Zašto usred noći tumarate po kući i idete do toaleta i po vodu: Može vas koštati zdravlja

Psiholozi i stručnjaci za san napominju da na noćni odmor ne utiču samo očigledne stvari poput stresa ili dnevnih briga, već da ove navike mogu ozbiljno da naruše organizam. Klinički psiholog Marijana Nekrasova objasnila je kada je vreme da se obratite lekaru i kako da prekinete naviku lutanja po stanu, dok su u razmatranje uključeni i medicinski faktori kao što su hormonski disbalans, ishrana, pa čak i skriveni stres.

Buđenje noću je normalno, ali pod određenim uslovima

Nema nikakve patologije u kratkotrajnim buđenjima tokom noći. Svi smo čuli za faze sporog i brzog sna, a svaki čovek tokom noći prođe kroz nekoliko ciklusa njihove smene. Tokom faze sporog sna opada pritisak, srce kuca sporije, moždana aktivnost se smanjuje i telo se opušta. U tom trenutku se odvija pravi odmor i obnova fizičke snage, a ta faza traje oko 90 minuta. Tokom brzog sna disanje postaje dublje i češće, možemo se pomerati ili okretati, i upravo tada sanjamo.

Najosetljiviji san je u fazi brzog sna, jer ona omogućava lak prelazak iz sna u budno stanje, pa ukoliko se tada probudite, neće biti mučnog osećaja. Postoji jednostavno merilo po kom možete znati da je sve u redu: ako se probudite, ali možete brzo i lako ponovo da zaspite, to se smatra potpuno prirodnim i normalnim procesom. Možda je telu zatrebao gutljaj vode, odlazak u toalet ili vas je probudio neki zvuk dok ste bili u lakoj fazi sna.

Nenormalnom se smatra situacija kada nakon buđenja ne možete da zaspite 20 do 30 minuta, pa čak i duže. To stanje izaziva anksioznost i nervozu jer pokušavate da naterate sebe na san znajući da alarm zvoni za tri, dva ili jedan sat. Ako se ovakve situacije ponavljaju češće od 3 dana u nedelji i to traje duže od 3 meseca, u pitanju je hronična nesanica.

Ako svake noći šetate po stanu, a potom satima gledate u plafon, vreme je za odlazak kod lekara. Takođe, buđenje bez spoljnog razloga može ukazivati na prekratku fazu dubokog sna, što može biti posledica loše ishrane, ali i različitih zdravstvenih tegoba, uključujući prisustvo parazita.

Buđenje u isto vreme nije nikakva mistika

Ona čuvena misterija buđenja u 3 ili 4 sata ujutru zapravo ima vrlo logično naučno objašnjenje. Ako pogledate na sat kada se trgnete, verovatno ćete videti baš to vreme, a u istom trenutku se bude i mnogi drugi ljudi.

Razlog leži u melatoninu. Ovaj hormon se luči u epifizi i njegova osnovna funkcija jeste regulacija sna, odnosno zadatak da nas uspava u određeno vreme. Kako se jutro bliži, lučenje melatonina se usporava i telo počinje da se priprema za buđenje. Upravo zbog prirodnog pada nivoa melatonina, kratkotrajna buđenja se najčešće događaju nakon 4 sata ujutru. Na proizvodnju melatonina utiču dnevni ritam, količina svetlosti u sobi i namirnice koje unosimo.

Pogrešno korišćenje kreveta

Kod dugotrajnih problema sa spavanjem prvo treba proveriti štitnu žlezdu i uraditi osnovne analize. Ako su nalazi uredni, uzrok mogu biti problemi na poslu ili u porodici. Međutim, ako stres nije glavni krivac, velika je šansa da krevet koristite na potpuno pogrešan način.

Vaš ležaj mora da se povezuje isključivo sa spavanjem, pri čemu su čitanje knjige i intimni odnosi izuzeci. Pogrešni refleksi se stvaraju neverovatno brzo ako u postelji jedete ili gledate filmove. Kada legnete sa namerom da zaspite, mozak neće očekivati san, već picu i seriju, što odmah stvara nesanicu ili lažnu glad.

Da biste vratili stvari u normalu, pridržavajte se ovih pravila:

• Odlazite na spavanje uvek u isto vreme.
• Ne koristite krevet za kasne večere, filmske maratone, društvene igre ili rad na laptopu.
• Isprobajte pametni alarm koji prati vaše pokrete tokom spavanja i budi vas tačno u trenutku kada se nalazite u fazi lakog sna.

Kasna večera

Noćni zalogaji ne donose samo centimetre u struku, već direktno kvare san, pri čemu žene kroz to prolaze znatno teže nego muškarci. Stručnjak za spavanje Majkl Breus, autor knjige „Uvek na vreme“, opisao je eksperiment sproveden u Brazilu 2011. godine, gde su naučnici pratili kako kasna večera utiče na organizam. Učestvovala su 52 zdrava ispitanika, bez viška kilograma i navike pušenja, koji su vodili dnevnik ishrane i potom spavali u laboratoriji.

Kvalitet sna opao je kod svih koji su jeli pred spavanje, ali je ženama bilo mnogo teže da utonu u san i češće su se budile usred noći. One koje su kasno večerale imale su lošije rezultate u svim kategorijama, trebalo im je više vremena da dostignu brzu fazu sna i budile su se kasnije od onih koje nisu jele pre spavanja. Što je večernji obrok bio obimniji, to je kvalitet sna bio lošiji.

Manjak vitamina C

Razne dijete koje podrazumevaju izbacivanje voća i povrća, poput keto ishrane bazirane na proteinima, mogu dovesti do ozbiljnog deficita mikronutrijenata ukoliko se predugo drže. Jedan od najvažnijih je vitamin C, koji igra ogromnu ulogu u održavanju stabilnog sna.

Autor knjige „Zdrav san“ i kreator popularnog podkasta o zdravlju Šon Stivenson navodi važan podatak.

„Istraživanje čije je rezultate objavila Javna naučna biblioteka (PLOS) pokazalo je da ljudi sa niskim nivoom vitamina C u krvi imaju znatno više problema sa spavanjem i znatno češće se bude usred noći.“

Ovaj vitamin možete uneti kroz agrume, kivi, papriku, zeleno lisnato povrće, jagode i papaju, ali i kroz egzotične plodove poput kamu-kamu bobica, indijskog ogrozda ili acerole.

Alkohol znatno teže pada ženskom organizmu

Kada je u pitanju alkohol pre spavanja, postoje dva ključna pravila. Žene znatno brže zaspe nakon pića dok se muškarci bore sa vrtoglavicom, ali se pripadnice lepšeg pola nikada neće dobro naspavati jer će im san biti isprekidan.

Istraživanje objavljeno u naučnom časopisu „Alcoholism: Clinical and Experimental Research“ potvrdilo je da alkohol pre spavanja ostavlja gore posledice po žene. Tokom eksperimenta, piće je servirano muškarcima i ženama srazmerno njihovoj telesnoj težini kako bi nivo alkoholisanosti bio identičan. Pokazalo se da su se žene češće budile tokom noći, teže su ponovo tonule u san i ukupno su spavale znatno kraće. Žensko telo brže metaboliše alkohol i jače oseća njegov sedativni efekat, što direktno ruši sve naredne faze sna, uzrokujući noćno znojenje, uznemirenost i neprijatne snove.

Telo znatno teže podnosi vrućinu nego hladnoću

Tačku na večitu raspravu između onih kojima je uvek hladno i onih kojima je pretoplo stavili su lekari somnolozi: ljudski organizam znatno lakše podnosi svežiji vazduh u sobi. Termoregulacija je ključna za miran san, a istraživanja pokazuju da su mnoge vrste nesanice povezane upravo sa nemogućnošću tela da spusti temperaturu kako bi prešlo u duboke faze.

Naše telo ume samo sebe da ugreje, ali se znatno teže hladi, zbog čega za spavanje uvek treba birati što laganiju i komotniju odeću. Kada je soba pretopla ili spavate u debeloj zimskoj pidžami, telo drastično skraćuje 3. i 4. fazu sna, a upravo su te faze dubokog odmora najvažnije za potpuno obnavljanje snage.