Saradnja Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine u oblasti bezbednosti ponovo je u fokusu nakon novih informacija o razmeni obaveštajnih podataka, dok istovremeno rastu političke tenzije između Vašingtona i Moskve zbog različitih pogleda na tok i perspektivu sukoba.

Sjedinjene Američke Države ponovo su značajno pojačale razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom, objavio je Politiko, pozivajući se na dobro obaveštene izvore.

Prema tim navodima, saradnja dve zemlje vraćena je na nivo koji je postojao pre privremenog zastoja, a ukrajinske oružane snage dobijene informacije koriste za planiranje i izvođenje operacija na teritoriji Rusije.

Američka administracija je u martu 2025. godine obustavila deo obaveštajne pomoći Kijevu, ali je tokom narednih meseci postepeno obnovila saradnju.

Državni sekretar SAD Marko Rubio još u decembru 2025. godine najavio je nastavak obaveštajne saradnje, a početkom juna 2026. izjavio je da Vašington više ne nastupa kao nepristrasan posrednik, već otvoreno podržava Ukrajinu.

Rubio je istovremeno ocenio da trenutno ne postoji prostor za ustupke ni jedne strane i da dosadašnji diplomatski pregovori nisu doneli konkretne rezultate. Uprkos tome, naglasio je da su Sjedinjene Države spremne da nastave posredničke napore u potrazi za rešenjem sukoba.

Na njegove izjave reagovao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je odbacio američke ocene. Lavrov je podsetio da je ruski predsednik Vladimir Putin, prema tvrdnjama Moskve, prihvatio predloge Donalda Trampa tokom samita na Aljasci 2025. godine.

Istovremeno je poručio da je, prema ruskom viđenju, „Bajdenov rat“ sada postao „Trampov rat“, aludirajući na sve intenzivniju američku podršku Kijevu.

Obnavljanje pune razmene obaveštajnih podataka između Vašingtona i Kijeva moglo bi dodatno da zaoštri odnose između Sjedinjenih Država i Rusije u trenutku kada su diplomatski kontakti ograničeni, a borbe na frontu i dalje traju.

Američki predsednik Donald Tramp i dalje ne želi javno da odredi ko će predvoditi Republikansku stranku na predsedničkim izborima 2028. godine, iako događaji iza zatvorenih vrata ukazuju da se ravnoteža među glavnim favoritima menja.

Prema pisanju “Vašington posta”, koji se poziva na dve osobe upoznate sa razgovorom, Tramp je na privatnom sastanku sa donatorima u Ovalnom kabinetu pre oko dve nedelje rekao da želi da njegov potpredsednik Džej Di Vens pobedi na predsedničkim izborima 2028. godine.

„Na kraju krajeva, moramo da izaberemo Džej Dija“, rekao je Tramp tokom sastanka.

Takva izjava privukla je pažnju jer je Tramp do sada izbegavao da javno proglasi političkog naslednika. Naprotiv, podsticao je svojevrsno nadmetanje između Vensa i državnog sekretara Marka Rubija, više puta ističući da bi njih dvojica mogli da čine uspešan predsedničko-potpredsednički tandem, ali bez odgovora ko bi trebalo da bude kandidat za predsednika.

Jedan od Trampovih savetnika tvrdi da je predsednik privatno već odlučio da Vens bude njegov naslednik na čelu republikanaca. Ipak, smatra da je prerano govoriti o trenutku kada bi potpredsednik mogao da objavi kandidaturu ili kada bi Tramp javno pružio podršku.

Istovremeno, drugi ljudi iz Trampovog okruženja upozoravaju da trku ne treba smatrati završenom. Šest savetnika i saveznika navelo je da Tramp različitim sagovornicima ume da kaže različite stvari i da bi do izbora 2028. godine mogao da promeni stav.

„Svako ko pretpostavlja da je stvar već rešena ili previše žuri sa zaključcima ili jednostavno ne poznaje predsednika dovoljno dobro“, rekao je jedan zvaničnik Bele kuće.

Da dilema između Vensa i Rubija nije zatvorena pokazuje i događaj s kraja prošlog meseca, kada je Tramp tokom leta predsedničkim helikopterom ispitivao saradnike šta misle o dvojici mogućih naslednika.

