Šokantno: Ćelije raka naučile da se brane od najnovijih ruskih lekova

Posle decenija tokom kojih su pokušaji da se imuni sistem čoveka usmeri protiv raka donosili brojna razočaranja, u onkologiji se pojavljuje pristup koji bi mogao da promeni način borbe protiv pojedinih tumora.

Vakcine protiv raka više nisu samo teorijski koncept, već se postepeno uključuju u istraživanja i lečenje obolelih.

Ruski lekar i televizijski voditelj Aleksandar Mjasnikov objašnjava da je osnovna ideja takvih vakcina da imuni sistem nauče da prepozna tumorske ćelije koje već postoje u organizmu. Problem je, međutim, u tome što su maligne ćelije sposobne da razviju mehanizme kojima izbegavaju imunološki odgovor.

Kada T-limfociti stignu do tumora, maligne ćelije mogu da aktiviraju sopstvenu „zaštitu“ i praktično isključe deo imunološkog odgovora koji bi trebalo da ih napadne. Tako nastaje situacija u kojoj tumor stiče svojevrsnu otpornost na dejstvo vakcine i nastavlja da se razvija uprkos pokušaju imunog sistema da ga uništi.

Upravo savladavanje te odbrane postalo je jedan od najvažnijih pravaca savremene onkologije. Među najzanimljivijim pristupima Mjasnikov izdvaja personalizovane mRNA vakcine, koje se ne proizvode kao isti preparat namenjen svim pacijentima.

Postupak počinje uzimanjem uzorka tumora konkretnog pacijenta. Istražuju se mutacije karakteristične upravo za taj tumor, a zatim se na osnovu dobijenih podataka određuju neoantigeni koji mogu poslužiti kao mete imunog sistema. Za njih se izrađuje individualna mRNA vakcina.

To praktično znači da svaki pacijent može dobiti vakcinu napravljenu protiv karakteristika sopstvenog tumora. Umesto univerzalnog preparata protiv određene vrste raka, cilj je da se imunom sistemu pokažu specifične osobine malignih ćelija koje postoje kod konkretnog obolelog.

Terapijske vakcine danas su namenjene ljudima koji već imaju rak, ali istraživanja se ne završavaju na lečenju postojeće bolesti. Antikancerogene vakcine ispituju se i kao mogućnost sprečavanja ponovne pojave bolesti, dok se paralelno proučava njihova potencijalna primena kod zdravih osoba koje imaju povećane faktore rizika.

Tu se pojavljuje novi problem. Ako osoba još nema tumor, ne postoji tumorsko tkivo iz kojeg bi mogle da se izdvoje njegove karakteristične mutacije i zatim napravi personalizovana vakcina. Zbog toga se preventivne vakcine za grupe visokog rizika razvijaju po drugačijem principu.

Naučnici unapred biraju antigene za koje se procenjuje da postoji velika verovatnoća da će se pojaviti na veoma ranim prekanceroznim ćelijama. Cilj je da imuni sistem bude pripremljen da ih prepozna još u fazi koja prethodi razvijenom malignom tumoru.

Mjasnikov istovremeno ukazuje da se rizik od pojedinih malignih bolesti može smanjivati i svakodnevnim navikama. Kada je reč o raku creva, izdvojio je konzumiranje kafe, navodeći da veliki broj istraživanja pokazuje povezanost između ovog napitka i smanjenog rizika od razvoja te bolesti.

Drugi faktor je redovna fizička aktivnost. Pozitivan efekat vežbanja posebno se uočava kada je reč o riziku od raka creva, zbog čega Mjasnikov fizičku aktivnost izdvaja kao još jednu naviku kojoj treba posvetiti pažnju.

Razvoj personalizovanih mRNA vakcina tako otvara dva različita pravca: borbu protiv tumora koji je već nastao i pokušaj da se kod osoba sa povećanim rizikom imuni sistem pripremi mnogo ranije.

Najveći izazov ostaje sposobnost malignih ćelija da izbegnu imunološki napad, zbog čega upravo prevazilaženje njihove zaštite predstavlja jednu od ključnih tačaka daljeg razvoja ovog pristupa.