in

Evropi preti katastrofa: Raste strah od najcrnjeg scenarija

Evropi preti katastrofa: Raste strah od najcrnjeg scenarija

Island se priprema za erupciju vulkana Fagradalsfjal u narednim danima.

Erupcija bi prvenstveno mogla da izazove veliku štetu na lokalnoj infrastrukturi i oslobađanje toksičnih isparenja, piše BBC.

Od kraja oktobra, jugozapadni region koji okružuje islandsku prestonicu Rejkjavik potreslo je više hiljada zemljotresa.

To se dešava zbog podzemne reke magme – vruće tečne ili polutečne stene – dužine oko 15 km koja se penje ispod površine zemlje.

Reka se prostire ispod Islanda i dela Atlantskog okeana, a uticaj erupcije na ostrvsku zemlju i šire zavisiće od toga gde tačno magma prodre na površinu.

Mali grad Grindavik, u kojem živi desetak srpskih porodica, leži direktno iznad magme i već je evakuisan zbog opasnosti od „vatrenih fontana“ i štetnih gasova.

Dr Bil Makgvajer, profesor geofizike i klimatskih katastrofa, kaže da je Grindavik veoma blizu položaja nove frakture i da je opstanak grada ugrožen.

„Sve zavisi od toga gde magma na kraju dospe na površinu, ali situacija ne izgleda dobro“, rekao je Makgvajer.

Stanovnici grada Grindavik opisali su kako su napustili svoje domove u ranim jutarnjim satima u subotu dok se tlo treslo, putevi su popucali, a zgrade pretrpele veliku štetu.

Islandski meteorološki zavod procenjuje da je trenutno magma udaljena 800 metara od površine zemlje, zbog čega je verovatnoća erupcije vulkana Fagradalsfjal „velika“ i mogla bi se desiti u narednim danima.

Jedna od najvećih erupcija na Islandu desila se davne 1783. godine kada je došlo do poplave lave koja je trajala osam meseci i pravila velike oblake sumpora nad severnom Evropom duže od pet meseci. Procenjuje se da su ti oblaci izazvali zahlađenje od oko 1,3 C u naredne dve godine.

Islandska geofizičarka dr Evgenija Iljinskova, koja je u redovnom kontaktu sa geolozima na terenu, rekla je za BBC: „U petak i subotu je rastao strah da bismo mogli da doživimo nešto takvog obima“.

Ako vulkan eruptira na moru ili na kopnu, a zatim se ulije u more, postojaće rizik od eksplozivnog oblaka pepela nakon što supervrela lava dođe u kontakt sa vodom.

Evropa zbog toga pod budnim okom drži severni Atlantik, jer se strahuje od reprize scenarija iz 2010. kada je došlo do velikog kolapsa širom kontinenta.

U aprilu 2010. erupcija vulkana Ejafjalajokul izazvala je najveće zatvaranje evropskog vazdušnog prostora od Drugog svetskog rata, a ekonomski gubici procenjeni su na između 1,5 i 2,5 milijardi evra.

Erupcija je bila relativno mala, ali njen uticaj je bio ogroman. Evropa se skoro mesec dana suočavala sa haosom u vazdušnom saobraćaju.

Vulkan pokriven ledom počeo je da eruptira sredinom marta, nakon nekoliko meseci pojačane seizmičke aktivnosti na Islandu. Prve erupcije su bile izolovane na severoistočnom boku, ali problemi su počeli da nastaju u aprilu kada su se erupcije proširile na centar vulkana, krater širok tri kilometra okružen ledom.

Кako je led počeo da se topi, glacijalna voda je počela da poplavljuje vulkan i tu se susrela sa magmom. Ovo brzo hlađenje izazvalo je pretvaranje magme u fine čestice pepela, koje su odletele 10 kilometara uvis.

Veliki pramenovi vulkanskog pepela brzo su se širili iznad vulkana, krećući se na istok sa mlaznom strujom prema Farskim ostrvima, Norveškoj i severnoj Škotskoj.

Island je odgovorio proglašavanjem vanrednog stanja, a evropski vazdušni prostor je zatvoren iz bezbednosnih razloga. Procenjuje se da su avio-kompanije gubile oko 130 miliona funti svakog dana, dok su milioni putnika ostali bez mogućnosti letova.

Međutim, stručnjaci kažu da su okolnosti nove vulkanske aktivnosti veoma različite i stoga se ne očekuje tako dramatičan uticaj.

 

(Blic)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se


Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       



Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /