Svadbeni običaji, brak i devojački miraz: Kako su se udavale naše prabake pre 125 godina

Povodom velikog jubileja Etnografskog muzeja u Beogradu, otvorena je izložba koja posetiocima prikazuje neverovatno bogatstvo i raznolikost svadbenih običaja s kraja 19. i početka 20. veka. Kroz pažljivo osmišljenu postavku, kustoskinja Tijana Čolak Antić Popović i etnolog Saša Srećković vode nas na proputovanje od severa do juga i od istoka do zapada Srbije, otkrivajući kako se živelo, volelo i slavilo u vreme naših prabaka.

Brak kao društveni i ekonomski savez čitave zajednice

Iako u današnje vreme rečenica “udala se zbog para” nosi izrazito negativnu konotaciju, u prošlosti je brak bio pre svega ekonomski i društveni projekat. U vremenu kada se sve proizvodilo ručno i kada su teški poljoprivredni radovi poput kosidbe, mobe i gradnje kuće zahtevali nesebičnu pomoć komšija i rođaka, spajanje dve porodice predstavljalo je pitanje opstanka.

Etnolog Saša Srećković objašnjava da se moderna definicija udaje radi materijalne sigurnosti nekada smatrala društveno poželjnom i sasvim prirodnom stvari. Prilikom ugovaranja braka gledalo se da porodice budu vredne, zdrave i čestite kako bi mogle da se oslone jedna na drugu. Ipak, to ne znači da emocije uopšte nisu postojale. Mladi su se sretali u seoskom kolu, na okupljanjima i tokom čuvanja stoke, gde je neverbalna komunikacija bila na izuzetno visokom nivou, pa su itekako umeli da pokažu da li se jedno drugom dopadaju.

Prosidba kojoj mladoženja nije ni prisustvovao

Prikaz prosidbe u okolini Pirota iz 1900. godine otkriva fascinantne detalje o tome kako je izgledao sam čin ugovaranja braka. Zanimljivo je da mladoženja uopšte nije odlazio u kuću buduće mlade. Umesto njega, u kuću devojčinog oca dolazili su mladoženjin otac i njegov stariji, već oženjeni brat koji je dobro znao kako se ti poslovi vode.

Dok su stariji pregovarali i ugovarali saradnju dve kuće, devojka je sedela u potpuno drugoj prostoriji. Tek kada bi se očevi konačno rukovali i postigli dogovor, stariji brat bi opalio iz puške, dajući time glasno do znanja čitavom selu da je devojka isprošena. Otac bi tek tada pozvao kćerku da izađe, ljubi ruke prisutnima u znak poštovanja i primi darove – struk bosiljka, maramu okićenu sitnim novčićima i kutiju sa dragocenostima.

Misterija bele venčanice i zaštitnog vela

Uprokos uvreženom mišljenju da su se naše prabake od vajkada udavale u belim haljinama, tradicija bele venčanice stigla je znatno kasnije. Prva poznata Srpkinja koja se udala u belom bila je Petrija, kći kneza Miloša Obrenovića. Međutim, to nije bila klasična evropska venčanica već tradicionalno gradsko srpsko odelo – fistan i libade izrađeni u beloj boji.

Tek od oko 1880. godine bele venčanice počinju masovnije da ulaze u upotrebu, i to ne samo u gradskim sredinama već i po selima širom Pirota, Ivanjice, Knjaževca i Požege. Na sačuvanim fotografijama iz tog doba često se mogu videti svatovi odeveni u narodne nošnje, dok nevesta ponosno pozira u beloj haljini i sa dugim velom. Veo je prvobitno imao mističnu i zaštitnu ulogu jer je potpuno prekrivao lice kako bi mladu zaštitio od “urokljivih očiju”, da bi se tek pod uticajem zapadne mode spustio niz leđa kao simbol raskoši.

Prava svadba se završavala tek rođenjem prvog deteta

Za razliku od savremenih shvatanja, svadbeni ritual u prošlosti nije se završavao odlaskom gostiju. Na selu mlada nije nosila belu venčanicu, već posebnu i izuzetno bogato ukrašenu kapu zvanu oglavlje. Ova kapa bila je ukrašena zvončićima, paunovim perjem i detaljima u crvenoj boji – sve u cilju odbrane od zlih sila i nečistih pogleda.

Nevesta bi oglavlje stavljala na dan venčanja i nosila ga svakodnevno sve do trenutka kada bi rodila svoje prvo dete. Tek činom rađanja potomka, mlada žena je smatrana u potpunosti prihvaćenim, punopravnim i priznatim članom nove porodice u koju je stupila.

Proces obezbeđivanja potomstva bio je isprepletan brojnim obredima. Prilikom ulaska u novi dom, svekrva bi mladoj u ruke predavala “nakonče” – najmlađe muško dete iz porodice, koje je u gradskim sredinama često bilo obučeno u svečano mornarsko odelce. Mlada bi potom iz sita posipala svatove žitom i jabukama za plodnost, a zatim bacala sito preko krova kuće. Verovalo se da će brak biti dugovečan i uspešan ukoliko se sito zadrži na krovu.

Borba protiv uroka, bučni Čauš i devojački miraz

U svadbenim običajima zaštita od magije i zlih sila bila je prisutna na svakom koraku. Odela su izvezena crvenim koncem jer se crvena boja smatrala bojom krvi koja odbija svako zlo, dok su na kapiju i ulazna vrata pleteni venci od ruzmarina, bosiljka i šimšira. Posebno upečatljiva figura bio je Čauš ili Čajo – svojevrsna preteča današnjih animatora, čiji je glavni zadatak bio da pravi buku, nosi neobične maske sa rogovima i papričicama i skreće pažnju na sebe kako bi uroci napali njega umesto mladenaca.

Devojčica je još od malih nogu, čuvajući stoku na pašnjaku, nosila preslicu i učila da prede, tka i plete. Svaki komad veza u devojačkom mirazu pokazivao je koliko je buduća mlada vredna i spretna. Pored ručnih radova, peškira i bogato vezene odeće, roditelji su odvajali zlatne i srebrne dukate, nakit, svilene jaknice poput mintana, pa čak i specijalno poručene ćilime sa utkanim imenom oca i godinom rođenja kćerke.

Iako su mnogi živopisni običaji opstali u transformisanom obliku, pojedine bizarne pojave iz daleke prošlosti na sreću su potpuno iščezle. Među njima je i takozvano snohačenje koje je podrazumevalo intimni odnos svekra i snaje i bio čest u Pomoravlju i Vranju. Reč je o običaju u kome je svekar stupao u odnos sa snajom ako je mladoženja previše mlad. Nastao je pre svega iz potrebe da se radna snaga zadrži u kući, a ostao zabeležen i u delu “Nečista krv” Bore Stankovića.

Posetite izložbu u Etnografskom muzeju

Svi oni koji žele da uživo vide autentične nošnje, raskošne mirazne sanduke, zlatom vezene košulje i obredne predmete naših predaka, mogu posetiti izložbu „Srpske svadbe pre 125 godina“ u Etnografskom muzeju u Beogradu. Izložba će biti otvorena godinu dana, a vrata muzeja otvorena su svakog dana osim srede, u periodu od 10 do 20 časova.

Pogledajte BONUS video: