in

Agent tri decenije radio za KGB

Jedan od najvećih neuspeha u istoriji američke obaveštajne službe izašao je na videlo 1994. godine kada je otkriveno da je agent CIA odgovoran za rad sa sovjetskim doušnicima Oldrič Džejms više od trideset godina bio kontraobaveštajac koji je radio u korist KGB-a.

Svoju zemlju je izdao ne bi li sebi obezbedio luksuzan način života a posledice slučaja Ejms okarakterisane su kao najkatastrofalnije u istoriji CIA.

Regrutovanje stranaca koji su imali pristup tajnim informacijama počelo je mnogo pre Hladnog rata i nije bilo samo rezultat sovjetsko-američkog rivalstva, dok je taktika KGB-a bila prilično jednostavna – „krtice“ su obično regrutovane preko „rezidenata“, tj. tajnih agenata koji su radili u inostranstvu, obično pod maskom osoblja ambasade ili zaposlenih u trgovinskim misijama.

Međutim, Oldrič Ejms je sam došao u KGB i dobrovoljno se prijavio da špijunira.

Dobrovoljno se prijavio da špijunira za KGB

Ejms je krenuo stopama svoga oca koji je radio u administraciji CIA, završio je stručnu obuku i postao agent. Posle neuspešne misije u Turskoj počeo je da radi u sovjetsko-istočnoevropskom odeljenju, naučio je ruski, dobio pozitivne kritike i potom je unapređen.

Iako je zanemario bezbednosne procedure više puta, čak i zaboravio aktovku s tajnim dokumentima u vozu, tokom boravka u Meksiku upleo se u ljubavnu aferu s atašeom za kulturu u kolumbijskoj ambasadi, čime je prekršio pravila službe, karijera mu je išla uzlaznom putanjom.

Njegovim nadređenima su se dopale njegove analitičke sposobnosti i spremnost da preuzme zadatke koje drugi ne bi. Godine 1983. prebačen je u Operativno odeljenje koje se bavilo kontraobaveštajnim poslovima, gde je dobio pristup informacijama o operacijama CIA protiv sovjetskih obaveštajnih službi i imenima doušnika.

Ali zbog raskalašnog načina života, skupog razvoda, i prohteva nove žene, Ejms je bio u finansijskim neprilikama, pa je smislio kako da dođe do neophodnog novca – aprila 1985. došao je u ambasadu SSSR-a, gde su, po njegovim saznanjima, delovali agenti KGB-a, i ostavio paket na prijemu. U paketu su bili njegovi podaci, kontakt, kratki izvodi iz tajnih dokumenata i zahtev za 50.000 dolara ukoliko žele saradnju.

Ubrzo su, jedan po jedan, počeli da nestaju sovjetski doušnici CIA. Bili su hapšeni, ispitivani, a mnogi su optuženi za izdaju i zatvarani ili streljani. Za dve godine CIA je izgubila više od 30 „krtica“ – drastičan deo svoje mreže. Priliv poverljivih informacija iz SSSR-a je skoro stao.

Ova „čistka“ se dogodila nakon što je Ejms dostavio KGB-u različita dokumenta koja su uključivala informacije o „krticama“ i obaveštajnim operacijama CIA. Za CIA je bilo posebno teško što su izgubili važne izvore poput inženjera Adolfa Tolkačeva, koji im je preneo informacije o novim sovjetskim raketnim sistemima i borbenim avionima, kao i generala Glavne obaveštajne uprave (GRU) Dmitrija Poljakova, koji je razotkrio sovjetske doušnike u SAD. Obojica su streljani.

Bilo je normalno da obaveštajne službe s vremena na vreme gube doušnike i njihovi nadređeni su rizikovali da budu izloženi. Ali takva brza i velika čistka bila je neuobičajena. To je istovremeno sprečilo CIA da pristupi tajnama Moskve i narušilo reputaciju agencije. Sovjetska obaveštajna služba je jasno pokazala zapadnim „kolegama“ i potencijalnim „krticama“ da može brzo da identifikuje i kazni izdajnike.

CIA je počela da sumnja da neko u agenciji pomaže KGB-u. Godine 1986. grupa agenata pokrenula je internu istragu.

Odali ga izbeljeni zubi

Ejmsu se nije svidelo što su informacije koje je on dostavio korišćene tako neoprezno, jer je automatski pao pod sumnju kao neko ko je imao pristup informacijama o doušnicima. Ali ga je smirila velikodušna nagrada od KGB-a – dobio je ukupno 4,6 miliona dolara.

Ipak, Ejms je bio na listi osumnjičenih i čak dva puta je morao da polaže test na detektoru laži. Njegovi odgovori privukli su pažnju istrage, ali ona tada nije donela konačnu odluku. Nastavio je da radi za CIA još osam godina, no na kraju je ipak otkriven zahvaljujući raskošnom načinu života – skupoj odeći i skupoj proceduri izbeljivanja zuba koji su do tad bili tamni od pušenja.

Istraga je otkrila i druge sumnjive troškove i Ejms je zajedno sa suprugom uhapšen 21. februara 1994. godine.

Prvo je sve negirao, ali se onda nagodio kako bi supruga dobila blažu kaznu. Na sudu je rekao da je razotkrio praktično sve sovjetske agente CIA, kao i drugih američkih i stranih službi, za šta je znao zbog svog visokog položaja u američkoj agenciji.

Osuđen je na doživotnu kaznu zatvora koju trenutno služi u Federalnom popravnom zavodu u gradu Tere Hout u Indijani.

Slučaj Ejms je privukao veliku medijsku pažnju, a izazvao je i pometnju u Kongresu, pa su se čak i kolege iz FBI okrenule protiv CIA. Političari i javnost bili su ogorčeni zbog duge istrage i činjenice da niko u CIA nije otpušten ili barem degradiran nakon Ejmsovog razotkrivanja.

(rt.rs)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /