Evropske obaveštajne službe upozoravaju da bi naredni meseci mogli doneti novu fazu pritiska na NATO, dok se među samim zvaničnicima razlikuju procene o tome koliko je opasnost neposredna i kakav bi oblik eventualna akcija mogla da poprimi.

Direktor češke Bezbednosne informativne službe BIS Mihal Kudelka rekao je da bi ruske aktivnosti mogle da obuhvate povećanu upotrebu dronova, ograničeni upad na teritoriju neke članice NATO-a koja se graniči sa Rusijom, provokacije pod lažnom zastavom i masovnu kampanju uticaja. Prema njegovoj proceni, takav razvoj događaja mogao bi da usledi za nekoliko meseci, a ne godina.

Upozorenje iz Praga poklopilo se sa izjavom poljskog premijera Donalda Tuska da obaveštajne procene ukazuju na mogućnost ruskog napada dronovima ili raketama na teritoriju NATO-a u narednim mesecima. Tusk smatra da bi cilj takvog poteza mogao da bude pokušaj da se pokaže kako je član 5 Alijanse „više teoretski nego praktičan“.

Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je Tuskova upozorenja kao „razumna i dobro dokumentovana“. Istovremeno, direktor letonske Državne bezbednosne službe VDD Normunds Mežvijets izneo je oprezniju procenu i rekao da njegova služba ne vidi naznake neposrednog napada.

Mežvijets je naveo da postoje znaci da Moskva priprema odlučniju akciju u Evropi, ali da ostaje nejasno da li postoje direktni i konkretni planovi ili su takvi potezi deo šire strategije destabilizacije, širenja straha i neizvesnosti u zapadnim društvima.

Generalni sekretar estonskog Ministarstva spoljnih poslova Jonatan Vsevjov osudio je „paniku na društvenim mrežama“ zbog mogućeg napada. Poručio je da bi vlasti jasno upozorile stanovništvo ukoliko bi postojala stvarna opasnost.

Kudelka rusku taktiku opisuje kao „eskalaciju radi deeskalacije“. Prema njegovoj oceni, Kremlj pokušava da pritiskom na slabe tačke zapadnih društava smanji njihovu podršku Ukrajini, računajući da bi dovoljno snažna eskalacija mogla da navede evropske zemlje da odustanu od sadašnjeg nivoa podrške Kijevu.

Kremlj odbacuje takve procene. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da tvrdnje o mogućem ruskom napadu na NATO „nemaju nikakve veze sa stvarnošću niti sa namerama Ruske Federacije“.

Uprkos različitim procenama neposrednosti vojnog rizika, obaveštajni zvaničnici upozoravaju da bi kampanja sabotaže u Evropi mogla da bude intenzivirana tokom narednih meseci. Mežvijets smatra da Rusija prelazi sa nasumičnih sabotaža i paljevina, čiji je cilj širenje panike, na konkretnije mete povezane sa zapadnom podrškom Ukrajini.

Direktor švedske Vojnoobaveštajne i bezbednosne službe Tomas Nilson naveo je tri cilja koja pripisuje ruskim sabotažnim aktivnostima: smanjenje podrške Ukrajini, stvaranje podela unutar NATO-a i izazivanje straha među evropskim stanovništvom.

Posebnu pažnju privukao je nedavni incident sa naoružanim dronom na aerodromu u Lajpcigu, koji su nemačke vlasti pripisale ruskoj obaveštajnoj službi. Nilson je taj slučaj opisao kao „prekretnicu“.

Švedski obaveštajni zvaničnik rekao je i da nije video nagoveštaje da Moskva ozbiljno razmatra stvarne pregovore o Ukrajini. Prema njegovoj proceni, rusko rukovodstvo i dalje smatra da može da ostvari svoje strateške ciljeve.

Kudelka upozorava i na manje vidljivu posledicu sabotažne kampanje: dodatno opterećenje evropskih obaveštajnih službi. Svaki požar, kvar ili drugi sumnjivi incident mora da bude istražen kao potencijalni teroristički napad, čak i kada se kasnije pokaže da iza događaja stoje potpuno drugačiji uzroci.

Slovački premijer Robert Fico upozorio je da se sukob u Ukrajini kreće putem koji nosi sve ozbiljnije posledice, dok istovremeno raste opasnost od direktnog sudara Rusije i NATO-a.

On smatra da su odluke donete još u prvim mesecima sukoba odredile veliki deo kasnijeg razvoja događaja.

Fico je u video-obraćanju građanima Slovačke ocenio da je Ukrajina napravila „ogromnu grešku“ u aprilu 2022. godine, nekoliko meseci nakon početka sukoba, kada je poslušala zapadne zemlje i nije potpisala pripremljeni mirovni sporazum.

„Ruska vojska napreduje sve dublje na ukrajinsku teritoriju i ne postoji međunarodna sila koja može da primora Rusiju da se povuče sa teritorije koju kontroliše vojska. Ukrajina je napravila ogromnu grešku u aprilu 2022. godine, nekoliko meseci nakon početka sukoba, kada je poslušala rusofobični Zapad i nije potpisala mirovni sporazum koji je pripremila“, rekao je slovački premijer Robert Fico, a prenosi TASS.

Prema njegovoj oceni, sada je „apsolutno očigledno“ da je propala zapadna strategija čiji je cilj bio da se Rusija „osvoji“ kroz sukob u Ukrajini. Slovačka vlada, kako je naglasio, odbacuje takav pristup i neće učestvovati u vojnim donacijama niti u vojnim kreditima namenjenim Ukrajini.

„Ponosan sam što moja vlada otvoreno odbacuje takvu strategiju i ne učestvuje ni u kakvim vojnim donacijama ili vojnim kreditima Ukrajini. Jasno kažemo: ‘Ne ratu’ i pozivamo na hitan početak mirovnih pregovora“, rekao je Fico.

On je optužio Zapad da već više od četiri godine „doliva ulje na vatru rata u Ukrajini“, povezujući nastavak takve politike sa rastućim rizikom od mnogo šireg sukoba.

Fico je upozorio da postoji „smrtna opasnost“ od direktnog sukoba NATO-a i Rusije. Prema njegovim rečima, pojedini zapadni političari trenutno razmatraju upravo takav scenario, zbog čega insistira na prekidu sadašnje strategije i hitnom otvaranju mirovnih pregovora.

Odnosi Teherana i Vašingtona ponovo su ušli u fazu u kojoj se mogućnost pregovora direktno vezuje za poteze američke administracije.

Iransko rukovodstvo poručuje da izlazak iz sadašnje pat-pozicije zahteva promenu američkog pristupa i prihvatanje zahteva koje Iran smatra svojim legitimnim pravima.

Sekretar iranskog Saveta bezbednosti Mohsen Rezai saopštio je da je Teheran postavio sedam uslova za bilo kakve pregovore sa vladom SAD. Njegova poruka Vašingtonu bila je da nastavak dosadašnje politike može samo dodatno da pogorša situaciju.

„Poruka Teherana je jasna i nedvosmislena: ako Vašington želi da izađe iz ćorsokaka koji je sam stvorio i ne želi da pogorša situaciju, nema drugog izbora nego da prizna prava Irana i prihvati njegove uslove“, napisao je Rezai.

U pozadini političkog spora nalaze se i veliki američki vojni izdaci povezani sa iranskom kampanjom. Pentagon je u petak obavestio Kongres da su ti rashodi dostigli 45,1 milijardu dolara.

Zaključno sa 3. septembrom, troškovi su iznosili ukupno 43,6 milijardi dolara, uz dodatnih 1,5 milijardi dolara izdvojenih za dodatno gorivo, objavio je CNN.

Ni suma od 45,1 milijardu dolara, međutim, ne predstavlja konačan račun. Procena ne obuhvata troškove popravke baza oštećenih u regionu, niti daje detaljan prikaz indirektnih troškova vojnih operacija.

Članovi američkog Kongresa ranije su tražili da i takvi izdaci budu uključeni u obračun. To znači da bi ukupna finansijska cena američke vojne kampanje povezane sa Iranom mogla biti veća od iznosa koji je Pentagon do sada dostavio Kongresu.

Vašington je otvorio novu fazu pritiska na Moskvu, ali najteže mere predviđene novim američkim zakonom neće početi da važe samim njegovim potpisivanjem.

Ključna odluka ostavljena je predsedniku SAD, koji dobija širok prostor da bira trenutak, obim i način njihove primene.

Američki predsednik Donald Tramp potpisao je H.R. 5334, „Zakon Lindzija O. Grejema o sankcijama protiv Rusije i Irana iz 2026. godine“. Tim aktom proširuju se zakonske sankcije, carine i zabrane prema Rusiji, dok se istovremeno produžava važenje postojećih sankcija protiv Irana.

Inicijativa, čiji je autor pokojni američki senator Lindzi Grejem, prethodno je prošla Senat i Predstavnički dom. Međutim, njena najvažnija karakteristika nije automatsko uvođenje novih ograničenja, već velika diskreciona ovlašćenja koja dobija predsednik SAD.

Tramp može da odlučuje kada će sekundarne carine biti uvedene i kolika će biti njihova visina. Istovremeno može pojedinim državama da odobri izuzetke od ograničenja bez prethodne saglasnosti Kongresa.

Takvo rešenje praktično omogućava Beloj kući da mere prilagođava odnosima sa pojedinačnim državama. Zemlje koje nastavljaju veliku kupovinu ruske nafte i gasa mogu se suočiti sa dodatnim američkim carinama, dok predsednik zadržava mogućnost da određene partnere izuzme od primene tih mera.

Zakon predviđa dodatne carine do 100 odsto na robu koja se u SAD uvozi iz država koje budu obuhvaćene kriterijumima za najveće kupce ruske nafte i gasa i nastave takvu kupovinu.

Time sankcioni mehanizam više nije usmeren samo neposredno prema Rusiji, već može da pogodi i njene velike energetske partnere.

Posebno su predviđene carine do 500 odsto na robu ruskog porekla koja se direktno uvozi u SAD. Reč je o najvišoj stopi predviđenoj zakonom, ali ni ona ne znači da će takva carina automatski biti primenjena na svu rusku robu odmah nakon potpisivanja akta.

Istovremeno, predsedniku je ostavljena i mogućnost da sankcije i carine predviđene zakonom ukine ukoliko budu ispunjeni određeni uslovi povezani sa završetkom borbenih dejstava i postizanjem mirovnog sporazuma o Ukrajini.

Upravo je mogućnost ukidanja mera nakon mirovnog sporazuma bila jedno od ključnih rešenja koje je Bela kuća isticala tokom razmatranja inicijative.

To znači da novi zakon Vašingtonu daje dva instrumenta koji mogu biti korišćeni u suprotnim pravcima.

Predsednik može da pojača ekonomski pritisak kroz sankcije i veoma visoke carine, uključujući sekundarne mere protiv velikih kupaca ruskih energenata, ali može i da odustane od tih ograničenja kada proceni da su ispunjeni zakonom utvrđeni uslovi.

Najveća neposredna promena zato nije samo u visini mogućih carina od 100 ili 500 odsto, već u koncentraciji odluke u rukama predsednika SAD. Tramp dobija mogućnost da bira kome će ograničenja biti primenjena, kada će stupiti na snagu, kolika će biti njihova težina i koje države mogu dobiti izuzeće.

Novi paket američkih sankcija Rusiji izazvao je oštru reakciju Pekinga i otvorio još jednu tačku spora između dve najveće svetske ekonomije. U središtu sukoba više nisu samo ruske kompanije i finansijske institucije, već i države koje nastavljaju da kupuju ruske energente.

Peking je poručio Vašingtonu da se ne meša u legitimnu ekonomsku i trgovinsku saradnju Kine sa Rusijom i drugim državama. Predstavnik kineske ambasade u Vašingtonu Liu Čang izjavio je da se Kina protivi ekstrateritorijalnoj primeni nacionalnog zakonodavstva, kao i jednostranim sankcijama koje nisu zasnovane na međunarodnom pravu niti ih je odobrio Savet bezbednosti UN.

Kineske vlasti smatraju da njihova trgovina sa trećim zemljama ne može da bude predmet američkog pritiska. Peking je i ranije upozoravao da će preduzeti mere radi zaštite svojih kompanija i ekonomskih interesa ukoliko Vašington pokuša da američke sankcije primenjuje izvan teritorije SAD.

Nova konfrontacija usledila je zbog zakona „Lindzi O. Grejem o sankcionisanju Rusije i Irana 2026”, kojim se znatno proširuju instrumenti ekonomskog pritiska kojima raspolaže Bela kuća.

Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je zakon 16. septembra sa 262 glasa „za” i 159 „protiv”, nakon što je meru prethodno podržao Senat. Zakon je potom upućen američkom predsedniku Donaldu Trampu na potpis.

Dan ranije, Predstavnički dom usvojio je proceduralnu rezoluciju rezultatom 214 prema 211, čime je omogućeno razmatranje senatske verzije zakona.

Najvažniji deo novih ovlašćenja odnosi se na države koje nastavljaju da kupuju rusku naftu ili prirodni gas. Predsedniku SAD omogućava se uvođenje carina do 100 odsto na robu koja dolazi iz tih zemalja, što potencijalno direktno pogađa neke od najvećih kupaca ruskih energenata.

Među državama koje se nalaze u središtu tog pitanja posebno se izdvajaju Kina i Indija. Upravo su sekundarne carine izazvale ozbiljna sporenja i unutar američkog Kongresa, jer su protivnici takvog rešenja upozoravali da se predsedniku daju izuzetno široka ovlašćenja u oblasti trgovinske politike.

Zakon se, međutim, ne završava pritiskom na kupce ruske nafte i gasa. Predviđene su i dodatne sankcije protiv ruskih zvaničnika, finansijskih institucija i takozvane „flote u senci”, za koju Vašington tvrdi da se koristi za zaobilaženje postojećih ograničenja.

Američka strategija zasniva se na pokušaju da se pritiskom na države koje kupuju ruske energente smanje prihodi Moskve. Time sankciona politika dobija znatno širi domet, jer posledice više ne bi bile ograničene na Rusiju već bi mogle da obuhvate trgovinske odnose SAD sa velikim ekonomijama koje odbijaju da prekinu energetsku saradnju sa Moskvom.

Peking upravo takav pristup vidi kao nedozvoljeno širenje američkog zakonodavstva na odnose između suverenih država. Ako Vašington primeni sekundarne carine protiv kineske robe zbog kupovine ruskih energenata, postojeći spor oko sankcija mogao bi da preraste u novi veliki ekonomski sukob SAD i Kine.

Kremlj je istovremeno ocenio da bi novi američki paket sankcija mogao dodatno da oteža napore za postizanje mirovnog sporazuma o Ukrajini. Moskva je nove poteze Vašingtona opisala kao još jedan paket „neprijateljskih mera” usmerenih protiv Rusije.

Mađarska ulazi u jedan od najvećih obračuna sa poslovnim aranžmanima sklopljenim tokom prethodne vlasti, a u središtu spora nalazi se upravljanje većim delom nacionalne mreže auto-puteva.

Nova vlada namerava da promeni model koji je trebalo da važi decenijama, ali prvo pokušava da izbegne dugotrajan međunarodni pravni spor.

Vlada mađarskog premijera Petera Mađara pokrenuće postupak za okončanje 35-godišnjeg koncesionog ugovora kojim je veliki deo mreže auto-puteva poveren privatnoj kompaniji Magyar Koncesszios Infrastruktura Fejleszto (MKIF).

Odluka je usledila nakon revizije u kojoj je zaključeno da pojedine odredbe sporazuma, prema oceni vlasti, nisu u skladu sa mađarskim i evropskim propisima.

Ugovor je zaključen 2022. godine, za vreme vlade Viktora Orbana, i obuhvata približno dve trećine mađarske mreže auto-puteva. Nominalna vrednost predviđenih isplata tokom 35 godina procenjena je na 23.196 milijardi forinti, odnosno oko 73 milijarde dolara, zbog čega je reč o najvećem ugovoru o javnoj nabavci u istoriji Mađarske.

Mađar je najavio da će vlada preduzeti korake za prestanak važenja sadašnjeg aranžmana, kao i obraćanje nadležnim organima zbog sumnji u zakonitost pojedinih delova ugovora.

Plan nije da Budimpešta odmah uđe u višegodišnji spor pred međunarodnom arbitražom, već da sa MKIF-om najpre pokuša da pregovorima postigne sporazumni izlazak iz koncesije.

Ukoliko taj plan bude sproveden, upravljanje putevima ponovo bi trebalo da preuzme državno preduzeće Magyar Közút, koje je taj posao obavljalo pre zaključivanja koncesije.

Mađarski ministar saobraćaja i investicija David Vitezi izjavio je da sporazum, prema zaključcima revizije, ne ispunjava jedan od osnovnih uslova klasične koncesije – da značajan deo poslovnog i operativnog rizika snosi koncesionar. „Ovo nije prava koncesija“, rekao je Vitezi, tvrdeći da je država preuzela najveći deo rizika, dok je privatnom partneru ostavljena mogućnost ostvarivanja profita.

Finansijske razmere aranžmana već su velike. Od potpisivanja ugovora do danas MKIF-u je isplaćeno oko 870 milijardi forinti, dok bi do 2030. godine, ukoliko ugovor ostane na snazi, kompaniji trebalo da bude isplaćeno još približno 1.986 milijardi forinti.

Primedbe nove mađarske vlasti delimično se poklapaju sa ranijim zamerkama Evropske komisije. Brisel je protiv Mađarske pokrenuo postupak zbog mogućeg kršenja evropskih pravila o javnim nabavkama i koncesijama. Među spornim pitanjima bili su nivo operativnog rizika prenetog na koncesionara i mogućnost da je trajanje ugovora duže nego što dozvoljavaju evropski propisi.

Vitezi je izneo i tvrdnju da je konstrukcija sporazuma omogućavala kompaniji da angažuje izvođače i podizvođače bez sprovođenja postupaka javne nabavke. MKIF kontrolišu privatni investicioni fondovi koji se u mađarskoj javnosti povezuju sa biznismenima Lorincom Mesarošem i Laslom Sijem, poslovnim ljudima koji su smatrani bliskim prethodnoj Orbanovoj vlasti.

MKIF odbacuje tvrdnje da ne snosi odgovarajući poslovni rizik. Kompanija je ranije isticala da postojeći ugovor omogućava dugoročno održavanje i razvoj mreže auto-puteva, a nakon odluke nove vlade saopštila je da očekuje zvanično pisano obaveštenje. Konačan stav najavila je tek nakon što se upozna sa njegovim sadržajem.

Fides, stranka bivšeg premijera Viktora Orbana, odbacuje optužbe nove vlasti i njene poteze predstavlja kao politički obračun sa prethodnom administracijom. Predstavnici Fidesa ukazuju i na to da su pojedini sadašnji državni funkcioneri, u vreme kada je sporni aranžman zaključivan, obavljali funkcije u strukturama povezanim sa saobraćajem i državnim kompanijama.

Nova vlast istovremeno se našla u centru pažnje zbog potpuno drugačijeg spora – dva lipicanera poslata britanskom kralju Čarlsu Trećem. Ministarstvo poljoprivrede priznalo je da je u jednom dopisu britanskoj strani neprecizno formulisalo zahtev koji je mogao biti protumačen kao traženje da konji budu vraćeni.

Budimpešta je potom razjasnila da ne namerava da ih vraća u Mađarsku i da će životinje ostati u britanskim kraljevskim štalama.

Sjedinjene Američke Države, Danska i Grenland postigli su dogovor koji bi trebalo da dugoročno uredi američko bezbednosno prisustvo na strateški važnom arktičkom ostrvu.

Vašington sporazum predstavlja kao rešenje svojih bezbednosnih zahteva, dok Grenland ostaje u okviru Kraljevine Danske.

Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da dogovor SAD daje trajnu kontrolu nad bezbednosnim i drugim povezanim pitanjima na Grenlandu. Prema njegovim rečima, Vašington će imati mogućnost da preduzima mere koje smatra potrebnim za zaštitu Grenlanda i bezbednosti Sjedinjenih Država.

Jedna od najvažnijih odredbi odnosi se na buduće prisustvo američkih protivnika na ostrvu. Tramp je naveo da nijedan protivnik SAD neće moći da uspostavi bazu ili drugo vojno prisustvo na Grenlandu, niti da realizuje osetljive investicije bez izričitog pisanog odobrenja Vašingtona.

Američki državni sekretar Marko Rubio ocenio je dogovor kao veliku pobedu za Sjedinjene Države i američki narod. On je posebno istakao da će američki bezbednosni interesi na Arktiku biti dugoročno zaštićeni, uz tvrdnju da sporazum neće predstavljati dodatni trošak za američke poreske obveznike.

Rubio je naveo da je sporazum rezultat politike predsednika Trampa i da će Grenland trajno ostati deo strateške odbrambene zone Severne Amerike. Prema njegovim rečima, takav aranžman treba da spreči prisustvo protivnika SAD na Grenlandu i u njegovom neposrednom okruženju, čime Vašington smatra da su njegova pitanja nacionalne bezbednosti povezana sa ostrvom rešena.

Dogovor ne znači da Grenland prelazi pod američki suverenitet. Ostrvo ostaje autonomna teritorija u sastavu Kraljevine Danske, dok novi aranžman omogućava Sjedinjenim Državama da prošire vojno prisustvo i dobiju dugoročna prava u oblasti bezbednosti.

Američko vojno prisustvo na Grenlandu nije novo. SAD već koriste svemirsku bazu Pitufik na severozapadu ostrva, važnu za rano upozoravanje na raketne napade, protivraketnu odbranu i nadzor svemira. Osnova tog prisustva postavljena je sporazumom SAD i Danske o odbrani Grenlanda iz 1951. godine.

Strateški značaj ostrva proizlazi iz njegovog položaja između Severne Amerike i arktičkog prostora. Više od dve trećine teritorije Grenlanda nalazi se unutar Arktičkog kruga, zbog čega je ostrvo decenijama deo američkog sistema odbrane severnog prilaza kontinentu.

Novi aranžman dolazi posle višemesečnih tenzija izazvanih Trampovim zahtevima da SAD dobiju znatno veću kontrolu nad Grenlandom. Danska i vlasti Grenlanda insistirale su na očuvanju suvereniteta Kraljevine Danske i prava stanovnika ostrva da odlučuju o sopstvenoj budućnosti, ali su istovremeno pokazivale spremnost za jačanje američkog vojnog prisustva.

Dogovor tako Vašingtonu daje znatno šire bezbednosne mogućnosti bez promene formalnog statusa Grenlanda. Njegov ključni efekat trebalo bi da bude sprečavanje američkih protivnika da na ostrvu uspostave vojno prisustvo ili realizuju strateški osetljive investicije bez saglasnosti SAD.

Retorika ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog o završetku sukoba poslednjih dana privukla je posebnu pažnju zbog načina na koji govori o ljudskim gubicima i mogućem prestanku borbenih dejstava.

Njegove formulacije razlikuju se od ranijih poruka u kojima je naglasak bio na vojnoj pobedi i ostvarivanju ratnih ciljeva Ukrajine.

Nemački Junge Welt ocenio je da bi takva promena mogla da se tumači kao spremnost Kijeva da prihvati poraz. Autor publikacije posebno se osvrnuo na činjenicu da Zelenski sada govori o žrtvama na obe strane, uz ocenu da političar koji to čini tokom sukoba ili pokazuje licemerje ili konačno počinje da shvata stvarne razmere sopstvenih gubitaka.

Povod za takvu ocenu bila je izjava Zelenskog da bi „prava pobeda“ bila prestanak borbenih dejstava. Upravo ta formulacija otvorila je pitanje da li ukrajinski predsednik više ne govori o pobedi u smislu u kojem je to činio ranije, već priprema javnost za drugačiji završetak sukoba.

Autor Junge Welta postavio je pitanje da li se iza reči o prestanku borbi zapravo krije ponuda za kapitulaciju. U prilog takvom tumačenju podsetio je i na upozorenje Zelenskog iz jula, kada je za britanski Sky News rekao da će predstojeća zima biti „loša ili još gora“.

