Provela 500 dana na dnu pećine duboke 70 metara: Kada je izašla na svetlost usledio je šok

Iako je u dubinama pećine provela više od godinu i po dana, Beatris je vrlo brzo izgubila osećaj za vreme. Kada je tim stigao do nje da je izvuče, bila je ubeđena da je u mraku provela svega 160 do 170 dana i da eksperiment nije gotov.

Njena prva izjava nakon izlaska iz mraka oslikava dubinu izolacije u kojoj se nalazila: “Još uvek sam zaglavljena na 21. novembru 2021. Ne znam ništa o svetu”.

Jezive halucinacije i glasovi u tišini

Eksperiment je sproveden kako bi naučnici bolje razumeli uticaj ekstremne izolacije na ljudski mozak i telo. Međutim, boravak u tišini i mraku doneo je zastrašujuće nuspojave – Beatris je počela da doživljava auditivne halucinacije.

– Ćutiš, a mozak sam izmišlja zvuke – opisala je ona kasnije ovaj fenomen.

U jednom trenutku, situacija je postala toliko intenzivna da je od svog tima tražila da joj pošalju uređaj kako bi snimila te zvuke, tvrdeći u tom trenutku da “to nisu halucinacije”.

Raskol među naučnicima

Pojedini članovi tima bili su ozbiljno zabrinuti za njenu mentalnu stabilnost, smatrajući da su zvuci koje čuje znak dubokog psihološkog stresa.

S druge strane, sportski psiholog Debora Godoj Iskjerdo smatrala je da se Beatris adekvatno nosi sa situacijom i da su takva iskustva očekivana u ekstremnoj izolaciji. Umesto prekida eksperimenta, predložila je da joj se pošalje još knjiga i slagalica kako bi se fokusirala i skrenula misli.

Kako je preživela 500 dana na dubini od 70 metara?

Da bi sačuvala zdrav razum i kondiciju, Beatris je dane provodila vežbajući, crtajući i pletući vunene kape. Tokom 500 dana u pećini uspela je da pročita čak 60 knjiga i popije oko 1.000 litara vode.

Pročitaj i: ZATVORILI LJUDE U STAKLENU KUPOLU NA DVE GODINE, a onda je polako počeo da im NESTAJE KISEONIK: Najveći eksperiment u istoriji u sekundi postao noćna mora

Fizički slom: Gubitak pamćenja, vida i problemi sa hodanjem

Nakon izlaska, bolnički testovi pokazali su generalno pozitivne rezultate, ali su ekstremni uslovi ostavili vidljive fizičke posledice. Zbog nemogućnosti normalnog kretanja na dubini od 70 metara, imala je ozbiljne probleme sa ravnotežom i kretala se nepravilno i pognuto.

Pored toga, morala je dugo da nosi naočare za sunce jer joj se zenice nisu odmah prilagodile svetlosti, a otkrila je i da joj je oslabilo kratkoročno pamćenje, kao i da je izgubila znatni deo perifernog vida.

Uprkos svemu – halucinacijama, gubitku vida i narušenom zdravlju – ova Špankinja je svoj nesvakidašnji podvig kratko i neočekivano opisala kao “odlično, neponovljivo” iskustvo.