Ljubavna priča bibliotekarke Ljubinke i konobara Milutina

Iako je završila književnost i sanjala da radni vek provede među knjigama, sudbinski susret sa konobarom Milutinom promenio je sve. Zbog ljubavi je napustila prvu ljubav prema biblioteci, uskočila u ugostiteljske vode i sa suprugom stvorila čuvenu „Biblioteku kod Milutina“ – mesto gde se decenijama spajaju vrhunski šumadijski specijaliteti, kultura i ljudska toplina.

Muka sa Kosova i prosute jabuke

Sve je počelo jednog 8. marta na autobuskoj stanici u Kragujevcu, kada je mladi konobar sa Kosova iznenada ušao u Ljubinkin život.

– Išla sam u grad da majci kupim poklon za 8. mart i čekala autobus kod Pionira. On je krenuo da mi pomogne, okrenuo se i prosule su mu se jabuke ispred autobusa. Ušli smo unutra, on je hteo da mi plati kartu, stavio lakat na moje rame i pitao me ko sam i gde idem. Kada mi je rekao da je konobar, odgovorila sam mu da baš konobare ne volim. Ali imao je strategiju, svako jutro u sedam sati bio je u istom autobusu i tako je sve počelo – prisetila se Ljubinka.

Milutin je odrastao bez oca i odmalena je morao da se bori kroz život, vodeći računa o majci, sestrama i bratu.

– On je bio zaista radan i vredan, došao je sa Kosova baš namučen i prošao je težak put. Zbog te muke rano je naučio kako se bori kroz život i umeo je sa ljudima. Znao je da tiha voda breg roni i bio je uporan u osvajanju, pa smo ubrzo shvatili da ne možemo jedno bez drugog – otkrila je ona.

Pročitajte i ljubavnu priču Ljiljane i Vlade: Prišao mi je nasred ulice i pozvao je na pasulj u kafanu, a onda je usledilo 26 godina braka

Očev savet i “mutna Morava”

Kada je saopštila porodici da želi da se uda za konobara umesto da nastavi sa školovanjem i radom u struci, naišla je na veliku očevu zabrinutost.

– Otišla sam kod tate i rekla mu da biram Milutina. Moj otac je bio mudar čovek i pitao me je zar se sreća traži u kafani, upozorivši me da kafedžije kući idu sa pevačicama i društvom. Ja sam mu odgovorila da ga volim i da će on ići kući sa mnom. Dobili smo dva divna, zdrava sina i taj blagoslov mi je dao snagu da savladam sve prepreke – iskrena je Kragujevčanka.

Pored toga, iz roditeljskog doma ponela je stroge vrednosti o čuvanju porodičnog ugleda i dostojanstva.

– Nas su ranije učili da vodimo računa da ne obrukamo kuću iz koje odlazimo, ali ni onu u koju dolazimo. Uvek sam smatrala da treba čuvati svoju kuću, svoj krevet i novčanik. Koliko god da sam nekada bila besna na Milutina da bih mu glavu otkinula, ja bih mu opet spremila i ispeglala odelo da ode u grad kao pravi gospodin – naglasila je domaćica.

Od podruma do sopstvenog placa

Na samom početku nisu imali ništa svoje, ali je Milutin imao neverovatan dar da od svakog podruma napravi kultno ugostiteljsko mesto.

– On je umeo iz ničega da napravi čudo. Znao je da dočeka stranca, da ga nahrani i razoruža gostoprimstvom. Gde god bismo zakupili prostor, napravili bismo posao, pa bi nam gazde podizale kiriju, a on bi se iz inata spakovao i išli bismo u drugu kafanu. Sve je to trajalo dok nismo kupili sopstveni plac i izgradili našu kafanu metar po metar – opisala je put do uspeha.

Kako je nastala “Biblioteka”

Iako je godinama radila u kafani, Ljubinka je u duši i dalje bila bibliotekarka koja je maštala o knjigama i mirnijem pozivu.

– Uvek sam u glavi bila bibliotekar. Kupovala sam knjige, pakovala ih u kolica i maštala. Jedne večeri u kafani je sedelo društvo, a jednog od njih zvala je stroga žena od koje je krio da je u kafani. Pokazao je ostalima da ćute i na njeno pitanje gde se nalazi, odgovorio je da je u biblioteci. Kada ga je pitala zašto je tolika gužva, rekao je da svi čitaju naglas. Tako je priča otišla u legendu – objasnila je.

Drugo iznenađenje priredio joj je sam Milutin kada je odlučio da tajno ispuni njenu višedecenijsku želju.

– Stalno sam mu prigovarala da umesto da radim kao gospođa u biblioteci, ja ceo život provodim u kafani. Jedne noći je tajno od mene i dece promenio bravu, sačekao nas ujutru i predao mi ključeve uz reči da mi više ne sluša prigovore i da je to sada moja biblioteka – napomenula je.

Varanje i granice

Brak sa harizmatičnim i popularnim kafedžijom nosio je i teške trenutke, ali je Ljubinka postavila jasna pravila kako bi sačuvala porodicu.

– Milutin je bio lep, sposoban i popularan, a ja sam uvek bila kod kuće. Rekla sam mu: “Milutine, naš brak je stabilan i siguran. Ti možeš da ideš, da se vraćaš ili ne vraćaš, da radiš šta hoćeš, ali ovo je moja kuća i moja deca. Ne možeš da ih dovodiš kući niti u kafanu”. Žene se deluju na one koje čuvaju svoju kuću i one koje je rasturaju. Nisam želela razvod jer sam htela da zaštitim svoju decu od toga da sutra budu deca razvedenih roditelja koja odrastaju uz neku invalidsku ljubav – otvoreno je priznala.

Takođe, sa osmehom se priseća kako je reagovala na pomisao o razvodu.

– Razmišljala sam nekada noću – ako se razvedemo, svi vole Milutina, napravio je ime. Sutra kad sretnem nekog, moram da kažem da sam bivša Milutinova žena, a narod bi rekao: “Pa ako si ti njegova bivša, da li si ti čista u glavi?”. Zato sam čuvala brak i porodicu – dodala je kroz smeh.

Zabrinutost za mlade i roditeljstvo

Poredeći nekadašnje muškarce sa današnjim generacijama, Ljubinka ne krije zabrinutost zbog gubitka tradicionalnih uloga i porodičnih vrednosti.

– Meni je tužno što danas porodice pucaju. Nekada su muškarci ličili na muškarce, imali su stav, oblačenje i jačinu vođe u kući. Danas dečaci sve više pokušavaju da liče na devojčice, a devojčice bi da budu i muškarci i žene, pa na kraju ne budu ništa jer nemamo više žena domaćica koje okupljaju dom. Mladi danas hoće luksuz, a nemaju tolerancije ni poštovanja – istakla je.

U vaspitanju svojih sinova uvek se vodila potpunim poverenjem, bez upotrebe sile i strogih kazni.

– Sa svojom decom sam uvek imala odnos potpunog poverenja. Rekla sam im: “Ako bežite iz škole, nemojte da bežite sa prvog pa da dođete na drugi čas. Ako pušite, nemojte da štedite od toplog obroka da komšiluk misli da sam ja budala”. Prošli su i alkohol i noćne izlaske, jer čovek mora sve da prođe u mladosti da ne bi poludeo u starosti. Nikada ih nisam tukla, ali se autoritet i samopouzdanje znaju – podvukla je Kragujevčanka.

Neočekivana dijagnoza na VMA

Nažalost, u trenutku najveće snage i poslovnog uspeha, sudbina je Milutinu poslala najteži životni izazov.

– Otišao je na VMA da odvede dva prijatelja na pregled, uopšte nije išao zbog sebe. Doktor ga je pozvao da i on uradi analize i tada su mi javili loše vesti – otkrili su da ima karcinom jezika. Nisam mogla da verujem kako je to moguće. Usledile su dve godine teške borbe, operacija i na kraju moždani udar. Bilo je strašno gledati čoveka u punoj snazi kako se bori za život – svedoči Ljubinka.

Ipak, čitava porodica se ujedinila kako bi mu olakšala najteže dane i pružila mu maksimalnu negu.

– Hranili smo ga na špric u krevetu. Dovodili smo unukicu koja mu je govorila: “Deda, ja ću samo jednom da ti stavim u usta da jedeš, ja nisam baba”. Trudili smo se da se nijednog trenutka ne oseti ugroženo ili poniženo. Preminuo je u 56. godini na VMA, a sahrana je bila ogromna, kolona se protezala kilometrima do Bozmana. Kragujevac je znao koliko je on dobra učinio za grad – poručila je.

Bonus video: