Svetski poznat onkolog: “Kefir nije lek za dugovečnost, ovako ćete produžiti život”

Profesor Garatini jasno poručuje da jedna namirnica sama po sebi ne može napraviti čudo. Vaša svakodnevna ishrana ima značajnu ulogu, ali učinak hrane zavisi od mnogo različitih faktora. Poznati onkolog naglašava da kefir ima svoje dragocene prednosti, ali da se tajna dugog života krije na sasvim drugom mestu.

“Kefir može biti koristan kao stimulans ili laksativ, ali nema nikakve veze sa dugovečnošću. Postoje deseci faktora koje treba uzeti u obzir jer se dugovečnost ne postiže samo jednom namirnicom. Učinak hrane zavisi od mnogih faktora: koliko jedete, kako je jedete i kako je kombinujete”, pojasnio je svetski poznati stručnjak.

Na šta deluje

Smatra se da kefir na organizam deluje kao pravi čistač jer prolazi kroz telo i uklanja nepovoljne bakterije i upale. Upravo zbog takvih svojstava mnogi ga nazivaju prirodnim antibiotikom.

Kefir je odličan za osobe slabijeg imuniteta jer snažno jača odbrambene snage organizma i pozitivno utiče na probavu. Posebno mu se pripisuju lekovita svojstva prilikom ublažavanja simptoma kod teških stanja kao što su maligna oboljenja i čir na želucu.

Takođe, kefir mogu piti i osobe koje imaju srčane tegobe jer reguliše krvni pritisak, pomaže kod bolesti krvnih sudova, snižava holesterol i čuva srce. Jedna čaša kefira predstavlja izvrstan izvor vitamina D, riboflavina, kalcijuma i fosfora, ali i proteina, vitamina A, vitamina B12, kalijuma i selena. Sve su to važne materije koje daju energiju tokom dana i podižu imunitet.

Kako i koliko kefira konzumirati

Za odraslu populaciju preporučuju se 3 porcije mleka, jogurta ili drugih fermentisanih mlečnih proizvoda dnevno, od kojih svaka porcija iznosi po 125 ml, u šta se lako može uvrstiti i sam kefir.

U praksi, kefir je namirnica koju obično dodajemo onome što već jedemo u toku dana. Možemo ga piti uz doručak umesto običnog mleka, koristiti ga umesto jogurta ili ga uključiti u laganu užinu uz sveže voće i malu količinu orašastih plodova.

Pored kefira, Garatini se osvrnuo i na druge namirnice koje se često reklamiraju kao sredstva protiv starenja, naglašavajući da ne postoji čarobni štapić.

“Jedna od njih su bademi. Ako govorimo o superhrani, svakako treba spomenuti kurkumu, bobičasto voće zbog polifenola i antocijanina, zeleni čaj zbog katehina, kakao zbog flavanola i slično. Svaka od tih namirnica može predstavljati posebno značajan izvor određenih materija i najbolje je da sve budu zastupljene u ishrani”, naglašava Garatini.

Pravi lek protiv starenja

Profesor Silvio Garatini podseća da hrana čini samo jedan deo slagalice, dok se ključ dugovečnosti nalazi u društvenom životu i mentalnoj aktivnosti. On je podelio svoje lično iskustvo koje najbolje ilustruje ovu tvrdnju.

“Osim hrane, bitno je vežbati i održavati društvene odnose. Nedavno sam večerao u Trstu sa 50 stogodišnjaka koji su svi bili dobrog zdravlja. Svi su bili aktivni: neki pišu knjige, neki pevaju, neki pišu poeziju. Održavanje mozga aktivnim važno je za napredak i za veće šanse za duži život. Proveli smo studije na 80-godišnjacima koji su praćeni do 95. godine i pokazalo se da su društveni odnosi najvažniji faktor u borbi protiv senilne demencije. Mozak mora ostati aktivan koliko god je to moguće”, zaključuje Garatini.