Misteriozna rupa na Mesecu krije nešto ogromno? NASA kreće u potragu

Na površini Meseca postoji udubljenje koje godinama privlači pažnju planetarnih geologa, ali njegovo pravo značenje tek treba da bude utvrđeno.

Ono što se spolja vidi kao jama moglo bi da bude samo otvor mnogo većeg sistema skrivenog ispod površine, nastalog u periodu kada je Mesec bio vulkanski znatno aktivniji nego danas.

Reč je o jami Marius Hills, smeštenoj u jednom od vulkanski najraznovrsnijih područja Meseca. Naučnici smatraju da bi ispod nje mogla da se nalazi velika drevna lavina cev, odnosno podzemna pećina koja se nastavlja dalje od vidljivog otvora. Direktan dokaz da takva prostrana šupljina zaista postoji na toj lokaciji još nije dobijen.

NASA je 30. septembra 2026. izabrala projekat GIMLI, punog naziva Geophysical Instruments for Marius Lunar pit Investigation, među tri nove naučne misije namenjene istraživanju Meseca.

Projekat predvodi Planetary Science Institute, a glavni istraživač je planetarni naučnik Natanijel Pucig. Instrumenti bi trebalo da budu dopremljeni na površinu Meseca u okviru programa PRISM i komercijalne inicijative CLPS.

Umesto oslanjanja samo na snimke iz orbite, GIMLI će pokušati da ispita područje neposredno sa lunarne površine. Za istraživanje će biti korišćeni georadar, seizmički senzori, gravimetar i kamere, a kombinovanje podataka iz više instrumenata trebalo bi da omogući znatno precizniju sliku onoga što se nalazi ispod tla.

Cilj nije samo utvrđivanje da li postoji šupljina koja se pruža od jame, već i određivanje njene veličine ukoliko bude pronađena.

Posebno mesto u istraživanju imaće aktivna seizmička merenja. Pucig smatra da njihovo kombinovanje sa georadarom i merenjima gravitacije može da pruži mnogo detaljniju sliku podzemnih struktura.

Takve aktivne seizmičke metode praktično nisu korišćene u planetarnim istraživanjima još od vremena kada su astronauti programa Apolo izvodili prve seizmičke eksperimente na Mesecu.

Honeybee Robotics, kompanija u sastavu Blue Origin-a, učestvovaće u upravljanju projektom i izradi opreme za aktivni seizmički sistem, gravimetar i kamere. Kompanija će učestvovati i u integraciji instrumenata na lender i rover, kao i u njihovom radu na površini Meseca.

U projektu učestvuju i Norveška svemirska agencija, koja obezbeđuje georadar, Univerzitet Boise State, Univerzitet Džons Hopkins, Lunarni i planetarni institut i Univerzitet u Oslu.

Lavine cevi nastaju kada se spoljašnji sloj toka lave ohladi i očvrsne, dok rastopljena lava ispod njega nastavlja da teče i na kraju ostavi dugačak prazan tunel.

Takve strukture dobro su poznate na Zemlji, dok je njihovo postojanje na Mesecu dugo bilo uglavnom teorijska mogućnost. Jame poput Marius Hills mogle bi da predstavljaju takozvane prozore u te sisteme, nastale delimičnim urušavanjem njihovih svodova.

Zidovi same jame takođe imaju naučnu vrednost jer otkrivaju slojeve regolita i nekadašnjih tokova lave koji su na drugim mestima skriveni ispod površine. Njihovim proučavanjem moguće je rekonstruisati kako se lava kretala kroz ovu oblast i da li su između pojedinih vulkanskih erupcija prolazili duži vremenski periodi.

Čak i ako GIMLI ne pronađe veliku pećinu, merenja mogu pomoći naučnicima da utvrde kako je jama nastala i da bolje razumeju geološku istoriju oblasti Marius Hills.

Postoje već jaki pokazatelji da podzemne šupljine na Mesecu nisu samo teorija. Istraživanje objavljeno 2024. godine, zasnovano na ponovnoj analizi radarskih podataka sonde Lunar Reconnaissance Orbiter, pružilo je dokaze da jama u Moru tišine vodi ka dostupnom podzemnom kanalu dugom najmanje nekoliko desetina metara. Taj rezultat pojačao je mogućnost da se slični sistemi kriju i ispod drugih lunarnih jama.

Potvrda velike lavine cevi kod Marius Hills imala bi značaj koji prevazilazi geologiju. Podzemni prostor mogao bi budućim astronautima da pruži prirodnu zaštitu od velikih promena temperature na površini, jonizujućeg zračenja i udara mikrometeorita. Stabilnije termalno okruženje i debeli sloj stena iznad pećine mogli bi zato da učine takve lokacije posebno zanimljivim za dugotrajni boravak ljudi.

GIMLI je deo šireg plana intenzivnijeg robotskog istraživanja Meseca. U prvoj fazi arhitekture buduće lunarne baze, koja traje do 2029. godine, predviđeno je više od 20 robotskih sletanja. Njihov zadatak je da dopreme naučne instrumente, ispitaju lunarno okruženje, testiraju tehnologije i prikupe podatke potrebne pre dugotrajnijeg boravka astronauta.

Ako se ispostavi da se iza otvora Marius Hills zaista nalazi velika i stabilna podzemna pećina, lokacija bi mogla da dobije sasvim novu ulogu u budućim misijama sa ljudskom posadom. Umesto da bude samo trag drevne vulkanske aktivnosti, prirodni tunel mogao bi da postane jedna od lokacija na kojima bi se razmatralo stvaranje zaštićenog prostora za dugoročno prisustvo ljudi na Mesecu.