in

Nada se udala u Cirihu

Nada je bila najlepša mlada u Cirihu.

Srpska nutricionistkinja Nada Vogt udala se u Cirihu u Švajcarskoj, a njeno venčanje bilo je zaista bajkovito. Nada je blistala u elegantnoj haljini koja je na najlepši način spojila klasiku i moderne detalje, nežnost i ženstvenost.

Za naš portal, Nada je otkrila kako je došla do svoje savršene venčanice, ali nam je opisala i zanimljive svadbene običaje u Švajcarskoj, koji se dosta razlikuju od srpskih.

Foto: Agnieszka Szydłowska

Venčanica iz Beograda

Nada na početku našeg razgovora govori kako sebe nikada nije zamišljala u belom – oduvek joj je bilo najvažnije da venčanje proslavi u krugu bitnih i dragih osoba koje voli, „a ne da od njega pravi pompezni događaj“.

„Na svu sreću moj suprug je sličnog mišljenja, tako da nije bilo puno dileme, pa smo se odlučili za intimnu ceremoniju sa najbližima. Isti slučaj je bio i sa venčanicom. Htela sam nešto što će biti lepo i elegantno, bez previše detalja. Mogu da kažem da sam čak više znala šta sigurno ne želim, pa mi je i tu izbor bio pojednostavljen“, objašnjava Nada.

Foto: Agnieszka Szydłowska

U potrazi za haljinom, znala je samo jedno – da želi venčanicu venčanicu iz Beograda, grada u kojem je rođena i odrasla.

„Jasno sam sebi precizirala šta je ono što ne želim od haljine, kao i ono što mi se dopada i predstavlja moj stil. Bitno mi je bilo da se u venčanici osećam kao ja, a ne kao neka fiktivna verzija mene pa sam samim tim birala nešto u skladu sa mojim stilom. Kada sam pronašla ono što mi je na fotografijama odgovaralo došla sam u Beograd. Probala sam sve što sam odabrala i odlučila se za venčanicu u kojoj sam se najlepše osećala. Uzete su mere i sledeći put kada sam došla u Beograd na probu, ponela sam je nazad sa sobom u Cirih“, priča nam Nada.

Foto: Agnieszka Szydłowska

Međutim, haljina koju je iz Beograda ponela u Švajcarsku ipak nije bila ono što je Nada zamišljala. Falio je jedan detalj koji je njoj bio veoma važan – šlic.

„Kada sam zamišljala svoju venčanicu htela sam da ima šlic. Kao mlađa bavila sam se plesom i haljine sa šlicem su mi uvek bile sinonim za ženstvenost. Međutim ova haljina u originalu ga nije imala tako kako sam ja zamišljala i navodno nije ni mogao da se napravi po mojoj želji. Pomirila sam se sa tom činjenicom jer mi se sve ostalo dopadalo“, kroz osmeh nam priča.

Foto: Agnieszka Szydłowska

Kada je Nada stigla u Cirih sa haljinom, nešto joj nije davalo mira. Zainatila se i bila je sigurna da mora da postoji način da se ostvari svoju zamisao.

„Uz pomoć mojih prijatelja koji su doputovali zbog venčanja u Cirih, uspeli smo u tome da haljinu uz prepravku, učinimo baš onakvom kakvu sam htela. Tako da odgovor na pitanje je da. Htela sam da promenim nešto na njoj, što sam na vreme uspela da uradim, a onda sam se osećala prelepo“, govori Nada.

Foto: Agnieszka Szydłowska

Kada je haljina dobila svoju finalnu formu, Nada je bila spremna za svoj veliki dan.

Čudesa švajcarskog venčanja

Nadin suprug David je protestantske veroispovesti, dok je ona katoličke. Opredelili su se da crkveno venčanje bude u protestantskoj crkvi, a samoj ceremoniji lični pečat dala je činjenica da ih je venčao mladoženjin otac.

„Običaji kod njih se razlikuju od naših. Po pravilu sveštenik se detaljno upoznaje sa budućim bračnim parom, mesecima unapred, i zatim na venčanju drži govor koji je napisan samo za njih. U našem slučaju je to bilo možda i malo više izraženo s obziram da nas je venčavao njegov tata koji je pripremio zaista dirljiv govor“, priča Nada.