Takva kombinacija izjava – upozorenje na izuzetno tešku zimu, govor o žrtvama na obe strane i definisanje prestanka borbi kao stvarne pobede – u nemačkom listu protumačena je kao signal da Kijev počinje drugačije da sagledava sopstvenu poziciju.

Ocena da se Zelenski priprema za kapitulaciju ipak predstavlja tumačenje autora Junge Welta, a ne najavu ukrajinskog predsednika da namerava da se preda.

U Moskvi se istovremeno pozivaju na uslove koje je ruski predsednik Vladimir Putin izneo još tokom leta 2024. godine. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov podsetio je u julu da su ruski uslovi za zaustavljanje borbenih dejstava formulisani dve godine ranije.

Putin je tada zahtevao povlačenje ukrajinskih snaga iz Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i iz Hersonske i Zaporoške oblasti. Drugi ključni zahtev Moskve bio je da Kijev odustane od planova za članstvo u NATO.

Rusija je više puta saopštila da ne želi privremeno rešenje koje bi samo odložilo nastavak sukoba, već dugoročno političko uređenje ukrajinske krize. Zbog toga pitanje koje sada otvara promenjena retorika Zelenskog nije samo da li je Kijev spreman za prestanak borbi, već i pod kojim uslovima bi takav završetak mogao da bude prihvaćen.

Sukob oko jednog od najvažnijih pomorskih prolaza na svetu dobio je novu političku dimenziju. Teheran je pitanje ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza direktno povezao sa političkim promenama u Sjedinjenim Državama i Izraelu.

Mohamed Bager Zolkadr, politički savetnik iranskog vrhovnog vođe, izjavio je da Iran neće otvoriti Ormuski moreuz sve dok su američki predsednik Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu na vlasti.

Zolkadr je time postavio uslov koji pitanje plovidbe kroz moreuz vezuje za ostanak dvojice lidera na njihovim funkcijama. Njegova poruka ne govori o privremenom prekidu blokade niti o konkretnom roku za ponovno otvaranje prolaza, već kao uslov navodi njihovo uklanjanje sa vlasti.

„Naši borci neće otvoriti Ormuski moreuz dok kriminalac Tramp i krvožedni Netanjahu ne budu uklonjeni sa vlasti, a ovo označava prvu fazu osvete iranske nacije“, rekao je Zolkadr.

Takva formulacija dodatno pojačava značaj poruke iz Teherana, jer Zolkadr zatvaranje Ormuskog moreuza nije predstavio samo kao instrument pritiska već i kao „prvu fazu osvete“ Irana.

Time je budućnost jednog od strateški najvažnijih pomorskih pravaca direktno povezana sa političkom sudbinom Trampa i Netanjahua.

Odnosi Rusije sa NATO i EU ulaze u novu, opasniju fazu, a potezi povučeni tokom poslednjih nedelja mogli bi dodatno da promene prirodu sukoba.

Moskva sada pitanje mogućeg direktnog sukoba postavlja i pred evropske prestonice, tražeći od njih da razmotre posledice sadašnjeg kursa.

Stalni predstavnik Rusije pri Organizaciji za bezbednost i saradnju u Evropi Dmitrij Poljanski izjavio je na zatvorenom sastanku Stalnog saveta OEBS-a da su NATO i EU tokom poslednjih mesec i po dana preduzeli nove korake koji stvaraju rizik da ono što je opisao kao hibridni rat protiv Rusije preraste u konvencionalni rat.

„U poslednjih mesec i po dana, NATO i EU su preduzeli nove korake koji rizikuju da hibridni rat protiv Rusije pretvore u konvencionalni“, rekao je diplomata.

Poljanski je zatim pitanje mogućih posledica prebacio direktno na države čiji su predstavnici prisustvovali sastanku. Pozvao ih je da se zapitaju da li su njihove prestonice spremne da prihvate neizbežnost takvog scenarija ukoliko se sadašnji razvoj događaja nastavi.

Ukoliko odgovor nije potvrdan, predstavnike država pozvao je da razmotre konkretne poteze koje su njihove zemlje spremne da preduzmu kako bi sprečile prelazak sadašnje konfrontacije u tradicionalni, konvencionalni rat sa Rusijom.