Nemanja Milović i Nina Jovanović, najlepši par u Srbiji, predstavlja ćerku Hanu

Nina Jovanović i Nemanja Milović upoznali su se 2023. godine, a njihovo zbližavanje preko društvenih mreža ubrzo je preraslo u zajednički život. Već od prvog susreta danima su bili gotovo nerazdvojni, da bi potom usledila i zajednička putovanja.

Jedno od njih, na Havaje, donelo je uspomenu koja će kasnije dobiti posebno značenje. Dok su prolazili putem ka mestu Hana, istovremeno su izgovorili isto ime za svoju buduću ćerku. Godinu dana kasnije vratili su se na isto mesto, gde je Nemanja zaprosio Ninu. Tada su saznali i da čekaju devojčicu.

Danas su roditelji male Hane i otvoreno govore o promenama koje im je roditeljstvo donelo, ali i o tome koliko im je važno da, uz brigu o ćerki, sačuvaju bliskost i pronađu vreme jedno za drugo.

Zbližili su se pre nego što su se sreli

Nemanja je za Ninu znao godinama, preko zajedničkog poznanika, još dok je živela u Njujorku. Ona je tada bila u dugoj vezi, pa se njihov kontakt svodio na povremene reakcije i razgovore na društvenim mrežama.

Intenzivnije su počeli da komuniciraju 2023. godine, kada se Nina zbog modelinga preselila iz Njujorka u Istanbul. Vremenska razlika više im nije otežavala razgovore, a dopisivanje su ubrzo zamenili video-pozivima. Tako su se, pre prvog susreta uživo, upoznavali kroz duge i otvorene razgovore.

– Meni dopisivanje ne znači mnogo, ne mogu da steknem pravi osećaj o osobi samo kroz poruke. Predložila sam da pređemo na video-pozive i naš odnos se kroz njih razvijao pre nego što smo se fizički uopšte videli. Nije bilo muvanja. Imali smo prijateljske, duboke razgovore o prošlosti, o tome gde smo tada bili u životu. Znali smo jedno o drugom možda i više nego naši prijatelji i roditelji, a nikada se nismo sreli – priseća se Nina.

Pročitajte i ljubavnu priču Srpkinje i Indijca! Žive u Novom Sadu i imaju šestoro dece

Kada su se konačno sreli uživo, posle brojnih video-poziva i dugih razgovora, Nina je imala neobičan osećaj: pred njom je stajao neko koga već dobro poznaje, a koga prvi put vidi licem u lice.

– Sećam se tog prvog trenutka. Kao da smo stranci, a zapravo se već znamo jer smo konstantno bili na kameri – opisuje Nina.

Nemanja veruje da im je upravo takav početak omogućio da se bolje upoznaju i izgrade bliskost pre nego što je fizička privlačnost došla do izražaja.

– Društvene mreže mogu da iniciraju odnos, ali odnos ne može da postoji ako nije uživo. Nama je pomoglo što je taj uživo deo došao kasnije, jer smo imali priliku da se upoznamo dublje, bez toga da sve odmah bude zasnovano na prvoj privlačnosti i strasti – objašnjava Nemanja.

Prvi sastanak u teretani

Prvi susret planirali su za vikend, ali Nina nije želela da čeka. Po povratku iz Istanbula još nije stigla da trenira, pa je pitala Nemanju da li je tog dana već bio na treningu. Kada joj je rekao da nije, predložila mu je da dođe u Beograd i pridruži joj se.

Tako je njihova veza počela – u teretani, uz malu zabunu koju Nina danas prepričava kroz smeh.

– Naša veza je započela u teretani. Nije bilo ništa romantično ni senzualno, otišli smo zajedno na trening. Ja u tom trenutku nisam ni znala da Nemanja više ne radi kao trener, pa sam ga pitala: “Čekaj, zar nisi mislio mene da treniraš?” A on mi kaže: “Čekaj, došli smo zajedno na trening, nisam ja došao tebe da treniram” – kroz smeh prepričava Nina.

Posle treninga otišli su da jedu, a zatim i na rođendan. Prvi susret spontano se produžio na nekoliko dana, tokom kojih se gotovo nisu razdvajali.

– Od trenutka kada smo se spojili, narednih pet ili šest dana se nismo odvojili. On nije otišao kući u Novi Sad, ja nisam otišla kod svojih. Bili smo zajedno 24 sata. Toliko nam je bilo lepo i zanimljivo da smo sve drugo sklonili da bismo samo ostali zajedno – otkriva ona.

Posle toksične veze, strah od nove ljubavi

Nina kaže da je već pri prvom susretu osetila da je Nemanja neko poseban, ali sebi nije odmah dozvolila da poveruje tom osećaju. Posle veze koju opisuje kao veoma toksičnu, teško joj je bilo da prihvati da odnos može da bude miran i lep. Umesto da se prepusti, čekala je da nešto pođe po zlu.

– Imala sam osećaj od prvog trenutka kada sam Nemanju upoznala. Samo nisam želela da ga slušam i da verujem u to. Neposredno pre toga izašla sam iz odnosa koji nije bio ni sjajan ni bajan i nekako mi je bilo nemoguće da je odjednom sve dobro. Rekla sam mu: “Pokaži mi gde je caka. Ne može svuda sve da bude kako treba.” To je bio moj stari program koji me vraćao u prethodna iskustva. Kada sam se pustila, život se desio. Evo, tri godine kasnije imamo bebicu – priča Nina.

Ipak, prethodna razočaranja nisu joj oduzela uverenje da postoji osoba sa kojom može da izgradi odnos kakav želi. U Nemanji je, kaže, pronašla i prijatelja – nekoga pred kim može da bude iskrena i svoja.

– Oduvek sam znala. Postoji razlika između toga kada u nešto veruješ i kada nešto znaš. Ja sam znala da negde postoji moja osoba, neko sa kim život nije težak. Kod Nemanje mi je najvažnije bilo to što prvenstveno mogu da mu budem prijatelj. Mislim da ljudi ne razumeju koliko je to važno. Nisu najvažniji leptirići, pažnja i pokloni, nego da možeš da budeš iskren i stvarno ono što jesi – naglašava Nina.

Na Havajima izabrali ime za ćerku

Pre nego što su postali roditelji, Nina i Nemanja mnogo su putovali. Pariz pamte kao jedno od najromantičnijih putovanja, ali posebno mesto u njihovoj priči zauzimaju Havaji.

Godinu dana pre Ninine trudnoće vozili su se čuvenim putem Road to Hana na ostrvu Maui. Okruženi prirodom, satima su bili gotovo bez reči, što je za njih, kaže Nina, bilo neuobičajeno. Tišinu je prekinuo Nemanja.

– Rekao je: “Šta misliš, ako budemo imali ćerkicu, da se zove…” I u istom trenutku oboje smo rekli: “Hana.” Izašli smo iz automobila usred te džungle i snimili video našoj budućoj ćerki, za jedan dan, da zna kada i gde smo odlučili kako će se zvati – emotivno se priseća Nina.

Godinu dana kasnije vratili su se na Havaje, na isto mesto. Ovog puta uspomeni na izbor imena pridružile su se još dve: prosidba i saznanje da čekaju devojčicu.

– Tamo me je zaprosio i tamo smo otkrili da čekamo ćerku. Tada smo znali da dolazi Hana – kaže Nina.

Pol bebe saznali su na plaži, u zalazak sunca, uz tradicionalne havajske cvetne vence. Njihova boja otkrila im je da će dobiti ćerku.

Danas jedva čekaju da se na Havaje vrate sa Hanom i pokažu joj mesto na kojem su joj izabrali ime, mnogo pre nego što se rodila.

Porođaj kod kuće trajao je duže od dva dana

Nina otvoreno govori i o odluci da se porodi kod kuće. Ističe da je to bio njen lični izbor i da, uprkos zahtevnom iskustvu, ništa ne bi menjala.

Prema njenim rečima, porođaj je trajao duže od dva dana. Uz nju su bili Nemanja, njena majka i dve obučene babice koje su, kako navodi, bile spremne da procene da li je potreban odlazak u zdravstvenu ustanovu.

– Iz mog ugla to je bila ispravna odluka. Nije bila najlakša, ali ništa ne bih promenila jer sam znala da mi je upravo takvo iskustvo potrebno. Porođaj je trajao duže od dva dana. Prvih petnaestak sati bolovi su bili podnošljivi i mislila sam: “Ako ovako ostane, lako ću.” Međutim, bol se povećavao – opisuje Nina svoje iskustvo.

Posebno pamti trenutke u kojima je sumnjala da ima snage da nastavi. Tada joj je, kaže, mnogo značila Nemanjina smirenost, kao i podrška majke.

– Rekla sam mu: “Ne znam da li će ovo moći.” A on mi je odgovorio: “Ne, moći će. Nemamo drugi plan.” Naravno da je drugi plan uvek postojao, ali je znao koliko mi je važno ono što sam želela. Nisam kod njega videla strah nijednog trenutka. Da njega i moje mame nije bilo, ne znam da li bih uspela da izguram – priznaje Nina.

Umesto slavlja u kafani, ostao uz Ninu i ćerku

Nemanja je pažnju privukao i odlukom da rođenje ćerke ne proslavi u kafani, bez Nine. U tim prvim trenucima želeo je da ostane uz nju i bebu, pa za njega, kaže, nije bilo dileme.

– Upravo sam dobio dete, zašto bih bio negde drugde? Žena je prošla kroz ogromnu transformaciju, dobila je bebu i meni nije bilo logično da se tada odvojim od nje kako bih slavlje podelio sa drugim ljudima, a ona ne može. Meni je bilo logično da nastavim da budem podrška svojoj ženi – objašnjava Nemanja.

Ne osuđuje muškarce koji rođenje deteta proslavljaju drugačije, ali nije želeo da sledi običaj samo zato što je deo balkanske tradicije. Za njega je najvažnije bilo da te trenutke provede sa porodicom.

– Ovo se dešava jednom u životu. Ja sam tada bio sa ženom i detetom – jasan je.

“Slušaj, gledaj, uči, prilagođavaj se”

Iako je navikao da planira, zapisuje ciljeve i analizira svoj život, Nemanja se za očinstvo, kaže, nije posebno pripremao. Nije čitao knjige o roditeljstvu niti pokušavao da unapred pronađe odgovor na svaku situaciju. Odlučio je da uči kroz svakodnevicu sa ćerkom.

– Slušaj, gledaj, uči, prilagođavaj se. To je roditeljstvo. Kada dođe sledeća faza, nova su pravila i onda ponovo slušaš, gledaš, učiš i prilagođavaš se – objašnjava.

Najveći izazov sada mu je da uskladi očinstvo sa poslom, partnerskim odnosom, prijateljstvima i vremenom za sebe. Svemu tome potrebni su pažnja i posvećenost, a pronaći ravnotežu nije uvek lako.

– Kada dobiješ dete, dobiješ još nešto čemu moraš da daješ energiju da bi raslo. Imaš biznis, prijatelje, roditeljstvo, suprugu i sebe. Gde god se okreneš, nešto raste, a nešto drugo počinje da trpi. Moraš da pronađeš balans između svega toga – priznaje Nemanja.

“Njen put treba da bude njen, a ne moj”

Iako je godinama zapisivao svoje ciljeve i zamišljao buduću porodicu, Nemanja ne želi da unapred određuje Haninu budućnost. Na pitanje da li već razmišlja o tome čime će se baviti i kakav će život izabrati, jasno odgovara: njen put treba da pripada njoj.

– Mislim da bi moja najveća greška bila da planiram nečiji put, bilo da je reč o mojoj ćerki ili bilo kome drugom. Želim da napravim siguran prostor i normalne uslove da to biće može da ide svojim putem, a ne mojim – naglašava Nemanja.

Smatra da će joj vrednosti najbolje približiti sopstvenim primerom. Veruje da deca najviše uče posmatrajući kako roditelji žive i postupaju, pa želi da Hani pruži oslonac i slobodu da izgradi sebe.

– Mogu da pričam šta god hoću, da držim edukacije, guram knjige pod nos, nagrađujem ili kažnjavam, ali mislim da je pravi put da inspirišem primerom. Ono što ja živim, ona će gledati celog života. Ako nešto od toga pokupi od mene – super. Ako ne, želim da se izgradi sama – poručuje Nemanja.

Još nisu odlučili gde će Hana odrastati

Nina je u Americi provela sedam godina. Otišla je sa 19, živela u Njujorku i bavila se modelingom, a taj period opisuje kao veliku školu samostalnosti.

Danas, ipak, Ameriku ne vidi kao mesto na kojem bi želela da Hana odrasta. Još nema konačan odgovor ni na pitanje da li će njihova budućnost biti vezana za Srbiju.

– Trenutno znam da ne bih želela da to bude Amerika, ali nisam sigurna ni da želim da to bude Srbija – iskrena je Nina.

Nemanja smatra da za takvu odluku još ima vremena. Sada im odgovara život ovde, a o budućnosti će, kaže, ozbiljnije razmišljati kada Hana bude stasala za vrtić i školu.

– Kako se svet menja, ne znamo ni šta će sutra biti. U ovom trenutku nam je mesto definitivno ovde. Kada dođu vrtić, škola i te odluke, tada ćemo ozbiljno razmišljati i verujem da ćemo znati – kaže on.

Do tada nastavljaju da putuju sa ćerkom, koju su već vodili na more i u Njujork. Važno im je da ostanu otvoreni za nova iskustva i da strah od promena ne određuje njihove porodične odluke.

“Jedan loš dan ne znači loš život”

Na pitanje šta bi poručili onima koji tek postaju roditelji, Nina i Nemanja govore o strpljenju, međusobnoj podršci i prihvatanju teških dana. Važno im je da u tim trenucima ne izgube iz vida da je svaki izazov deo jedne faze i da ne moraju odmah da imaju sve odgovore.

– Korak po korak. Sve su to faze i sve ćemo smisliti. Jedan loš dan ne znači loš život. Sutra ćemo se ponovo dogovoriti. Udahnemo, pogledamo stvari onakve kakve jesu i znamo da smo zajedno jači – poručuje Nina.

Otvoreno govori i o osećanju koje, smatra, mnogi roditelji prećutkuju: da im ponekad nedostaje život pre dolaska bebe, čak i kada su srećni u novoj ulozi.

– Niko nam nije rekao da je sasvim normalno da ti nekada nedostaje tvoj stari život. Ali to ne znači da bi se u njega vratio. Najbolje tek dolazi.

Pogledajte BONUS VIDEO: