in

Dolazi najveća katastrofa u istoriji: SAD upozorile da se približava strašna kataklizma

Dolazi najveća katastrofa u istoriji: SAD upozorile da se približava strašna kataklizma


Užasne katastrofe se dešavaju kod zapadne obale Sjedinjenih Država jednom u 500 godina. Bliži se naredni rok, piše Dejli mejl.

Prema novim podacima naučnika, zemljotres jačine devet Rihtera može izazvati cunami visok 30 metara.

Podmorska rasedna linija duž zapadne obale SAD mogla bi da izazove megapotres koji je još razorniji od očekivanog „velikog potresa“ u Kaliforniji, upozorava nova studija.

Koristeći podvodno mapiranje, naučnici su postigli detalje bez presedana u takozvanoj Cascade Subduction Zone, liniji raseda od 970 kilometara koja se proteže od južne Kanade do severne Kalifornije.

Ispostavilo se da greška nije jedna kontinuirana traka, kao većina drugih, već je podeljena na četiri segmenta. Ovo otkriće obećava još veću katastrofu, jer bi tektonske ploče mogle da „nalete“ jedna na drugu, povećavajući pritisak uz rizik od jačeg zemljotresa.

Istraživači su zaključili da bi zona subdukcije Cascade mogla izazvati zemljotres jačine veće od devet stepeni.

Poređenja radi, San Andreas u Kaliforniji suočava se sa „samo“ potresima jačine do 8,3 stepena.

Ako zemljotres jačine 9,0 pogodi zapadnu obalu, mogao bi izazvati cunami od 30 metara ili više, ubiti više od 100.000 ljudi i prouzrokovati štetu od više od 80 milijardi dolara samo u državama Oregon i Vašington.

Planovi za katastrofu u Oregonu i Vašingtonu sugerišu da bi se nakon ovako snažnog zemljotresa države mogle suočiti sa dugoročnim talasom smrti zbog bolesti od leševa, kontaminirane vode i izlivanja hemikalija iz komercijalnih, industrijskih pogona i domaćinstava.

Sličnu rasednu zonu na obali Japana pogodio je zemljotres jačine 9,0 stepeni Rihterove skale 2011. godine. Kao rezultat toga, razorni cunami je pogodio celu zemlju, ubivši skoro 20.000 ljudi.

Naučnici su zabrinuti da bi slična katastrofa mogla zadesiti i same Sjedinjene Države u narednim godinama. Prema njima, zemljotresi u zoni subdukcije Cascade dešavaju se otprilike jednom u 500 godina, a poslednji se dogodio 1700. godine.

„Interval ponavljanja za glavne događaje u ovoj zoni subdukcije je reda veličine 500 godina“, rekao je za NBC njuz Kelin Vang, naučnik iz Geološkog zavoda Kanade koji nije bio uključen u studiju.

„Teško je tačno reći kada će se to dogoditi, ali naravno, u poređenju sa drugim zonama subdukcije, to je donekle odloženo“, dodao je Vang.

Četiri segmenta Kaskadne subdukcione zone čine je opasnijom od drugih velikih rasednih linija jer su sastavljene od različitih stena i sedimenata. Najopasnije područje se proteže od severnog Oregona do Vašingtona i južne Britanske Kolumbije.

„Ovo zahteva bliži pogled, ali za mesta kao što su Takoma i Sijetl, to bi moglo značiti razliku između alarma i prave katastrofe“, rekao je geofizičar Univerziteta u Vašingtonu i koautor studije Harold Tobin.

Ovaj deo zone Kaskade je ravniji i glatkiji od ostala tri, što znači da bi mogao da postane epicentar snažnog zemljotresa koji bi se proširio izvan prostranih Sjedinjenih Država i zahvatio sve priobalne oblasti države Vašington.

„Imamo potencijal za zemljotrese i cunamije iste magnitude kao najveći u istoriji planete“, rekao je Tobin za NBC Nevs.

„Izgleda da je Cascadia sposobna da proizvede magnitudu od devet — malo manje ili čak malo više“, dodao je on.

Glavni autor studije i pomorski geofizičar na Zemljinoj opservatoriji Lamont-Docherti Univerziteta Kolumbija, Suzanne Carbott, naglasila je da je ovo prva jasna slika regiona Cascade, dodajući da su svi trenutni modeli reagovanja u vanrednim situacijama izgrađeni na „starim podacima niskog kvaliteta iz osamdesetih godina prošlog veka“.

Istraživači se nadaju da će njihovi nalazi pomoći državama u području potencijalne katastrofe da se pripreme za hitan odgovor i evakuaciju u slučaju scenarija noćne more u zoni Cascade Subduction.

Istraživači kažu da ni Oregon ni Vašington nisu spremni za ovu vrstu katastrofe zbog ograničenja podataka u modelima koji datiraju iz 1980-ih.

Ipak, naglasili su da bi nove procene spremnosti mogle da budu objavljene već sledeće godine.

Mapa zone subdukcije je napravljena korišćenjem slika iz aktivnog seizmičkog izvora, koji proizvodi zvukove koji dopiru do dna okeana i obrađuje reflektovane odjeke – dajući jasniju sliku uticaja na okolno područje.

Istraživači iz Columbia Climate School pričvrstili su takozvanu vučenu seizmičku traku (kabl od 14,5 kilometara) na krmu broda sa 1.200 hidrofona koji hvataju odjeke, ažurirajući modele akustične tomografije okeana koji čine sliku kvara.

Hidrofoni mere vreme potrebno da se zvuk odbije od formacija na dnu okeana i stigne do površine, omogućavajući im da pokupe razlike u visini stena koje ukazuju na aktivne linije raseda.

„Tačnost i rezolucija su zaista bez presedana. Ovo je zapanjujući skup podataka“, rekao je Kelin Vang iz Geološkog zavoda Kanade, koji nije bio uključen u studiju.

„Ovo će nam omogućiti da bolje procenimo rizike i prikupimo informacije o građevinskim propisima i zoniranju.“

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

 

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /