JERUSALIM –

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu trebalo bi da otputuje u Sjedinjene Američke Države u subotu, preneo je danas Rojters, pozivajući se na neimenovanog visokog izraelskog zvaničnika.

Kako je navedeno, Netanjahu želi da se sastane sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, ali nije jasno da li će to i učiniti.

U utorak je Aksios preneo, pozivajući se na američke i izraelske zvaničnike, da je Tramp tokom ranijeg telefonskog razgovora zatražio od Netanjahua da Izrael počne sa povlačenjem svojih snaga iz Sirije i pozvao ga da isto učini i u Libanu.

Jedan američki zvaničnik rekao je da je Tramp poručio Netanjahuu da prisustvo izraelske vojske na teritoriji Sirije stvara tenzije i može da dovede do eskalacije.

“Oni vas tamo ne žele. Trebalo bi da izvršite preraspoređivanje”, rekao je Tramp Netanjahuu, prema navodima američkog zvaničnika, koji je dodao da isto važi i za Liban.

Nauseda je u intervjuu za BNS rekao da se radi o mogućim ograničenim napadima na objekte kritične infrastrukture, uključujući energetsku i transportnu mrežu, koji bi mogli da budu izvedeni različitim sredstvima.

“Ne mogu da poreknem da imamo takve informacije i da govorimo o ciljanim operacijama koje bi, vrlo verovatno, mogle da budu usmerene na objekte kritične infrastrukture”, rekao je litvanski predsednik.

On je naveo da su zbog tih procena pojačane mere zaštite ključnih objekata u zemlji, posebno onih važnih za funkcionisanje energetskog sistema i povezivanje Litvanije sa evropskom mrežom.

Prema njegovim rečima, moguće aktivnosti Rusije bi mogle da uključuju fizičko oštećenje infrastrukture, od sabotaža do napada dronovima.

“Sve što može da zaustavi funkcionisanje ovih objekata mora da se shvati ozbiljno”, rekao je Nauseda.

Govoreći o ratu u Ukrajini, litvanski predsednik je ocenio da se situacija u Kremlju pogoršava i da Rusija postaje opasnija zbog rastućeg pritiska izazvanog posledicama rata i ukrajinskim napadima na rusku infrastrukturu.

“Kremlj postaje izuzetno opasan, jer u očaju počinje da razmatra stvari koje ranije nije razmatrao”, rekao je Nauseda.

On je dodao da Litvanija ne sme da se osloni na to da će se rizici smanjiti, već mora da bude spremna da odgovori na moguće pretnje.

Kako je preneo BBC, ograničenje bi bilo automatski uključeno, ali bi tinejdžeri mogli da ga isključe u podešavanjima naloga.

Britanska vlada takođe planira da od tehnoloških kompanija zahteva onemogućavanje funkcija koje podstiču prekomerno korišćenje platformi, poput automatske reprodukcije sadržaja i beskonačnog skrolovanja.

Britanska sekretarka za tehnologiju Liz Kendal rekla je da bi mere trebalo da pomognu mladima da imaju kvalitetniji san, bolju koncentraciju i više vremena za porodicu i prijatelje, uz istovremeno bezbednije korišćenje tehnologije.

Predlozi su usledili nakon ranije najave vlade da će osobama mlađim od 16 godina biti zabranjen pristup određenim društvenim mrežama.

Kritičari su, međutim, ocenili da su mere nedovoljne.

Konzervativna poslanica Laura Trot rekla je da policijski čas koji tinejdžeri mogu jednostavno da isključe neće imati efekta.

Organizacije za zaštitu dece upozorile su da su potrebne sveobuhvatnije mere.

Endi Barouz iz “Fondacije Moli Rouz” je ocenio da su najavljene promene “fragmentarni skup najava”, a ne celovit plan za bezbednost dece na internetu.

Stručnjaci su takođe upozorili da bi noćno ograničenje moglo negativno da utiče na ranjivu decu koja se oslanjaju na društvene mreže kako bi tokom noći pronašla podršku ili pomoć.

Vlada je saopštila da je sprovela probno istraživanje na oko 300 tinejdžera, koje je pokazalo da su noćna ograničenja korišćenja društvenih mreža najviše doprinela poboljšanju sna i porodične komunikacije.

Stručnjaci su upozorili da je istraživanje bilo ograničenog obima i da predstavlja samo jedan deo šire slike o uticaju tehnoloških ograničenja na mlade.

Vlada planira da predloge predstavi parlamentu do kraja godine, sa ciljem da nove mere stupe na snagu zajedno sa zabranom pristupa društvenim mrežama za mlađe od 16 godina narednog proleća.

BEJRUT –

Izraelske snage u zoru izvršile su na jugu Libana velike operacije rušenja, uništavajući nekoliko kuća i drugih objekata eksplozivom, prenela je libanska nacionalna novinska agencija (NNA).

“Izraelske snage su buldožerima sravnile puteve koji vode od Bint Džbejla do pograničnog grada Marun al-Ras i otvorile vatru na stanovnike koji su pokušavali da pregledaju voćnjake u blizini gradova Madždal Zun i al-Mansuri”, navodi se u izveštaju NNA.

Nije precizirano da li je u napadima bilo žrtava.

Inače, u Rimu je juče održana prva runda pregovora Izraela i Libana.

Prema navodima neimenovanog zvaničnika američkog Stejt Departmenta, razgovor je bio produktivan, prenosi Rojters.

Neimenovani libanski diplomatski izvor rekao je da je tokom razgovora Liban istakao da je vojska te zemlje spremna da postepeno preuzme kontrolu nad lokacijama sa kojih bi se izraelska vojska povukla.

Prema navodima policije u Hesenu, muškarac je sinoć na ulici napao suprugu nožem i naneo joj smrtonosne povrede, a žena je preminula na licu mesta, piše “Špigel”.

Svedoci napada intervenisali su i zadržali osumnjičenog do dolaska hitne pomoći i policije, koja ga je potom uhapsila.

Muškarac je tokom hapšenja povređen, naveli su policija i tužilaštvo u Frankfurtu.

Motiv i okolnosti zločina još nisu poznati.

Istražitelji su tokom noći obavili uviđaj i forenzičke radove, a policija je navela da je bilo mnogo svedoka, jer se napad dogodio na prometnoj lokaciji u blizini pijace, gde se nalazi više prodavnica i objekata.

Na mestu zločina bili su i sveštenici koji su pružali podršku prisutnima, a policija je istakla da je svedočenje takvom događaju predstavljalo veliki psihološki teret za očevice.

Kelkhajm, grad sa oko 28.000 stanovnika, nalazi se u okrugu Majn-Taunus, u blizini Frankfurta na Majni.

“Do sada su tri osobe poginule usled neprijateljskog napada. Saučešce njihovim porodicama i voljenima. Još tri osobe su povređene. One su hospitalizovane u srednje teškom stanju”, rekao je Lisak u objavi na Fejsbuku, prenosi Ukrinform.

Prema njegovim rečima, oštećene su i stambene zgrade.

Lisak je rekao i da je neprijatelj “ciničan i podmukao” i poručio ljudima da paze na sebe.

Moskva: Ruske oružane snage napale ukrajinske luke

Ruske snage su tokom noći napale ukrajinske luke Odesu i Čornomorsk, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane Rusije.

“Kao rezultat grupnih udara visokopreciznim oružjem iz vazduha i dronova za napad, objekti lučke infrastrukture koji se koriste za istovar goriva i maziva, rezervoari za skladištenje goriva i pogoni za proizvodnju i montažu dronova su oštećeni”, navodi se u saopštenju Ministarstva, prenosi RIA Novosti.

Ministarstvo odbrane Rusije je navelo da su među drugim pogođenim ciljevima bila četiri broda u lukama Čornomorsk i Dnjepro-Bugski, koji su dostavljali teret militantima ukrajinskih oružanih snaga.

Najnoviji sukob SAD i Irana dodatno je pojačao tenzije u Persijskom zalivu, a Ormuski moreuz ponovo je glavna tema.

Američki predsednik Donald Tramp odustao je od predloga da SAD naplaćuju obezbeđivanje plovidbe kroz taj strateški pomorski prolaz, nakon razgovora sa liderima zalivskih država, koji su ponudili nova ulaganja u američku ekonomiju.

Istovremeno, Centralna komanda američke vojske (CENTCOM) saopštila je da je izvela novu seriju vazdušnih udara na vojne ciljeve u Iranu, navodeći da su gađani sistemi obalske odbrane i kapaciteti koji se koriste za napade na komercijalne brodove.

Teheran je preuzeo odgovornost za raketni napad na američku bazu u Jordanu, dok je Revolucionarna garda saopštila da su tokom operacije pogođeni supertankeri u Ormuskom moreuzu i američki vojni ciljevi u Bahreinu. 

Ministarstvo odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata saopštilo je da je u iranskom raketnom napadu na dva naftna tankera poginula jedna osoba, a osam je povređeno, ocenivši napad kao kršenje međunarodnog prava.

– IRGC tvrdi da je izveo napade na američke baze u Kuvajtu, Jordanu i Bahreinu 

Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) i iranska vojska saopštili su danas da su u okviru operacije “Nasr 2” izveli više napada na američke vojne objekte u Kuvajtu, Jordanu i Bahreinu, navodeći da je reč o odgovoru na, kako tvrde, američke napade na ciljeve u Iranu, prenela je novinska agencija Tasnim.

– Prva runda pregovora Izraela i Libana u Rimu okončana produktivno 

Prva runda pregovora Izraela i Libana u Rimu okončana je produktivno, preneo je danas Rojters pozivajući se na neimenovanog zvaničnika američkog Stejt Departmenta.

