Marta i Lazar venčali su se posle samo 10 nedelja veze, svi su mislili da je trudna

Marta i Lazar Lović upoznali su se sasvim neočekivano – zbog poslovne poruke koju joj je on poslao na Instagramu. Ona mu je odgovorila tek iz trećeg pokušaja, prvi sastanak koji je trebalo da bude strogo poslovan potrajao je do kasno u noć, a samo deset nedelja kasnije napravili su venčanje.

Lazar joj je pisao zbog posla, odgovorila mu je tek na treću poruku

Lazar je tada vodio lanac fitnes centara i tražio devojke koje nisu klasične fitnes influenserke, već žene sa kojima bi mogla da se poistoveti šira publika. Tako je na Instagramu naišao na Martu.

Poslovna ideja, međutim, vrlo brzo je dobila sasvim drugačiji pravac.

– Prva poruka je bila zvanična, poslovna. Druga je bila neki “follow up”, a treća komično nadovezivanje na njen stori i tek tada je odgovorila. Realno, kao u svakom pucanju u metu – ne možeš iz prve baš da pogodiš, nego malo baždariš nišan. Tako da, treća sreća – kroz smeh prepričava Lazar.

Marta priznaje da je u početku bila oprezna. Kao neko ko se bavio Instagramom, bila je naviknuta na različite poruke i ponude, pa joj muško udvaranje preko društvenih mreža nije bilo naročito zanimljivo. Ipak, kod Lazara je nešto bilo drugačije.

Prvi dejt pretvorili su u turu po poslastičarnicama

Prvi susret trebalo je da bude poslovan, ali se razgovor produžio do ranih jutarnjih sati. Već sledeće večeri otišli su na pravi dejt.

Lazar je smislio nešto drugačije od klasične večere – šetali su centrom Beograda i od jedne do druge poslastičarnice isprobavali sladolede.

– Mislim da smo tada, dok smo šetali pola grada i pričali o svemu i svačemu, shvatili da imamo iste životne vrednosti i slične želje za budućnost. Pored njega sam se odmah osećala sigurno, ušuškano i zaštićeno. Ne mogu da objasnim zašto i kako, kada čoveka praktično vidim drugi put u životu. Ali taj osećaj je postojao od početka – priseća se Marta.

I upravo zato se uplašila.

Sve joj je, kaže, delovalo suviše dobro.

– Pomislila sam: “Bože, ovo je sve tako dobro, mora da postoji nešto.“ Čovek je duhovit, radan, vredan, uspešan, lep, ima divnu porodicu… Ma mora nešto da fali. Tako da sam ja zapravo tražila šta je to što fali. To što Lazar naziva mojim zidovima bio je strah da će se nešto dogoditi i poljuljati sreću koja mi je odjednom pala s neba – iskrena je Marta.

“Davaćeš mi pola sata, pa sat, dok ne odlučiš da ne treba da se razdvajamo”

Jedna Lazarova glasovna poruka ostala joj je posebno urezana u sećanje.

Marta je pokušavala da izbegne novi susret, govoreći da nema vremena. On joj je predložio drugačiji dogovor.

– Parafraziraću, ali rekao mi je otprilike: „Hajde da se vidimo na pola sata. Tako ćeš svakog dana da mi daješ po pola sata, pa onda sat, sve dok jednog dana ne odlučiš da zapravo ne treba da se razdvajamo.“ Ja sam pomislila: „Vidi ovog dečka kako je namazan.“ I onda sam se ipak videla s njim – kroz osmeh priča Marta.

Lazar danas priznaje da je, uprkos samopouzdanju, pored nje imao ogromnu tremu. Zato su šetnje i sladoledi bili idealni – lakše mu je bilo da bude u pokretu nego da sedi preko puta nje i pokušava da sakrije nervozu.

Posle nekoliko nedelja odveo ju je pred celu familiju

Veza je napredovala velikom brzinom, pa je ubrzo stiglo i upoznavanje porodice. Samo što Marta nije dobila klasičnu kafu sa roditeljima.

Lazar ju je odveo na dedin 95. rođendan u Toplicu, gde ju je odjednom čekala čitava familija.

– Došla sam tamo, a tu babe, strine, tetke, stričevi, deca… Možda mi je u tom trenutku bilo stresno, ali danas taj deo naše priče pamtim kao nešto predivno. Imala sam sreću da je Lazarova porodica zaista divna. To selo njegovog dede i danas je za nas posebno mesto, mesto na koje odlazimo kada nam treba mir – sa toplinom opisuje Marta.

Upravo na tom mestu kasnije će se dogoditi i prosidba.

Planirao je Pariz, a zaprosio ju je spontano u selu

Karte za Pariz bile su kupljene, ali filmska prosidba ispred Ajfelovog tornja nikada se nije dogodila.

Jedne večeri u selu, okruženi prijateljima, Lazar je improvizovao prsten i odlučio da više ne čeka.

– Sedeli smo sa prijateljima, oni su nas zadirkivali kada ćemo da se venčamo, a ja sam u jednom trenutku uspeo da uzmem meru za prsten. Napravio sam improvizovani prsten i stavio ga u džep, sa idejom da kasnije kupim pravi. Međutim, te večeri nisam izdržao. Ustao sam, izvadio ga i zaprosio je. Ljudi su vadili telefone, neko je pucao iz pištolja na kapisle, naručivalo se piće… Nije moglo da bude normalno – kroz smeh prepričava Lazar.

Marta danas kaže da joj je upravo takva prosidba mnogo draža od svega što je moglo da bude unapred isplanirano u Parizu.

– Kada se svega setim, mnogo mi je draže što se dogodilo baš tako. Donosila sam odluke onako kako sam oduvek želela – iz neke čiste emocije. Bili smo iskreni, otvoreni, nije bilo koristi ni zadnje namere. Bila je to čista zaljubljenost koja se, Bogu hvala, pretvorila u ljubav – emotivno govori Marta.

Venčali su se posle samo 10 nedelja

Od početka njihove priče do venčanja prošlo je svega deset nedelja.

Zbog toga su mnogi bili uvereni da iza brzog braka postoji još jedan razlog.

– U mojoj generaciji je otprilike bilo: „Ne venčavaš se tako brzo ako devojka nije trudna.“ Svi su mislili da je Marta trudna. A nije bila. Jednostavno sam se toliko zaljubio i pronašao osobu za koju sam mislio da je ta osoba da mi je sve drugo postalo nebitno – objašnjava Lazar.

Datum venčanja izabrali su tako da ga teško mogu zaboraviti – 10. oktobar, nakon deset nedelja veze.

– Specifično kod nas bilo je to što ništa nije moralo, a sve se desilo. Kada smo se verili, meni nije bilo ni na kraj pameti da ćemo se venčati tako brzo. A onda se jednostavno sve složilo – priseća se Marta.

Lazar kaže da su zbog tako kratke veze imali ono što danas nije često – nastavili su da se zabavljaju i upoznaju tek kada su već postali muž i žena.

Pet godina kasnije dobili su sina Tadiju

Brak koji je počeo posle svega deset nedelja veze traje već pet godina, a Marta i Lazar u međuvremenu su postali roditelji sina Tadije.

Kažu da je roditeljstvo promenilo njihov svakodnevni život, ali da pokušavaju da ne dozvole da zbog njega prestanu da budu partneri.

– Mi smo tu bebu toliko želeli i toliko joj se nadali. Tadija je zaista jedna željica koja nam se ostvarila. Možda sam čak i previše privržena majka, jer sam ga toliko želela da mi je sada teško i da ga pustim u vrtić. Ali došao je period kada moramo da imamo makar nekoliko sati dnevno da završimo svoje obaveze – priznaje Marta.

Za nju je jedna stvar posebno važna kada beba stigne u porodicu.

– Kažu da je bebi u prvim danima najpotrebnija mama, i to možda jeste tačno. Ali mami je potreban tata. Potreban joj je partner koji će biti tu, koji će joj pomoći i biti podrška kroz sve što ti prvi meseci nose. Mnogo je važno da, kada postanete roditelji, ne prestanete da budete tim – naglašava ona.

“Najgori otrov za vezu je vraćanje”

Posle pet godina braka kažu da iza njihovog odnosa ne stoji tajna formula. Ipak, nekoliko stvari smatraju presudnim – razgovor, poštovanje, humor i sposobnost da ne vode evidenciju o svakoj grešci onog drugog.

– Veliki sam pobornik toga da je najgori otrov za vezu vraćanje. Ja to nikada ne radim. Mislim da to ubija svaki odnos. Mnogo je važno i da poštujete životnog partnera. Zaljubljenost se menja, život donosi razne stvari, ali ogromno poštovanje prema osobi koju ste izabrali mora da postoji – smatra Marta.

Lazar, sa druge strane, kaže da ga je kod nje među prvim stvarima osvojila iskrenost.

– Kada vidiš da je neko iskren, onda znaš na čemu si. To je danas prilično retko. Kod Make sam prepoznao kvalitete koji su meni bili najvažniji za partnera i život. Problem nastaje kada ljudi počnu da zanemaruju tih 80 odsto zbog kojih su zajedno i fokusiraju se na 0,1 odsto odnosa – na čarape pored kreveta, sudove i slične stvari – objašnjava Lazar.

Marta to opisuje mnogo jednostavnijim primerom.

Primila je, kaže, da Lazar čarape slaže na određen način. Kada bi ih ona složila drugačije, on bi ih bez reči presložio. Zato je počela da ih slaže baš onako kako on voli.

– Zvuči kao glupost, ali meni je mala radost kada ih tako složim i znam da će otvoriti fioku i pomisliti: „Vidi je.“ Na takvim sitnicama se vidi da ljubav prema drugoj osobi ponekad znači da malo promenimo i sebe. Ne postoji savršena polovina koja će se u svakom detalju uklopiti sa vama. Odnos se gradi – zaključuje Marta.

Pogledajte BONUS video: