Osam stručnjaka iz svemirskih i nuklearnih istraživanja nestalo pod neobičnim okolnostima

Nešto se očigledno dešava, i to više nije stvar nagađanja nego niza konkretnih događaja koji su počeli da se slažu kao delovi slagalice.

Osam naučnika povezanih sa svemirom, NLO tematikom i nuklearnom energijom – neki mrtvi, neki nestali, svi povezani sa ključnim istraživanjima.

U centru priče nalazi se NASA-ina Laboratorija za mlazni pogon, poznata kao JPL, u Pasadeni u Kaliforniji, mesto gde se proučava duboki svemir, planete Sunčevog sistema, ali i razvijaju tehnologije koje imaju direktnu primenu u vojnim raketnim programima.

Ova serija događaja ne može se tek tako skloniti pod tepih. U periodu kraćem od godinu dana, četiri potvrđene smrti i četiri nestanka.

I sve to među ljudima koji su radili na projektima od strateškog značaja – od praćenja asteroida do razvoja nuklearne fuzije i naprednih materijala za raketne motore.

Jedan od prvih slučajeva koji je podigao obrve bio je Majkl Dejvid Hiks. Čovek koji je u JPL-u proveo 25 godina, autor brojnih naučnih radova, stručnjak za asteroide i komete koje mogu ugroziti Zemlju.

Njegova smrt u 59. godini došla je iznenada. Uzrok nikada nije objavljen. Nema javnih podataka o obdukciji. Čak ni osmrtnice nisu nagovestile bilo kakav zdravstveni problem. Kao da je jednostavno nestao iz sistema.

Ubrzo zatim, još jedan udarac. Frenk Majvald, njegov kolega i jedan od vodećih ljudi laboratorije, preminuo je sa svega 62 godine. Opet – bez objašnjenja. NASA i JPL bez komentara.

Samo kratka onlajn čitulja. A govorimo o čoveku koji je dobio prestižnu nagradu za izuzetan individualni doprinos i koji je, prema pisanju britanskih medija, samo godinu dana pre smrti napravio otkriće koje bi moglo pomoći u detekciji znakova života u Sunčevom sistemu i dalje.

Do tog trenutka, sve je još moglo da se pripiše slučajnosti. Lošoj sreći, kako se to obično kaže. Ali onda dolaze događaji koji menjaju ton cele priče.

Petnaestog decembra 2025. godine, u blizini Bostona, ubijen je 47-godišnji Nuno Loureiro. Nije radio direktno u JPL-u, ali je bio duboko povezan sa istraživanjima i saradnicima iz laboratorije.

Njegov fokus bio je nuklearna fuzija – tehnologija koja bi mogla da pokreće buduće svemirske letelice ka udaljenim svetovima.

Policija je brzo zatvorila slučaj, označivši ga kao posledicu porodičnog spora, uz identifikovanog napadača. Ipak, ostalo je nešto što se ne uklapa: deo ključnih radnih materijala nestao je iz njegove kuće.

Nije prošlo ni dva meseca, a stigla je nova vest. Šesnaestog februara, 67-godišnji astrofizičar Karl Grilmajer, povezan sa Kaltekom i finansiran od strane JPL-a, pronađen je mrtav na tremu svoje kuće.

Njegov rad na otkrivanju vode na planeti udaljenoj 160 svetlosnih godina mogao je ukazivati na postojanje života. Paralelno s tim, eksperimentisao je sa infracrvenim teleskopima za praćenje asteroida – tehnologijom koja se koristi i u naprednim sistemima za vođene rakete.

U ovom trenutku, priča više nije linearna. Pojavljuju se i nestanci, i to pod okolnostima koje dodatno komplikuju sliku.

U poslednjih deset meseci, četiri istaknuta američka naučnika nestala su bez traga. Dvojica su bila direktno zaposlena u JPL-u. Njihova sudbina i dalje je potpuna nepoznanica.

Prošlog juna, Monika Reza, direktorka Grupe za obradu materijala u JPL-u, nestala je tokom planinarenja u Kaliforniji. Na toj funkciji bila je manje od šest meseci. Nema tragova, nema odgovora. Samo praznina.

A onda, krajem februara, još jedan nestanak. Penzionisani general američkog vazduhoplovstva Vilijam Nil Mekaslend izašao je iz svog doma i nikada se nije vratio.

Prema navodima, bio je čuvar informacija vezanih za nuklearno oružje i NLO teme. Ono što dodatno pojačava nelagodnost jeste činjenica da je bio povezan sa Monikom Rezom i Karlom Grilmajerom. Upravo on je nadgledao i odobravao finansiranje njihovog rada na razvoju nove legure za raketne motore.

U takvom kontekstu, pojavljuju se i spekulacije koje više ne deluju kao potpuna fantazija. Ako su dvoje nestali, a treći ubijen – da li je reč o pokušaju da se neko domogne određenih tehnologija? Ili spreči njihovo dalje razvijanje?

Paralelno sa tim, nestaju i naučnici van JPL-a. Entoni Čavez i Melisa Kasijas, istraživači iz Nacionalne laboratorije Los Alamos, nestali su prošle godine u razmaku od nekoliko nedelja.

Oboje su imali najviše bezbednosne dozvole. Oboje su poslednji put viđeni kako napuštaju svoje domove bez ikakvog prtljaga, ostavljajući automobile, ključeve, novčanike i mobilne telefone. Kao da su jednostavno iščezli.

Bivši pomoćnik direktora FBI-ja Kris Sveker otvoreno je rekao da je sve to sumnjivo i da su svi ti ljudi radili u oblastima kritičnih tehnologija. Njegova procena ide u smeru da strane obaveštajne službe već decenijama ciljaju američke naučnike koji poseduju osetljive tehnološke tajne.

Tu se, međutim, priča ne završava. Jer kada se sve sabere – nuklearna energija, svemirska istraživanja, tehnologije za raketne sisteme, potencijalni znaci života van Zemlje – postavlja se pitanje koje visi u vazduhu: da li je u pitanju klasična borba za tehnološku dominaciju ili nešto što tek treba da se razume.

I dok jedni insistiraju da je reč o obaveštajnim operacijama i borbi za kontrolu nad ključnim znanjem, drugi ukazuju na čudnu povezanost tema kojima su se ovi naučnici bavili.

U takvim okolnostima, granica između racionalnog objašnjenja i onog što zvuči kao teorija postaje nejasna.

Za sada, činjenice su tvrde i jednostavne: osam ljudi, povezani kroz nauku, nestaju ili umiru pod okolnostima koje nisu do kraja razjašnjene. Sve ostalo – motivi, uzroci i stvarni razlozi – ostaje otvoreno, negde između zvaničnih verzija i onoga što tek čeka da ispliva.