Ćerka ubila majku iz bizarnog razloga, pa na Fejsbuku napisala: “Konačno je mrtva”

Majka i ćerka, prepuštene milosti i nemilosti sudbine, pokušavaju da se izbore za malo mesta pod suncem… Jedna od bezbroj tužnih priča sa čijim bi akterima mnogi mogli da se poistovete.

Di Di Blančard danonoćno je brinula o krhkoj devojčici vezanoj za invalidska kolica, kojoj su bili neophodni medicinska pomoć i neprestana nega. Vodila ju je od jednog lekara do drugog i činila sve da joj obezbedi što dostojanstveniji život. Ljudi su im pomagali, otvarali im vrata svojih domova i srca, a njihova sudbina stigla je i do televizijskih ekrana. Niko nije mogao ni da nasluti da se iza slike požrtvovane majke i nemoćnog deteta krije jedna od najmračnijih porodičnih drama savremenog doba. A onda je Di Di pronađena mrtva…

Detinjstvo pretvoreno u noćnu moru

Istraga je otkrila da njena ćerka, Džipsi Rouz Blančard, nije bila samo svedok tragedije, već da je umešana u plan koji se završio kobno. Ono što je usledilo pretvorilo je slučaj u međunarodnu senzaciju, a potom i u inspiraciju za seriju “The Act” iz 2019, u kojoj su glavne uloge tumačile Džoi King i Patriša Arket.

No, stvarnost koja stoji iza ekranizacije daleko je potresnija. Jer, ovo nije samo klasična kriminalistička priča o ubistvu. Ovo je priča o detinjstvu provedenom u strahu, o bolesti koja je postojala samo u očima majke, devojci koja je godinama verovala da nema pravo na sopstveni život i zločinu koji je zauvek promenio sudbine svih umešanih.

Džipsi Rouz Blančard rođena je 1991. godine u Luizijani. Priča o navodnim zdravstvenim problemima počela je još dok je bila beba. Kada je imala svega tri meseca, Di Di je lekarima prijavila da njena ćerka ima poteškoće sa disanjem. Džipsi je dijagnostikovana apneja i dobila je aparat za disanje, ali majka je sve uveravala da postoji ozbiljniji problem.

U godinama koje su usledile nizale su se nove tvrdnje o njenom stanju, a Di Di je jednom prilikom saopštila porodici da devojčica pati od poremećaja hromozoma koji joj ograničava pokrete i da će ostatak života provesti u invalidskim kolicima.

Ubrzo su se pojavile i druge navodne dijagnoze: epilepsija, teškoće u razvoju, potreba za različitim medicinskim intervencijama… Džipsi je, prema dostupnim iskazima, bila podvrgnuta brojnim tretmanima, a pojedini lekovi ostavili su ozbiljne posledice na njeno zdravlje, uključujući oštećenje zuba.

Napustile grad i nestale

Za okolinu, ona je bila teško bolesno dete. Ipak, s vremenom su se pojavljivale pukotine u priči. Di Di se sukobljavala sa članovima porodice zbog načina na koji je brinula o ćerki. Finansijski problemi dodatno su im komplikovali život, a nakon što je otvorila kreditne kartice na ime svog oca, napustila je grad i nestala. Pravi obim onoga što se događalo između četiri zida tad još nije bio poznat.

Uragan Katrina uništio je dom u kojem su majka i ćerka živele u Luizijani. Potom su se preselile u Misuri, gde je Di Di započela novo poglavlje, promenivši prezime iz Blanchard u Blancharde. Mnogi su ih opisvali kao nesrećnu, ali složnu porodicu. Di Di je ostavljala utisak brižne samohrane majke, dok je Džipsi predstavljana kao teško bolesna devojčica kojoj je bila potrebna stalna pomoć.

Tužna priča dirnula je mnoge. Pevačica Miranda Lambert, ganuta njihovom sudbinom, poklonila im je 6.000 dolara nakon susreta posle koncerta. Novac im je bio potreban, budući da Di Di nije radila, a Džipsi se školovala kod kuće zbog delikatnog stanja.

No, vreme je prolazilo, a devojčica je rasla i počela da mašta o drugačijem životu – o ljubavi, izlascima i slobodi koju nikada nije imala priliku da upozna. Bila je opsednuta Diznijevim animiranim filmovima i princezama koje prolaze kroz nevolje i na kraju pronalaze spas. U tim storijama postojalo je nešto što je njenoj stvarnosti nedostajalo – mogućnost da se vrata zatvorenog sveta jednom otvore i za nju. Tako je 2013. godine pokušala da napiše sopstvenu bajku. Nije mogla ni da zamisli koliko će se razlikovati od svih o kojima je čitala.

Tajna koja je mogla sve da promeni, ali…

Na internetu je pronašla sajt za upoznavanje hrišćana i napravila profil. Tako je upoznala Nikolasa Godežona, mladića koji joj je u početku delovao povučeno i bezazleno. Počeli su da se dopisuju. Džipsi mu je objasnila da koristi invalidska kolica, ali da uprkos tome vodi aktivan život. Odgovor ju je iznenadio – njen problem nije predstavljao prepreku.

Za devojku koja je čitav život provela pod budnim okom majke, mogućnost da je neko prihvati bez osuđivanja značila je mnogo. Dopisivali su se preko Fejsbuka, skrivajući se od Di Di, koja nije znala za Nikolasa. On je želeo i da se upoznaju uživo, ali Džipsi je oklevala.

Pre nego što su se sreli, morala je da mu otkrije nešto što nikada ranije nije smela da izgovori. Istina je bila jednostavna, ali zastrašujuća – da ona, zapravo, uopšte nije morala da koristi invalidska kolica. Mogla je da hoda. Šok.

Kako je kasnije otkrila, majka ju je sve vreme primoravala da se ponaša kao teško bolesna osoba, na kraju je uverivši da nema ni snage ni mogućnosti da “ozdravi”. Nikolas je bio prva osoba kojoj je mogla da prizna štoa se zaista događalo. A kada je tajna jednom bila izgovorena, više nije mogla da se vrati u mrak iz kog je potekla.

Susret u bioskopu

Dve godine kasnije, Džipsi i Nikolas konačno su se sreli. Ona je sa majkom otišla na projekciju filma “Pepeljuga”, a sa mladićem se dogovorila da se vide u toaletu. Susret nije prošao neprimećeno.

Kada je Di Di saznala šta se dogodilo, pobesnela je i zabranila ćerki da ponovo vidi Nikolasa. Za Džipsi je to bio trenutak kada je majčin odnos prema njoj počela da doživljava ne samo kao preteranu zaštitu, već kao tiraniju. Shvatila je da je od dana rođenja bila njen zarobljenik.

Majka, do tada najveća zaštitnica, postala je osoba koje se najviše plašila. Džipsi je želela da ode. Da pobegne. Da bude sa Nikolasom. Da makar jednom sama odluči kako će izgledati njena svakodnevica. Ali, nije znala kako da se oslobodi žene koja je kontrolisala svaki aspekt njenog postojanja.

Tada je postavila pitanje koje će kasnije postati jedno od najjezivijih u čitavom slučaju – da li bi Nikolas ubio njenu majku? Pristao je, bez razmišljanja. Scenario koji su osmislili dobio je naziv “Plan B”. Ono što je počelo kao očajnički pokušaj bekstva pretvorilo se u dogovor koji će se završiti smrću.

Jeziva poruka otkrila da se dogodilo nešto strašno

Poruka koja je 14. juna 2015. godine osvanula na zajedničkom Fejsbuk profilu Di Di i Džipsi šokirala je sve koji su je pročitali. U njoj je brutalno, uz hladne reči i detaljan opis, objavljeno da je Di Di mrtva. Poruka je bila toliko uznemirujuća da je odmah izazvala strah i sumnju da se dogodilo nešto strašno. Ubrzo je pronađeno i telo.

Žena koju su komšije i javnost poznavali kao brižnu majku ubijena je u svojoj kući. Pitanja su se nizala. Ko je mogao da počini takav zločin? Zašto bi neko želeo da ubije osobu koja se godinama borila za teško bolesno dete? I gde se u tim trenucima nalazila Džipsi? Istražitelji su ubrzo počeli da sklapaju delove slagalice…

Slika koju su dobili izgledala je ovako: Nikolas je došao u kuću, a Džipsi mu je dala rukavice i nož. Nije prisustvovala ubistvu, bila je u kupatilu. Kasnije je, na sudu, rekla da je čula šta se događa, svesna da se plan pretvorio u nešto iz čega više nema povratka. Za nju je to, kako je tada razmišljala, trebalo da bude kraj dugogodišnjeg zatočeništva. Ali, bajka o kakvojm je sanjala dobila je drugačiji, krvav epilog. I ne, nisu živeli srećno do kraja života.

Neuspešno bekstvo

Nakon ubistva, Džipsi i Nikolas otišli su u Viskonsin, u kuću njegovih roditelja. Nadali su se da će tamo otvoriti novo poglavljet, daleko svega što se dogodilo u Misuriju. Ipak, strah od otkrivanja zločina ubrzo je počeo da ih sustiže. Možda i griža savesti. Džipsi je strahovala da će telo biti pronađeno. Na kraju je na društvenoj mreži objavila poruku koja je trebalo da skrene pažnju na ubistvo. Policija je pratila tragove i digitalne podatke povezane sa objavom, a istraga je dovela i do vinovnika zločina.

U početku je Džipsi negirala umešanost u ubistvo, ali istražitelji su imali osnova da sumnjaju da je znala mnogo više nego što je govorila. Istina je postepeno izlazila na videlo… Devojka koju je javnost godinama sažaljevala zbog navodne bolesti sada se našla pred optužbom za teško krivično delo. Međutim, do medija su stigli i jezivi detalji iz njenog detinjstva – tvrdila je da je od malih nogu trpela psihičko, fizičko i medicinsko zlostavljanje.

Džipsi je priznala umešanost u planiranje ubistva i nagodila se sa tužilaštvom. Osuđena je na deset godina zatvora za ubistvo drugog stepena. Kazna je izazvala brojne rasprave. Jedni su smatrali da je morala da odgovara za ulogu u zločinu, dok su drugi isticali da je sve vreme bila pod kontrolom žene koja joj je oduzela pravo na normalan život.

Žrtva na optuženičkoj klupi

Nikolas Godežon takođe je procesuiran, a njegov slučaj imao je zaseban sudski epilog. Za istražitelje, sud i javnost ostalo je pitanje na koje nije bilo jednostavnog odgovora: kako proceniti odgovornost osobe koja je, prema sopstvenom iskazu, godinama živela u strahu, a zatim učestvovala u planu da se taj strah okonča na surov način?

Kada su je novinari pitali kako bi opisala svoju majku, zastala je pre nego što je odgovorila: “Previše zaštitnički nastrojena”. Bile su to reči koje su, u kontekstu svega što se saznalo, zvučale gotovo nestvarno blago.

Godinama je ćutala o onome što se događalo iza zatvorenih vrata. Dok je slučaj privlačio pažnju medija, Džipsi je počela da govori i o nasilju koje je prethodilo ubistvu. Otkrila je, između ostalog, da je majka pokušala da je zadavi vešalicom. Iako je uspela da pobegne, Di Di ju je uhvatila: “Vezala me je lancima za krevet, stavila zvono na vrata da bi čula ako neko uđe i svima objasnila da prolazim kroz određenu psihološku fazu i da me ne uzimaju za ozbiljno”.

Ljudi su se pitali kako je moguće da nikada nije ustala iz kolica i pobegla. To bi bilo najlakše. Bez krvi i ubijanja. Njen odgovor bio je bolan u svojoj jednostavnosti: plašila se majke. Za dete koje je odrastalo verujući da je bolesno, da zavisi od tuđe pomoći i da nema pravo da samo odlučuje o sebi, bekstvo nije bilo opcija. Strah, dugogodišnja kontrola i izolacija verovatno su oblikovali njenu predstavu o tome šta sme, a šta ne sme da radi. Upravo zato je ovaj slučaj postao predmet interesovanja stručnjaka širom sveta.

Laž koja je odredila čitav život

Veruje se da je Di Di patila od Minhauzenovog sindroma, stanja u kojem osoba izmišlja, izaziva ili namerno pogoršava zdravstvene probleme druge, kako bi privukla pažnju i saosećanje. Danas se za to koristi i naziv “fiktivni poremećaj nametnut drugome”.

Džipsi je ispričala kako je, kada je bila mala, sa dedom doživela saobraćajnu nesreću i povredila koleno. Jednog dana majka je došla kući sa invalidskim kolicima i saopštila joj da je lekar rekao da će morati da ih koristi do kraja života. Devojčicu, koja je bespogovorno slušala majku, bilo je lako ubediti u laž.

Vreme je prolazilo, a ona je ostajala zarobljena u ulozi bolesnog deteta. Tek kada je upoznala Nikolasa, počela je da zamišlja život u kojem bi mogla da bude ono što jeste, bez medicinskih pomagala koja joj nisu bila potrebna, i bez stalnog nadzora.

“Nije zaslužila to što joj se dogodilo”

Možda najpotresniji deo priče nije ono što je Džipsi učinila, već način na koji je kasnije govorila o majci i sopstvenoj odgovornosti: “Nije zaslužila to što joj se dogodilo. Možda je trebalo da završi iza rešetaka, ali ne i da umre”. Iako je priznala da ubistvo nije pravda koju je priželjkivala, te reči ne brišu odgovornost za zločin.

Di Di ne može da ispriča svoju verziju događaja. Javnost i mediji dugo su se vraćali pitanju šta se zaista događalo u njihovom domu. Jer, iza svake fotografije srećne porodice, iza svake priče koja izaziva sažaljenje i iza svakog slučaja koji deluje kao da je svima poznat, ponekad postoje tajne koje niko ne sluti. A kada istina konačno izađe na videlo, može se dogoditi da ni pravda, ni kazna, ni sloboda ne izgledaju onako kako ih zamišljamo.

Džipsi Rouz Blančard danas ima 35 godina. Kaznu je odslužila 2023, i po izlasku iz zatvora počela novi život. Često gostuje u emisijama i rijalitima, gde svoje iskustvo deli sa svetom, a na društvenim mrežama ima armiju pratilaca. Pre dve godina postala je i majka. Njen bivši partner, Ken Urker, preminuo je početkom oktobra.