Foto: Agnieszka Szydłowska
Foto: Agnieszka Szydłowska

Za vreme govora, mlada i mladoženja sede na stolicama kod oltara, a na kraju ide standardni deo sa „da li uzimaš za..“

Prstenje po pravilu donosi neko dete do oltara i mladenci nose burme na levoj ruci. Zatim sveštenik mladencima na poklon daje Bibliju, govori dalje.

Foto: Agnieszka Szydłowska

„Najlepši deo crkvenog venčanja mi je bio kada je David, moj suprug, odsvirao kompoziciju na klaviru koja nije uvek standardni deo venčanja, ali je za sve nas bio vrlo poseban. Nakon završene ceremonije, gosti izlaze ispred crkve i mi na kraju za njima i onda je tradicija da bacaju latice cveća na nas“, objašnjava Nada.

Foto: Agnieszka Szydłowska
Foto: Agnieszka Szydłowska

Slavlje je nastavljeno u najlepšem hotelu u Cirihu – Dolder Grand Hotelu. Čak i tu postoje razlike od srpskih venčanja, kaže nam Nada.

„Jedna od najspecifičnijih razlika koja je mojim prijateljima bila i najzanimljivija jeste prisustvo igara tokom večeri. Te igre su šaljivog karaktera i glavna tema im je koliko se mlada i mladoženja dobro poznaju i koliko poznajemo naše goste, anegdote iz mladosti i slično. Zaitim tu je deo nošenja smešnih šešira, maski ili perika i onda se gosti slikaju polaroid aparatima, zatim te fotografije stavljaju u photo book gde dodatno upisuju poruke, šaljive komentare, želje i slično. Za nekoga ko nije video taj tip svadbe zvuči veoma neobično ali zapravo je jako veselo i zabavno. Sve ostalo je vrlo slično sa našim venčanjima“, priča ona.

Foto: Agnieszka Szydłowska

Još jedna zanimljiva razlika švajcarskih i srpskih venčanja tiče se matičara. U Cirihu nije moguće da matičar dolazi na neku lokaciju, već se civilno venčanje zakazuje i odvija u zgradi Stadthaus Zürich, a tom prilikom dobijete termine od kojih izaberete onaj koji vama najviše odgovara, otkriva nam Nada.

„Kako su ti termini retki i specifični, vrlo je teško da se oragnizuje da u jednom danu bude i civilno i crkveno venčanje, a nakon toga svega i velika proslava. Zato je neretko situacija da se ovde prave dva venčanja, tj. iz dva dela. Tako smo onda i mi prethodne godine u oktobru imali civilno venčanje sa manjom proslavom, a onda je crkveno venčanje sa većom proslavom ostavljeno za narednu, tj. ovu godinu. Sada kada razmislim i nije tako loše, imate dva puta slavlje, iako mi je u početku to bilo veoma neobično da zamislim da nije sve u jednom danu“, govori prelepa mlada.

Foto: Agnieszka Szydłowska
Foto: Agnieszka Szydłowska

Nada se šali da je za nju najteži deo organizacije venčanja je bio odabir torte – pošto nije sladokusac.

„Nije bilo jednostavno odabrati ni sam meni kao i vina koja će se služiti. Kako je meni kreirao poznati kuvar, Heiko Nieder, bilo je teško odabrati najbolje od ponuđenog. Ali po utiscima naših gostiju napravili smo dobar izbor. Isto tako s obziram da nismo pravili veliko venčanje mislim da je onda i organizacija bila lakša u neku ruku. Dobra stvar je to što je ovde takva organzacija da je većina toga obezbeđeno od strane hotela. Nije neophodno da se pojedinačno angažuje florista, torta, dekoracija, muzika, sve to je deo paketa tako da zaista nismo imali nekih posebnih poteškoća“, otkriva ona.

Foto: Agnieszka Szydłowska
Foto: Agnieszka Szydłowska

Za buduće mlade, Nada ima jasan savet – da se ne opterećuju savršenstvom.

„Kada biraju haljinu neka biraju onu u kojoj se osećaju one svoje i na svom. Neke sitnice uvek mogu da iskrsnu ili da stvari krenu neplanirano, ali kada ste okruženi ljudima koje volite i uživate u trenutku, ništa drugo i nije zaista bitno. To je ono što se na kraju i pamti i ostaje dugo u sećanju“, zaključuje Nada Vogt.

Foto: Agnieszka Szydłowska

***

BONUS VIDEO: Prosidba na fudbalskom terenu

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram



Autorska prava Zadovoljna / Tekst / Slika / Video /