpuno drugačije lice

Iako je prednji deo haljine bio potpuno zatvoren, zadnji je otkrivao gotovo cela leđa slavne manekenke.

Duboki izrez, koji se spuštao niz leđa, bio je povezan upečatljivim srebrnim detaljem, dok je visoki prorez na nozi dodatno naglasio njenu vitku figuru.

Posebnu dozu glamura kreaciji davali su tamnozeleni svetlucavi detalji, koji su se diskretno nazirali pri svakom pokretu.

Rouzi Hantington-Vajtlii pokazala je da haljina ne mora da ima dubok dekolte da bi izgledala izuzetno izazovno.Upravo kontrast između zatvorenog prednjeg dela i potpuno otvorenih leđa učinio je ovo izdanje posebno upečatljivim.

Nakit i frizura dodatno su naglasili njen izgled

Slavna manekenka nije preterivala sa modnim dodacima, već je dozvolila da neobičan kroj haljine bude u prvom planu.

Odabrala je elegantne dijamantske minđuše sa smaragdima, koje su se savršeno uklopile sa zelenim detaljima kreacije.

Dugu plavu kosu zalizala je i vezala u elegantan konjski rep, čime je dodatno istakla otvorena leđa i upečatljiv nakit.

Šminka je bila svedena, sa naglašenim očima i usnama u prirodnoj nijansi, dok su crne salonke sa špicastim vrhom zaokružile celokupan stajling.

Pogledajte BONUS video:

Međutim, problem nastaje kada se ova praksa svakodnevno ponavlja, posebno u prostorijama koje se retko provetravaju. Kada mokar peškir stavite na topao radijator, voda iz tkanine počinje brže da isparava. Iako se peškir suši, vlaga prelazi u vazduh prostorije.

Ako nema dovoljno provetravanja, vlažnost vazduha može da poraste, a višak vodene pare da se kondenzuje na hladnim površinama, poput prozora, spoljašnjih zidova i uglova sobe. Upravo takva mesta mogu postati pogodna za razvoj buđi.

Buđ se često prvo pojavljuje tamo gde je ne vidimo

Kondenzacija može da se zadržava iza ormara, uz prozorske okvire ili u hladnim uglovima prostorije. Kada su površine duže vreme vlažne, povećava se rizik od pojave tamnih fleka i buđi, koja može da naruši kvalitet vazduha u domu.

Posebno bi trebalo da budu oprezne osobe koje imaju astmu, alergije ili druge respiratorne tegobe.

Iako radijator zagreva tkaninu, debeli ili presavijeni peškiri ne suše se uvek ravnomerno. Ako pojedini delovi ostanu vlažni duže vreme, može da se pojavi karakterističan ustajao miris.

Zato je važno da peškiri budu potpuno rašireni i da vazduh može slobodno da cirkuliše oko njih.

Kako pravilno sušiti peškire tokom zime?

Najbolje je da peškire sušite na stalku za veš, uz dovoljno prostora između tkanina, u prostoriji koja se redovno provetrava.

Ako se u stanu često pojavljuje kondenzacija, korisno je pratiti vlažnost vazduha higrometrom i po potrebi koristiti odvlaživač.

Povremeno sušenje jednog manjeg peškira na radijatoru ne znači da će se u stanu automatski pojaviti buđ. Problem je pre svega u čestom sušenju velike količine mokrog veša, uz slabu ventilaciju i već postojeću vlagu u prostoru.

Pogledajte BONUS video:

Istovremeno, Ministarstvo apeluje na sve aktere, pojedince i medije, da se uzdrže od objavljivanja neproverenih i neistinitih informacija koje mogu da nanesu štetu ugledu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, njenim pripadnicima i negativno utiču na bezbednost Republike Srbije i svih njenih građana, a podseća novinare, da ukoliko teže nepristrasnosti, imaju obavezu i da provere istinitost i pozadinu tvrdnji svojih sagovornika.

U saopštenju se ističe da je indikativno da se, u poslednjih nekoliko godina, rezultati rada Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koje ostvaruju u domenu unapređenja stanja i podizanja nivoa operativnih i funkcionalnih sposobnosti, konstantno prikazuju u negativnom kontekstu od strane nekolicine bivših pripadnika vojske i samoprozvanih poznavaoca sistema bezbednosti. 

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije su, dodaje se, u prethodnom periodu konstantno radili na podizanju standarda pripadnika sistema odbrane, ulaganju u obnovu vojne infrastrukture, kao i modernizaciji i opremanju najsavremenijim sredstvima naoružanja i vojne opreme, dok je o rezultatima rada javnost imala priliku da se uveri tokom brojnih vežbi i prikaza, na kojima su predstavljeni rezultati u jačanju sposobnosti Vojske Srbije.

“Na osnovu ličnih animoziteta prema sistemu odbrane, načelniku Generalštaba i pripadnicima Vojnobezbednosne agencije, nestručna lica, samoprozvani eksperti sa velikim političkim ambicijama obmanjuju javnost, pokušavaju da uruše ugled Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i vređaju dostojanstvo ljudi koji obavljaju ključne dužnosti u sistemu odbrane i brinu o bezbednosti zemlje.

 

U saopštenju se pozivaju nadležne institucije u Zagrebu da prestanu da selektivno informišu javnost, da proces DNK identifikacije posmrtnih ostataka iz Knina i Daruvara sprovedu u najkraćem mogućem roku i da o svim fazama tog procesa transparentno obaveste porodice žrtava i javnost, preneo je Tanjug. 

Navodi se da je “Veritas” o ekshumaciji posmrtnih ostataka 12 srpskih boraca na kninskom groblju, a koji su ubijeni 21. juna 1992. godine na Miljevačkom platou, obavestio 28. oktobra sin jednog od boraca nakon što je zatekao potpuno izmenjeno stanje na groblju – humki više nije bilo, već samo sveže prekopana zemlja, što je dokumentovao i fotografijama.

Ističe se da su za “Veritas” dva relevantna izvora potvrdila da je Uprava za zarobljene i nestale Ministarstva hrvatskih veterana nedavno ekshumirala tu lokaciju u Kninu, kao i da su posmrtni ostaci prebačeni u Zagreb radi uzimanja uzoraka i identifikacije putem DNK metode. Izvori su rekli i da je u septembru ove godine ekshumirana i lokacija na groblju u Daruvaru, za koju je srpska strana takođe predala zahtev za ekshumaciju zbog opravdane sumnje da su na njoj pokopane srpske žrtve stradale u ratu devedesetih godina.

“Ni za ekshumaciju u Kninu, ni za onu u Daruvaru, na zvaničnim stranicama Ministarstva hrvatskih veterana nije objavljeno ni slovo. Takvo ćutanje postaje posebno upadljivo kada se uporedi sa jučerašnjim obilaskom odlagališta otpada Petrovačka dola kod Vukovara, gde su predsednik Vlade Hrvatske Andrej Plenković i ministar Tomo Medved, uz snažnu medijsku pažnju, poručili da će pronalazak nestalih ostati u fokusu vlade i ponovili optužbe na račun Srbije zbog navodnog skrivanja informacija o lokacijama grobnica”, navodi se u saopštenju.

Podseća se da hrvatski zvaničnici ističu da se na zvaničnom spisku trenutno nalazi 1.725 nestalih osoba, ali da redovno prećutkuju činjenicu da više od polovine tog broja čine upravo srpske žrtve.

Prema evidenciji “Veritasa”, na spisku nestalih Srba sa područja Hrvatske i bivše RSK trenutno se nalazi oko 1.460 osoba, od čega gotovo jedna trećina uopšte nije uvršćena na zvanični spisak Hrvatske.

U selu Zaječiće, na području opštine Sjenica, večeras se dogodila teška saobraćajna nezgoda u kojoj je, prema informacijama do kojih je došao portal Sandžak Danas, automobil marke “audi” naleteo na stado ovaca. U nesreći je stradalo devet ovaca, čiji je vlasnik Amel Bihorac.

Kako se saznaje, za volanom automobila nalazila se žena, a do nezgode je došlo na putnom pravcu Sjenica – Raždaginja, u selu Zaječiće. Fotografije sa mesta događaja prikazuju potresan prizor. Više ovaca nepomično leži na kolovozu i pored puta, dok se u neposrednoj blizini nalazi crni “audi” s vidljivim oštećenjima na prednjem delu vozila.

Sandžak Danas prenosi da su stradale ovce pripadale Amelu Bihorcu, kojem je ovom nesrećom pričinjena velika materijalna šteta. Nakon nesreće upućen je i apel svim ljudima dobre volje da, ukoliko su u mogućnosti, pomognu vlasniku da barem delimično nadoknadi gubitak.

– Udes u selu Zaječiće, opština Sjenica, u kojem je nastradalo devet ovaca vlasnika Amela Bihorca. Ako je neko u mogućnosti, pomoć je dobrodošla – navodi se u apelu dostavljenom redakciji.

Zasad nije poznato pod kojim okolnostima je automobil naleteo na stado.

Alo/Sandžak Danas

BONUS VIDEO

Jedan od vođa kavačkog klana, Slobodan Kašćelan, napravio je nesvakidašnju scenu tokom suđenja u Crnoj Gori na kojem mu se sudi za planiranje ubistva Jovana Vukotića, pokojnog šefa škaljarskog klana. Umesto da prati izlaganja i dešavanja u sudnici, optuženi je gotovo čitavo ročište prespavao, a u jednom trenutku je čak ustao i pokušao da izađe iz sudnice, u čemu su ga sprečili zatvorski policajci.

Kako navode crnogorski mediji, njegovo ponašanje u petak privuklo je pažnju prisutnih, posebno imajući u vidu da je reč o jednom od najvažnijih postupaka protiv pripadnika ozloglašene kriminalne organizacije. Među optuženima u ovom postupku je i Radoje Zvicer.
Podsetimo, na prethodnom ročištu održanom u septembru, tročlano veće kojim predsedava sudija Višeg suda Amir Đokaj odlučilo je da neće ponovo biti veštačeno Kašćelanovo psihičko stanje. Prema poslednjem nalazu tima veštaka, utvrđeno je da je sposoban da prati suđenje i učestvuje u sudskom postupku, navodi Pobjeda.

Njegov branilac, advokat Ljubomir Raković, zatražio je da suđenje počne iznova, tvrdeći da Kašćelanu nije bilo omogućeno da se izjasni o dokazima u periodu kada je postupak protiv njega bio razdvojen.
Dodatne komplikacije nastale su i zbog zahteva za odlaganje koji je podneo advokat Dragoljub Raspopović, branilac po službenoj dužnosti optuženog Stevana Kraljevića. On je naveo da nije znao da se njegov branjenik nalazi u pritvoru i da nije imao priliku da razgovara sa njim i pripremi odbranu.

– Tražim da obavim razgovor sa advokatom, da se upoznamo, da vidim šta može da mi pomogne – rekao je Kraljević, a prenosi crnogorski portal Pobjeda.
Zbog svega navedenog, ročište je prekinuto, a nastavak suđenja zakazan je za 24. decembar.
Inače, optužnicom Specijalnog državnog tužilaštva Crne Gore, osim Kašćelana i Kraljevića, obuhvaćeni su i Radoje Zvicer, Goran Vukčević, Igor Terzić, Danilo Bakić, Dragan Knežević, Radovan Mujović, Vladan Lučić, Radoje i Ratko Živković, Milutin Knežević, Milutin Čotar, Vladimir Vučković, Igor Božović, Srđan Jurišević, Miloš Jovanović, Goran Stojanović, Borko Bešović, Boris Pejović i Saša Dragojević.
Pripadnici te navodne kriminalne grupe, prema sumnjama Specijalnog državnog tužilaštva, imali su plan da ubiju Jovana Vukotića dok se nalazio u Istražnom zatvoru u Spužu.

Kao mogućnost za izvršenje tog krivičnog dela razmatrali da koriste dronove sa zakačenim eksplozivom i snajperske puške.