– CENTCOM: Oružane snage SAD završile dodatnu rundu udara na Iran 

Centralna komanda Oružanih snaga SAD (CENTCOM) saopštila je da je završila dodatnu rundu udara na Iran, pogodivši desetine vojnih ciljeva u blizini Ormuskog moreuza i iranskih priobalnih područja.

“Razgovori u Rimu između predstavnika Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Libana bili su produktivni i održani u pozitivnoj atmosferi”, rekao je zvaničnik, dodajući da su Izrael i Liban pokazali želju za napretkom, kao i da će pregovori biti nastavljeni u sredu.

Neimenovani libanski diplomatski izvor rekao je da je tokom razgovora Liban istakao da je vojska te zemlje spremna da postepeno preuzme kontrolu nad lokacijama sa kojih bi se izraelska vojska povukla.

Prethodno je izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar rekao da je njegova zemlja “spremna da pokrene sproviđenje dve pilot-zone, aludirajući na raspoređivanje libanskih trupa na jugu zemlje i postepeno povlačenje izraelskih snaga iz zemlje u dve “pilot-zone”, što predviđa Okvirni sporazum Izraela i Libana.

Sporazum takođe predviđa i okončanje rata u Libanu i razoružavanje gruep Hezbolah, koja je u potpunosti odbacila sporazum uprkos pritisku libanske vlade.

Pala je ukrajinska Vlada – Vrhovna rada je prihvatila ostavku premijerke Julije Sviridenko i njenih ministara. Očekuje se da će glasanje u parlamentu o imenovanju nove vlade biti sutra. Do tada će, prvi potpredsednik vlade, nekadašnji premijer Denis Šmigalj, privremeno obavljati tu funkciju.

Ukrajinski parlament produžio je ratno stanje i mobilizaciju za još 90 dana.

Ruske snage su ponovo balističkim raketama napale Kijev, u više delova ukrajinske prestonice izbili su požari. Napadnut je i Sumi, Krivi Rog, Harkov, Herson.

Ukrajinski vojni mornari potopili su brod granične straže drugog ranga s pomorskim bespilotnim kompleksom sargan-3000 “izmurd” kod Novorosijska. Među posadom broda ima mrtvih i ranjenih.

Moskva je potvrdila da je u udaru na ukrajinske luke pogodila tri broda za prevoz tereta usidrena u Odesi. Ruske snage su napale i logistički centar, 12 kamiona i cisternu za gorivo koja je prevozila vojnu opremu i gorivo za ukrajinske oružane snage.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov kaže da se “ukrajinski režim u Azovskom i Crnom moru ne bavi piraterijom, već čistim terorizmom”. Poručuje da predsednik Vladimir Putin radi na neutralizaciji pretnji koje Ukrajina predstavlja za slobodnu plovidbu u Azovskom i Crnom moru.

Predsednik Volodimir Zelenski saopštio je nakon postignutih sporazuma s francuskim kolegom Emanuelom Makronom, da će Ukrajina prva dobiti nove, poboljšane francusko-italijanske sisteme SAMPT/NG i da će se ubrzati isporuka raketa “aster 30” do oktobra.

Što se tiče francuskih lovaca “rafal”, Zelenski kaže da će prva četiri od ukupno 16 stići u Kijev odmah nakon obuke pilota.

– Tri osobe poginule u napadu ruskih snaga na Odesu 

Najmanje tri osobe poginule su u napadu ruskih snaga na ukrajinski grad Odesu, izjavio je danas načelnik Odeske gradske vojne uprave Serhij Lisak.

 
“Američki borbeni avioni, dronovi i mornarički brodovi lansirali su preciznu municiju na lokacije iranskih raketa i dronova, na pomorske kapacitete i sisteme obalske odbrane tokom sedmočasovnog talasa, kako bi dodatno oslabili sposobnost Irana da ugrozi komercijalne brodove i civilne posade”, saopštila je Komanda u objavi na društvenoj mreži Iks.

Kako se navodi, “američke snage ostaju budne, smrtonosne i spremne da izvrše operacije koje naloži vrhovni komandant”.

U odvojenom saopštenju, komandant Centralne komande admiral Bred Kuper optužio je Iran da namerno cilja civile i komercijalne brodove širom Bliskog istoka.

“Tokom proteklih sedam dana, Iran je namerno ciljao civile širom regiona napadajući sedam komercijalnih brodova, što je rezultiralo poginulim, nestalim ili povređenim skoro desetak civilnih članova posade”, rekao je admiral.

Kuper je dodao da je Iran lansirao desetine raketa i dronova prema susednim zemljama Zaliva. “Američke snage smatraju Iran odgovornim za neopravdanu agresiju koja nastavlja da ugrožava nevine živote”, zaključio je Kuper.