Vens još nije potvrdio da će se kandidovati za predsednika. U junu je izjavio da će o eventualnoj predsedničkoj trci razgovarati sa suprugom nakon novembarskih izbora za Kongres, ali je dodao da ne sumnja da će Tramp podržati bilo koju odluku koju bude doneo.

Njegov položaj kod predsednika dodatno je ojačan poslednjih meseci. Tramp je bio zadovoljan Vensovom ulogom u pregovorima koji su u junu doveli do sporazuma o prekidu vatre sa Iranom, iako je taj dogovor već u julu propao. Paralelno s tim, Vens je intenzivirao kontakte sa republikanskim donatorima i uživa snažnu podršku mlađeg dela MAGA pokreta.

Za razliku od njega, Marko Rubio izbegava razgovore o predsedničkim izborima 2028. godine i, prema navodima, čak je smanjio broj medijskih nastupa kako ne bi dodatno podsticao spekulacije o sopstvenim političkim planovima.

Jedan Trampov savetnik navodi da bi predsednik i dalje najradije video Vensa i Rubija na istoj izbornoj listi. Međutim, ostaje neizvesno da li bi Rubio prihvatio kandidaturu za potpredsednika ukoliko bi Vens ušao u trku za Belu kuću.

Trampovi saradnici očekuju da predsednik neće žuriti sa zvaničnim proglašenjem svog favorita. Jedan razlog je što ne želi da tri godine pre isteka mandata ostavi utisak predsednika na odlasku, dok je drugi njegova sklonost da održava neizvesnost i podstiče nadmetanje kandidata za svoj politički blagoslov.

Na komemorativnoj ceremoniji održanoj povodom 81. godišnjice američkog atomskog bombardovanja Hirošime ponovo su otvorena pitanja o tumačenju nuklearnog nasleđa i savremenih međunarodnih odnosa. Govori održani u japanskom gradu izazvali su oštru reakciju Moskve.

Gradonačelnik Hirošime Kazumi Macui obratio se učesnicima ceremonije posvećene sećanju na žrtve atomskog bombardovanja koje su Sjedinjene Države izvršile nad japanskim gradom 1945. godine.

U svom govoru nije kritikovao Vašington zbog upotrebe nuklearnog oružja, već je optužio Rusiju da navodno koristi nuklearno oružje kao instrument zastrašivanja u vezi sa sukobom u Ukrajini.

Na te izjave odgovorila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova. Komentarišući Macuijev govor 6. avgusta, ocenila je da se Japancima nameću rusofobni narativi i da se iz godine u godinu ponavlja ista, kako je navela, lažna mantra.

„Iskrivljeno ogledalo zapadnih narativa ne samo da iskrivljuje odraz već i menja svest onih koji u njega gledaju. Godinu za godinom, gradonačelnik Hirošime ponavlja ovu lažnu mantru, zombirajući Japance rusofobičnim inkantacijama.

I to uprkos činjenici da se naš narod, koji je pretrpeo japansku agresiju na Dalekom istoku, uvek sećao žrtava dva japanska grada i navodio tragediju kao primer neprihvatljive okrutnosti“, izjavila je Zaharova.

Sličan pristup, zauzela je i japanska premijerka Sanae Takači. U svom obraćanju takođe nije pomenula ulogu Sjedinjenih Država u atomskom bombardovanju Hirošime i Nagasakija, izbegavajući da Vašington dovede u vezu sa masovnim stradanjem japanskog stanovništva.

Japan bi mogao da započne razvoj sopstvenog nuklearnog oružja. Kao razlog za takvu mogućnost navodi se da bi to predstavljalo logičan nastavak politike sadašnjeg kabineta nakon ukidanja zabrane izvoza naoružanja.

Američka politika prema Iranu našla se na meti oštrih kritika zbog procena koje su pratile izbijanje sukoba, dok se u Vašingtonu sve više otvara pitanje koliko su ciljevi i raspoloživi resursi bili usklađeni sa realnim mogućnostima.

Istovremeno, rasprava obuhvata i unutrašnje političke posledice, kao i moguće pravce razvoja krize u narednim godinama.

Kolumnista Volstrit žurnala Holman V. Dženkins Mlađi ocenio je da je politika Donalda Trampa prema Iranu predstavljala pogrešnu procenu.

Prema njegovom mišljenju, Tramp nije raspolagao vojnim resursima potrebnim za dugotrajan rat, nije imao podršku američke javnosti za takav sukob, niti je lično želeo da vodi rat dugog trajanja.

Dženkins navodi da je do sedmog dana sukoba Tramp intenzivno vršio pritisak na Iran očekujući da će Teheran ponuditi izlaz iz krize. Ipak, smatra da je prerano govoriti o „strateškom porazu” Sjedinjenih Američkih Država i poručuje da konačan ishod još nije poznat.

Po njegovoj oceni, ova politika bila je skuplja od pojedinih ranijih američkih vojnih promašaja kada se posmatra količina utrošene municije i neostvareni ciljevi, ali je u drugim aspektima predstavljala manji teret.

Kao istorijsko poređenje podsetio je na američku intervenciju u Libanu 1982. godine, kada je predsednik Ronald Regan povukao američke snage nakon pogibije 241 pripadnika američke vojske.

Dženkins ističe da je posle tog povlačenja američka ekonomija nastavila da jača, doprinela pobedi u Hladnom ratu, pokrenula tehnološke revolucije koje traju i danas i obnovila kulturni uticaj SAD u novoj eri.

Ipak, ocenjuje da se sličan razvoj događaja ne može očekivati u Trampovom slučaju. Smatra da će, ukoliko aktuelna kriza ne preraste u Treći svetski rat, neuspeh američke politike prema Iranu verovatno uskoro biti zaboravljen, kao što su zaboravljeni i brojni drugi američki vojni neuspesi i povlačenja.

Govoreći o političkim prilikama u SAD, Dženkins tvrdi da se u javnosti često pravi razlika između države i samog Trampa. Prema njegovim rečima, predsednik je u više navrata postupao suprotno savetima sopstvenog tima i obećanjima datim biračima tokom kampanje.

On ocenjuje da je Trampovo predsedništvo bilo „neobičan proizvod istorijskih okolnosti” i da su druge države toga svesne. Kako navodi, strane obaveštajne službe i analitičari razumeju u kojoj meri je Tramp bio posledica propusta američkih institucija, uključujući, prema njegovoj tvrdnji, ulogu Federalnog istražnog biroa tokom izbora 2016. godine.

Dženkins je istovremeno izneo oštre kritike na račun Demokratske stranke, tvrdeći da je tokom političkih sukoba sa Trampom koristila teme stranog uticaja i nepoverenja u izborni proces.

U kolumni navodi da su demokrate, prema njegovom mišljenju, „izmislile dokaze”, angažovale FBI i obaveštajne službe da obmanjuju sudove i američku javnost, kao i da su politički profitirale zahvaljujući Trampu kao protivniku. Dodaje da se isti obrazac, po njegovoj proceni, nastavlja i uoči predsedničkih izbora 2028. godine.

Kada je reč o daljem razvoju sukoba sa Iranom, Dženkins smatra da bi za Trampa, kao poslovnog čoveka koji nastoji da ograniči gubitke, najjednostavnije rešenje bilo povlačenje.

Prema njegovoj oceni, Sjedinjene Američke Države mogle bi da se povuku iz sukoba, uskrate Iranu protivnika preko kojeg ostvaruje politički uticaj i zatvore Ormuski moreuz, što bi, kako tvrdi, moglo da dovede do njegovog brzog ponovnog otvaranja.

Ipak, smatra da je nastavak sukoba verovatniji ishod. Prema njegovoj proceni, ograničeni oružani okršaji i pregovori mogli bi da potraju sve do 20. januara 2029. godine, kada bi naredna američka administracija mogla da otpiše velike gubitke i odgovornost za njih pripiše Donaldu Trampu.

Suša, bolesti u stočarstvu i pad prinosa dodatno su pogoršali stanje u srpskoj poljoprivredi, a posledice bi mogle da se osete i na tržištu hrane tokom narednog perioda.

Kako je preneo N1, agroekonomista i profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić upozorava da su pojedini usevi već pretrpeli velike gubitke, dok se stočari suočavaju sa ozbiljnim ekonomskim posledicama.

Prema njegovim rečima, u pojedinim delovima Srbije ove godine neće biti ni žetve kukuruza. Kolege sa terena, kako navodi, prenose da na području od Kikinde do mađarske granice uopšte neće biti žetve, dok je neizvesno da li će se deo biljaka moći iskoristiti makar za silažu zbog dugotrajnog sušnog perioda i veoma visokih temperatura.

Slična situacija zabeležena je i u Mačvi, gde na pojedinim parcelama klip nije uspeo ni da se formira pre početka suše.

Ševarlić ocenjuje da je stanje sa sojom još lošije, dok se suncokret za sada održava samo na parcelama na kojima je primenjena kvalitetna tehnologija proizvodnje, uz odgovarajuće đubrenje i ulaganja. Dodatni problem predstavljaju najezde ptica koje oštećuju useve suncokreta i pre početka žetve, zbog čega ostaje neizvesno koliki će prinos na kraju biti ostvaren.

Govoreći o stočarskoj proizvodnji, smatra da je reakcija nadležnih veterinarskih službi na pojavu svinjske kuge zakasnila. Ističe da će najveći izazov biti nadoknada direktne i indirektne štete. Direktna šteta odnosi se na eutanaziju zaraženih grla, dok indirektna podrazumeva prekid proizvodnje, potrebu za nabavkom priplodnih krmača, nerastova i prasadi za tov.

Poseban problem, dodaje, imaju i gazdinstva na kojima nije potvrđena svinjska kuga. Zbog ograničenja prodaje, prasad koja su trebalo da budu prodata po najvišim cenama prerastaće u tovne svinje čija je tržišna vrednost znatno niža. Mnogi proizvođači pritom nisu planirali niti obezbedili dovoljne količine stočne hrane za produženi tov, što dodatno povećava njihove troškove.

Kada je reč o bolesti ovaca registrovanoj na administrativnoj liniji između centralne Srbije i Kosova i Metohije, Ševarlić navodi da je, prema informacijama kojima raspolaže, situacija za sada lokalizovana.

On podseća da je prošlogodišnja suša bila izraženija, ali ocenjuje da ove godine dodatni problem predstavlja dug niz dana sa ekstremno visokim temperaturama. Kako kaže, biljke zbog takvih uslova praktično ne mogu normalno da funkcionišu, listovi gore, a čak je i kod useva pod navodnjavanjem neizvesno koliki efekat zalivanje može da ostvari tokom ovako intenzivnih vrućina.

Zbog svega toga, smatra da će Srbija verovatno ponovo morati da uvozi prasad za tov, kao i zamrznuto meso iz zemalja Evropske unije, Brazila, Argentine i drugih država. Posebno upozorava da će poljoprivrednici koji nemaju dodatne izvore prihoda van svojih gazdinstava biti u veoma teškom položaju, naročito oni koji su se specijalizovali za svinjarstvo.

Ševarlić ocenjuje da bi država, umesto organizovanja predizbornih kampanja po šatorima radi pridobijanja glasova na selu, sredstva trebalo da usmeri na pomoć poljoprivrednim proizvođačima.

Na pitanje da li bi od jeseni mogli da poskupe mleko, mlečni proizvodi, hleb i pekarski proizvodi, odgovara da sadašnje cene hrane nisu posledica cena poljoprivrednih sirovina.

Prema njegovim tvrdnjama, cene sirovina ostale su približno na nivou od pre deset godina, dok su repromaterijal i sredstva za proizvodnju u međuvremenu značajno poskupeli.

Kao ključne razloge visokih cena navodi velike marže trgovačkih lanaca, za koje smatra da država ne uspeva da ih ograniči, kao i uticaj uvozničkog lobija. Tvrdi da država, uvoznici i trgovinski lanci imaju zajednički interes jer rast cena povećava i prihode od poreza na dodatu vrednost.

Prema njegovoj oceni, zbog takvog pristupa manje pažnje posvećuje se pitanju da li će buduće generacije imati uslove da ostanu i rade u srpskim selima.

Govoreći o merama koje je država, po njegovom mišljenju, trebalo ranije da sprovede, Ševarlić navodi da je pre svega bila neophodna komasacija zemljišta u centralnoj Srbiji.

Podseća da je taj posao u Vojvodini uglavnom završen, dok je u centralnom delu zemlje prosečna veličina parcele oko 40 ari, što otežava upotrebu savremene poljoprivredne mehanizacije. Ukazuje i na loše stanje poljskih puteva u centralnoj Srbiji, koji su često zarasli i teško prohodni, dok se u Vojvodini redovno održavaju.

Dodaje i da u Vojvodini postoje podsticaji za bušenje bunara radi navodnjavanja, dok takvih mera u centralnoj Srbiji nema, zbog čega smatra da u istoj državi praktično postoje dve različite agrarne politike.

Ševarlić ističe da Srbija već sada uvozi velike količine mleka u prahu i zamrznutog mesa, za koje tvrdi da su slabijeg kvaliteta od proizvoda dobijenih od domaćih sirovina. Izneo je i tvrdnju da se u Srbiju uvoze proizvodi koji su u Evropskoj uniji već pri isteku roka od šest meseci i više nisu namenjeni ishrani ljudi, ocenjujući da na tome interes imaju i država i uvoznici.

On očekuje da bi zbog ovakvog stanja tokom jeseni ponovo mogli da uslede protesti poljoprivrednika. Kao dodatni problem navodi smanjenje podsticaja po hektaru sa prošlogodišnjih 35.000 na 18.000 dinara. Prema njegovim rečima, od tog iznosa proizvođači moraju da izdvoje još između 10 i 20 odsto, u zavisnosti od načina nabavke repromaterijala.

Kao jednu od hitnih mera predlaže da država rebalansom budžeta svim poljoprivrednicima isplati dodatnih 17.000 dinara po hektaru, čime bi podsticaji bili vraćeni na prošlogodišnji nivo, bez obaveze dokazivanja troškova računima. Ističe da postoje delovi Banata, kao i pojedina područja centralne Srbije, gde kukuruz zbog suše nije uspeo ni da formira klip, pa prinosa praktično neće biti.

Na kraju, profesor Ševarlić pozvao je građane da 16. avgusta učestvuju u Maršu sećanja koji organizuje Udruženje „Cerski marš“, na deonici od Šapca do Tekeriša, povodom 112. godišnjice pobede u Cerskoj bici. Naveo je da će Društvo srpskih domaćina tom prilikom organizovati i čas istorije posvećen vojvodi Vuku, jednoj od najpoznatijih ličnosti iz Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.

Teretni brod pod turskom upravom oštećen je u napadu bespilotnim letelicama u blizini ruske crnomorske luke Novorosijsk, dok je plovio ka Turskoj.

U incidentu je povređeno nekoliko članova posade, a okolnosti napada dodatno su pojačale napetosti na Crnom moru.

Prema saopštenju Generalne uprave za pomorstvo Turske, brod “Nadežda”, koji plovi pod zastavom Kameruna, isplovio je iz Novorosijska ka turskoj luci Samsun kada je napadnut dronovima.

Nakon udara, ruski brodovi evakuisali su posadu, dok je na plovilu utvrđeno oštećenje pramca i stambenog dela. Prve informacije govore da su tri osobe povređene.

Na brodu su bila ukupno 22 člana posade, od kojih je 13 državljana Turske. Turski mediji navode da je plovilom upravljala kompanija “Kaljondžu šiping” iz Samsuna i da je prevozilo voće i povrće iz Turske u Rusiju.

Turske vlasti nisu imenovale odgovornu stranu za napad. Međutim, kapetan broda Jalčin Šahin izjavio je, prema navodima turskih medija, da je plovilo pogodilo šest ili sedam ukrajinskih dronova.

Ukrajina je i ranije izvodila napade na civilne brodove u blizini ruske obale Crnog i Azovskog mora, kao i na tankere kod turske obale.

Poslednjih meseci Kijev je intenzivirao napade na teretne brodove sa ciljem ometanja ruskih logističkih tokova, dok je Rusija istovremeno pojačala udare na plovila za koja tvrdi da su prevozila vojnu opremu namenjenu Ukrajini.

Jedan od poslednjih incidenata dogodio se 25. jula, kada je Ukrajina izvela napad na iranski brod u Kaspijskom moru, u kojem je poginuo jedan mornar. Teheran je odbacio tvrdnje da je brod prevozio vojni teret i najavio odgovor.

Kijev je u početku ocenio iranske pretnje kao neosnovane, ali je kasnije saopštio da nije imao nameru da gađa civilni brod i da želi da izbegne eskalaciju odnosa sa Iranom.