BONUS VIDEO 

 

 

Bože sačuvaj! Nesvakidašnja i stravična nesreća dogodila se u selu Zebince kod Vladičinog Hana, gde je žena S. M. (65) izgubila život nakon što se na nju obrušio spomenik dok je na groblju palila sveće povodom Zadušnica. Ono što je trebalo da bude miran odlazak na groblje i odavanje počasti preminulima pretvorilo se u tragediju za kakvu se retko može čuti.
Kako saznajemo, celoj tragediji je prethodio nesrećni slučaj, a niko nije mogao ni da sanja da može da dođe takvog užasa na groblju prilikom obilaska pokojnih najmilijih.

– Nesrećna žena se tokom paljenja sveće okliznula, a u pokušaju da zadrži ravnotežu uhvatila se za obližnji nadgrobni spomenik. Međutim, konstrukcija se tada odlomila i pala direktno na njene noge, nanevši joj teške povrede – navodi izvor blizak istrazi.
Odmah je pozvana Hitna pomoć, a povređena žena je prevezena u Dom zdravlja, odakle je upućena na Prijemno-trijažno odeljenje u Vranju. S obzirom na njeno stanje, lekari su odlučili da bude transportovana u Niš, ali je tokom puta, nažalost, preminula.
O detaljima ove nesvakidašnje tragedije govorila je Ljiljana Petrović, dežurni javni tužilac u Vladičinom Hanu, koja je za Blic.rs potvrdila kako je došlo do nesreće.

– Hitna pomoć je došla i, kako smo obavešteni, ona se žalila na bol u kičmi. Iz Doma zdravlja je transportovana na Prijemno-trijažno odeljenje u Vranju, a odatle za Niš. Međutim, na putu do Niša je, nažalost, preminula – rekla je Petrovićeva.
Okolnosti pod kojima se spomenik odlomio i pao na ženu zasad nisu detaljnije poznate. Ovaj tragičan događaj posebno je potresan zbog krajnje neobičnog spleta okolnosti – jedan običan odlazak na groblje i paljenje sveće završili su se smrtnim ishodom.
Neki od svedoka čak navode da žena spomenik zapravo nije ni dodirnula, a da se on sam obrušio na nju. 

Bizarne nesreće na grobljima događale su se ranije u Srbiji, ali u svetu. Svi još uvek pamte jeziv slučaj iz Brazila kada je muškarac (40) iz mesta Linjares, na severu brazilske savezne države Espirito Santo, poginuo kada je propao u grobnicu svog oca. Konstrukcija grobnice nije izdržala njegovu težinu i popustila je na mestu. Prema navodima nadležnih, muškarac je prvo prisustvovao jednoj sahrani na tom groblju, a potom je otišao da obiđe porodičnu grobnicu. U trenutku kada je seo na ivicu ploče, konstrukcija je iznenada popustila i on je propao unutra. Od zadobijenih povreda je preminuo.

BONUS VIDEO 

 

 

Emina Remić već 21 godinu živi sa multiplom sklerozom, hroničnom bolešću centralnog nervnog sistema. Prvi simptomi pojavili su se 2005. godine, kada je izgubila vid na jednom oku, a kasnije i na drugom. Uprkos dijagnozi, nastavila je da radi u Komercijalnoj banci, sve dok joj se zdravstveno stanje nije naglo pogoršalo. Danas se kreće uz pomoć hodalice ili štapa, svakodnevno se suočava sa umorom i ograničenjima, ali ne odustaje od putovanja, druženja i aktivnosti koje voli.

“Prvo sam izgubila vid na jednom oku, a onda i na drugom”

Emina se dobro seća prvih simptoma, iako tada nije mogla ni da nasluti sa kakvom će se dijagnozom suočiti.

Sve je počelo gubitkom vida na levom oku. Završila je na očnoj klinici, gde je primala kortikosteroide, a nakon terapije vratila se svakodnevnim obavezama.

Neko vreme osećala se dobro. Onda je ponovo izgubila vid, ovog puta na drugom oku.

– Sve je počelo tako što sam izgubila vid na levom oku. Završila sam na očnoj klinici, primala kortikosteroide, a kasnije sam nastavila da radim. Nisam osećala ništa. Posle sam ponovo izgubila vid na drugom oku, potpuno. Onda su opet počeli kortikosteroidi, magnetna rezonanca, a na kraju sam završila na VMA. Tamo su mi uradili lumbalnu punkciju i tada su mi rekli da imam multiplu sklerozu. Do tada nisam imala nikakve druge simptome – priseća se Emina.

Kaže da u trenutku postavljanja dijagnoze nije ni znala šta multipla skleroza zapravo znači.

Uprkos svemu, nastavila je da radi.

Tokom narednih godina primala je različite terapije, a posebno pamti period kada je koristila interferon, koji joj je, prema njenim rečima, pomagao.

– Dobila sam interferon, injekcije koje sam primala svakog petka, i to mi je mnogo pomoglo. Međutim, posle nekoliko godina su mi rekli da država nema novca i terapija je ukinuta. Dobila sam drugi lek, ali meni nije odgovarao. Padala sam na ulici gotovo svakog dana. I dalje sam, međutim, radila – objašnjava.

Emina navodi da joj je tokom godina oslabila i leva strana tela, zbog čega danas levu ruku može da koristi samo u veoma ograničenoj meri.

“Uveče sam došla s posla, a ujutru nisam mogla da stanem na noge“

Najveći preokret dogodio se u maju 2016. godine.

Do tada je, uprkos dijagnozi, svakodnevno odlazila na posao u banku. Tog dana vratila se kući kao i obično, ne sluteći šta je čeka narednog jutra.

– U maju sam došla s posla sasvim normalno. Radila sam u Komercijalnoj banci, imala sam veoma stresan posao. Sutradan sam ustala da krenem na posao i shvatila da ne mogu da stanem na noge. Tada je nastao pravi problem. Ponovo sam otišla na VMA, gde sam imala izuzetne doktorke kojima sam mnogo zahvalna. Radili su mi izmene plazme, primala sam kortikosteroide, ali ni posle toga nisam prohodala – svedoči Emina.

Usledio je dug oporavak i rehabilitacija u Sokobanjskoj ulici u Beogradu.

Tamo je, kaže, uz pomoć fizioterapeuta ponovo učila da se kreće.

– Ostala sam oko dva i po do tri meseca. Fizioterapeuti su mi mnogo pomogli. Naučili su me da hodam uz pomoć hodalice. Danas napolju koristim hodalicu, a po kući se krećem sa štapom ili ponekad bez njega. U tom periodu poslali su me i u invalidsku penziju. Fizioterapeuti su za mene bili izuzetno važni – naglašava.

Posle godina rada i života ispunjenog obavezama, morala je da prihvati da njeno telo više ne može da prati tempo na koji je navikla.

“Zaboravim se, radim kao da mogu sve, a zapravo ne mogu”

Jedan od najvećih izazova danas joj je svakodnevni umor.

Emina objašnjava da njena energija nije ista tokom celog dana i da mora pažljivo da raspoređuje obaveze.

– Najteže mi pada što ne mogu mnogo da hodam. Ja se zaboravim, radim kao da mogu sve, a zapravo ne mogu. Uglavnom funkcionišem pre podne, negde do tri sata. Posle toga moram da legnem i odmorim noge, pa onda ponovo mogu nešto da radim uveče, čak posle deset. Taj odmor tokom dana mi je obavezan – iskrena je.

Nekada uspeva da izdrži ceo dan bez duže pauze, posebno kada putuje ili je van kuće, ali u svakodnevici nastoji da sluša potrebe svog tela.

– Ako pre podne moram da skuvam ručak, usisam, uključim mašinu i pustim psa napolje, posle svega toga jednostavno moram da se odmorim. Nekada mogu mnogo da prepešačim, a nekada ne mogu. Multipla skleroza je nepredvidiva bolest. Danas mogu, sutra ne mogu – objašnjava.

Posebno joj znače rehabilitacija, vežbe i masaže. Zadovoljna je iskustvom iz Mataruške Banje, gde je, kako kaže, imala individualni rad sa fizioterapeutom.

Svi su mislili da neće moći na more, a onda je iznenadila i ćerku

Uprkos ograničenoj pokretljivosti, Emina nije želela da odustane od putovanja.

Redovno odlazi u Kragujevac, gde živi njena majka koja ima 86 godina, a prošle godine odlučila je i da ode na more.

Ta odluka iznenadila je ljude oko nje.

– Uplatila sam more i svi su se čudili. Govorili su mi: „Nema šanse da ti odeš na more.“ Ali ja sam ipak otišla. Tamo me je iznenadilo to što nisam mogla da plivam, kao da sam se potpuno blokirala. Srećom, čovek kod kojeg smo boravili imao je bazen sa slanom vodom u dvorištu. Provodila sam mnogo vremena u vodi i to mi je veoma prijalo – priča Emina.

Po povratku kući odlučila je da kupi bazen za svoje dvorište.

Tokom leta provodila je u vodi i po nekoliko sati dnevno, a jedan događaj posebno joj je ostao u sećanju.

– Jednog dana sam sama ušla u bazen, izašla iz njega i otišla do kupatila. Ćerka se iznenadila i pitala me: „Mama, je l’ znaš ti šta si uradila?“ Ja kažem da ne znam, a ona mi odgovori: „Otišla si do kupatila bez hodalice, bez štapa!“ Eto koliko je meni voda prijala – sa osmehom prepričava.

Emina ovo opisuje kao svoje lično iskustvo, a ne kao dokaz da voda može da zameni medicinsko lečenje ili rehabilitaciju.

Pročitajte i “Mislila sam da je MODRICA, a onda me je 31. decembra POZVAO ONKOLOG…” Slavica Squire o borbi sa rakom dojke i šišanju na ćelavo – “Moj dotadašnji identitet je nestao”

“Muž mi ne dozvoljava da padnem, ali ima dana kada stvarno ne mogu”

Tokom svih ovih godina najveći oslonac bila joj je porodica.

Emina je u braku četiri decenije, ima sina i ćerku, a kaže da su svi uz nju od početka bolesti.

– Ja sam 40 godina u braku i imam sreću što imam muža koji me prati i ne dozvoljava mi da padnem. Porodica mi je mnogo pomogla. Imam sina i ćerku, veoma su mi privrženi i mnogo mi pomažu. Moj muž ne dozvoljava da kažem da nešto ne mogu. Kod njega je uvek: “Možeš.” To me ponekad malo nervira, jer zaista ima dana kada ne mogu. Ali dobro, takav je život – kroz osmeh govori.

Važni su joj i prijatelji, komšije i dvorište u kojem može da provodi vreme i šeta kada joj zdravstveno stanje dozvoljava.

Iako priznaje da ima teških trenutaka, nastoji da zadrži interesovanja koja su je oduvek ispunjavala.

– Ja volim sve što vole mladi. Volim muziku, dobar film, kasno ležem. I dalje se nekada probudim kao da treba da idem na posao. Bila sam dugo šef u banci i navikla sam da sve mora da se uradi. Sada učim da malo usporim i da se odmorim kada mi je potrebno – opisuje.

“Kada su mi rekli dijagnozu, nisam ni znala šta je multipla skleroza”

Posle više od dve decenije života sa bolešću, Emina kaže da je najvažnije naučiti da se svakodnevica prilagodi sopstvenim mogućnostima.

Danas je pod nadzorom lekara koji se bave multiplom sklerozom. Navodi da joj je ponuđena nova terapija, ali da je odlučila da je ne prihvati zbog straha od mogućih neželjenih dejstava.

Ta odluka predstavlja njen lični izbor, a ne preporuku drugima: terapije za multiplu sklerozu imaju različite koristi i rizike, o kojima je važno razgovarati sa neurologom, bez samostalnog prekidanja propisanog lečenja.

Emina priznaje da je bolest nepredvidiva i da ne zna kako će se osećati narednog dana. Ipak, veruje da joj upornost i svakodnevne vežbe pomažu da sačuva što više samostalnosti.

– Kada su mi rekli da imam multiplu sklerozu, ja uopšte nisam znala šta je to. Nisam ni razmišljala šta me čeka. Danas znam koliko je nepredvidiva. Zato bih ljudima koji tek dobiju dijagnozu rekla da se bore, da rade vežbe u skladu sa svojim mogućnostima i da vode računa o sebi. Nemojte pokušavati ono što ne možete. Uradite nešto za sebe, pomozite sebi koliko možete – poručuje.

Za kraj, izdvaja misao kojom se i sama vodi:

– Gledajte sebe, jer niko vas neće pogledati ako vi ne gledate sebe – zaključuje Emina.

Pogledajte BONUS video:

 

Stravičan prizor zatekao je meštane sela Kalempang u indonežanskoj provinciji Južni Sulavesi pre nekoliko godina, nakon što je potraga za nestalom majkom četvoro dece završena na najjeziviji mogući način. Farida (45), koja je nestala dok je išla ka obližnjoj pijaci, pronađena je mrtva u stomaku ogromnog pitona dugog oko pet metara!

Drama je počela kada je Farida u večernjim satima napustila porodični dom kako bi prodavala hranu na lokalnoj pijaci. Međutim, kako se nije vratila, njen suprug Noni počeo je da strahuje da joj se nešto dogodilo. Krenuo je u potragu, a ubrzo su mu se pridružili i meštani.

Tokom pretraživanja šumskog područja pronašli su njene lične stvari razbacane po okolini, što je dodatno pojačalo sumnju da je žena doživela nesreću. Nedaleko odatle ugledali su ogromnog pitona, čiji je stomak bio neobično naduven. Posumnjali su da je zmija progutala Faridu, zbog čega su odlučili da je uhvate i provere šta se nalazi u njenoj utrobi.

Kada su rasporili zmiju, usledio je šokantan prizor – u njenom stomaku nalazilo se telo nestale žene, i to u odeći koju je nosila kada je krenula od kuće.

Dogovorili su se da rasporimo stomak pitona. Čim smo to uradili, Faridina glava odmah se pojavila – izjavio je seoski starešina Suardi Rosi, preneli su mediji.

Snimci sa mesta događaja prikazuju trenutak kada meštani izvlače telo nesrećne žene iz ogromne zmije. Potreseni stanovnici sela kasnije su njeno telo umotali u ćebad i odneli kako bi bila sahranjena.

Meštani veruju da je piton najpre ugrizao Faridu za nogu, a potom je svojim snažnim telom ugušio i progutao celu. Njen suprug bio je potpuno slomljen zbog tragedije koja je zadesila porodicu.

Zauvek ću žaliti što sam dozvolio supruzi da sama izađe. Da sam tog dana bio sa njom, zmija se ne bi usudila da je napadne. Žao mi je zbog svega što je pretrpela, žao mi je naše porodice – rekao je očajni muškarac.

Ovakvi napadi pitona na ljude izuzetno su retki, ali u Indoneziji nisu nepoznanica. Prema dostupnim podacima, od 2017. godine zabeleženo je najmanje pet slučajeva u kojima su ljudi progutani u celosti.

Mrežasti pitoni, koji važe za najduže zmije na svetu, mogu da narastu i više od šest metara, a pojedini primerci dostižu i znatno veću dužinu. Svoj plen najpre hvataju oštrim zubima, a zatim ga obmotavaju snažnim telom i stežu dok ga ne uguše.

Slične tragedije zabeležene su i ranijih godina. Godine 2017. jedan poljoprivrednik nestao je na plantaži palmi, da bi kasnije bio pronađen u stomaku pitona. Naredne godine stradala je žena (54) dok je obilazila svoju baštu, dok je 2022. još jedna žena izgubila život na isti način u indonežanskoj provinciji Džambi. Godine 2023. meštani su ubili pitona dugog oko osam metara koji je napao i počeo da guta jednog poljoprivrednika.

Tragedija koja je zadesila Faridinu porodicu još jednom je pokazala koliko opasni mogu biti susreti sa ogromnim predatorima koji nastanjuju šumska područja Indonezije.

BONUS VIDEO