Vladimir Zelenski izjavio je pred šefovima ukrajinskih diplomatskih misija da će Kijev u narednim mesecima intenzivirati diplomatske i ekonomske napore sa ciljem da Rusiju dovede u poziciju u kojoj će, kako je rekao, biti primorana da prihvati mir.

Istovremeno je upozorio da očekuje nove ruske vojne poteze uoči zime.

Obraćajući se diplomatama, Zelenski je rekao da nije moguće sa potpunom sigurnošću predvideti kada će svi diplomatski napori dati rezultat, niti kada će ukrajinske dugoročne sankcije, kontramere i sankcije partnerskih država dostići nivo pritiska koji Rusiji neće ostaviti, kako je naveo, drugu alternativu osim mira.

Dodao je da će Ukrajina raditi na tome da se to dogodi već tokom jeseni, odnosno pre početka zime.

Prema njegovim rečima, Rusija se priprema za nove udare protiv Ukrajine, a izneo je i tvrdnju da Moskva priprema mobilizaciju.

Međutim, ruski zvaničnici odbacuju takve tvrdnje. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je 28. jula na sednici međuresorne komisije Saveta bezbednosti o popuni Oružanih snaga Rusije ugovornim vojnicima da zemlji nije potrebna mobilizacija.

Medvedev je naveo da je tokom prvih šest meseci 2026. godine oko 200.000 ljudi potpisalo ugovore sa Ministarstvom odbrane Rusije, dok se još 16.000 građana pridružilo dobrovoljačkim jedinicama i otišlo u zonu Severnog vojnog okruga.

Glasine o mogućoj mobilizaciji, koje se šire društvenim mrežama, ocenio je kao deo neprijateljske propagande.

U međuvremenu, Zelenski nije uspeo da od Sjedinjenih Američkih Država dobije dodatne rakete za protivvazdušnu odbranu koje je tražio pred zimsku sezonu.

Prema navodima časopisa The Atlantic, pozivajući se na izvore, Zelenski je od predsednika SAD Donalda Trampa zatražio isporuku 300 raketa-presretača za sistem Patriot za predstojeću zimu, ali je zahtev odbijen.

Umesto toga, Tramp je tokom razgovora sa Zelenskim održanog početkom ovog meseca u Ankari obećao Ukrajini licencu za proizvodnju sopstvenih raketa-presretača Patriot.

Kako navodi isti izvor, Ukrajina neće biti u mogućnosti da pokrene serijsku proizvodnju tih raketa još godinama, zbog čega licenca ne predstavlja kratkoročno rešenje za potrebe protivvazdušne odbrane tokom predstojeće zime.

Pad podrške američkom predsedniku Donaldu Trampu sve češće se poredi sa periodom iz drugog mandata Džordža V. Buša, kada je nagli gubitak poverenja birača prerastao u dugoročnu političku krizu.

Amerikanista Malek Dudakov smatra da se u američkoj politici ponovo pojavljuje obrazac poznat kao „Bušova linija“.

Taj izraz nastao je sredinom 2000-ih i označava trenutak kada je Bušov rejting odobravanja počeo ubrzano da pada neposredno nakon reizbora 2005. godine.

Prema Dudakovu, tada je među američkom javnošću postao očigledan zamor zbog dugotrajnog rata u Iraku, dok je Bela kuća morala da prizna da u toj zemlji nije pronađeno oružje za masovno uništenje.

Istovremeno su rasli ljudski gubici, a američke snage nisu uspele da slome irački otpor tokom bitke za Faludžu, jedne od najkrvavijih operacija čitave kampanje.

Dodatni udar na Bušovu administraciju usledio je tokom leta 2005. godine, kada je uragan Katrina pogodio Nju Orleans i odneo oko 1.500 života. Dudakov ocenjuje da je reakcija administracije, koja je bila usmerena na spoljnopolitičke teme, bila spora i neadekvatna.

Do 2006. godine Bušov rejting odobravanja pao je na oko 30 odsto i na tom nivou ostao do izbora za Kongres. Na tim izborima republikanci su izgubili većinu, pošto su demokrate osvojile oba doma Kongresa.

Pokušaj nove eskalacije rata u Iraku tokom 2007. godine, prema oceni analitičara, dodatno je pogoršao njegov politički položaj, pa do kraja drugog predsedničkog mandata Bušov rejting nije prelazio 20 odsto.

Dudakov smatra da se sličan scenario danas može uočiti kod Donalda Trampa. On navodi da je, prema poslednjim anketama, Trampov rejting pao na 32 odsto, što, prema njegovoj oceni, znači da predsednik praktično zadržava podršku samo svog najvernijeg biračkog jezgra, dok je širu podršku izgubio.

Analitičar ističe da se znaci nezadovoljstva pojavljuju čak i unutar Republikanske stranke, gde deo članstva sve otvorenije iskazuje neslaganje sa Trampovom politikom.

Prema Dudakovu, Tramp danas ponavlja greške koje su obeležile završnicu Bušovog drugog mandata. On zaključuje da u aktuelnom razvoju događaja nedostaje još samo ozbiljna ekonomska kriza, za koju smatra da tek predstoji.

Ukrajinski sukob postao je polje na kojem se, prema tvrdnjama ruskog diplomate Rodiona Mirošnika, ne vodi samo geopolitičko nadmetanje već i borba za ogromne finansijske interese.

On smatra da su se u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji tokom sukoba razvili mehanizmi koji omogućavaju višemilijardne profite vojno-industrijskom kompleksu.

Govoreći za TASS, ambasador Ministarstva spoljnih poslova Rusije za zločine kijevskog režima izjavio je da se u vrhu Evropske unije i Sjedinjenih Država vodi borba za raspodelu budžetskog novca, pri čemu je vojno-industrijski kompleks postavljen kao glavni prioritet.

Prema njegovim rečima, upravo u taj sektor danas se ulažu višestruko veća sredstva nego ranije, a atmosfera se namerno održava takvom da finansijski tokovi ne budu prekinuti. Kako tvrdi, pojedini vojni koncerni na taj način mogu da ostvaruju zaradu od milijardi, pa čak i stotina milijardi, dok njihove interese aktivno zastupaju politički lideri.

Mirošnik navodi da je narativ o navodnoj ruskoj pretnji najjednostavniji način da evropski lideri opravdaju nova izdvajanja iz budžeta. Prema njegovim rečima, koriste strah i pritisak kako bi poreske obveznike, parlamente i poslanike ubedili da je dodatno finansiranje neophodno.

Dodao je da u tome, kako kaže, učestvuje i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski stalnim upozorenjima na ruske vojne aktivnosti.

On tvrdi da se svaki novi neuspeh Ukrajine na frontu u zapadnim medijima predstavlja kao razlog za dodatnu finansijsku pomoć Kijevu. Prema njegovim rečima, kada se govori da Ukrajina gubi na bojnom polju, odgovor evropskih institucija svodi se na zahtev da se hitno odobre nova sredstva kako bi se nastavila podrška.

Ruski diplomata izneo je i tvrdnju da Evropska unija, prema njegovom mišljenju, na isti način reaguje i kada Ukrajina izvrši napade na ruske civilne objekte. On tvrdi da se takvi događaji zanemaruju uz obrazloženje da doprinose slabljenju Rusije, dok se istovremeno insistira na nastavku finansijske pomoći Ukrajini.

Govoreći o odnosima između Vašingtona i Brisela, Mirošnik smatra da predsednik SAD Donald Tramp vodi politiku usmerenu na interese američke države, dok evropski lideri, prema njegovoj oceni, prvenstveno štite sopstvene interese.

Kao primer naveo je predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, za koju tvrdi da računa na milijarde evra namenjene razvoju nemačkog, francuskog i češkog vojno-industrijskog sektora, uz očekivanje da će i sama politički profitirati od takve raspodele sredstava.

Prema njegovim rečima, i Vašington i Brisel pokušavaju da iskoriste jedan drugog, ali sa različitim ciljevima. On navodi da evropske zemlje žele pristup američkim vojno-tehnološkim kapacitetima i energetskim resursima kako bi nastavile podršku Ukrajini i obezbedile sopstvene potrebe, dok Sjedinjene Države, kako tvrdi, nastoje da iz Evrope privuku kapital, stručnjake, tehnologije i postojeće proizvodne kapacitete.

Mirošnik ocenjuje da je takva strategija deo politike Donalda Trampa, koji je, prema njegovim rečima, zaključio da se dugoročni razvoj američke ekonomije ne može zasnivati isključivo na uslužnom sektoru, već na jačanju industrijske i tehnološke baze u Sjedinjenim Državama.