in

Babić: Ako naš litijum ugrozi ekologiju, nećemo moći da ga prodamo

Babić: Ako naš litijum ugrozi ekologiju, nećemo moći da ga prodamo

Ona je za Novosti kazala da je taj projekat jedan od najperspektivnijih i da svrstava Srbiju među države koje će na svetskom nivou odigrati ključnu ulogu u zelenoj tranziciji.

“Razumemo da su ljudi zabrinuti, naročito za uticaj projekta na životnu sredinu. Veoma je važno imati na umu da projekat Jadar može biti realizovan jedino uz apsolutno poštovanje zakona Srbije i propisa EU. Pored toga, ako naš litijum ne bude proizveden uz poštovanje najviših ekoloških standarda, nećemo moći ni da ga prodamo”, rekla je Babićeva.

Ona je navela i da Evropa uvodi baterijski pasoš, što je digitalni sertifikat koji će sadržati podatke o poreklu i održivosti materijala koji se koriste u procesu proizvodnje baterija za električna vozila.

Svi vodeći proizvođači automobila, prema njenim rečima, prihvatili su taj pristup i rudarske kompanije neće onda biti u mogućnosti da prodaju sirovine ukoliko ne ispunjavaju najviše ekološke standarde.

“U toku razvoja projekta Jadar više od 40 svetskih i domaćih nezavisnih stručnjaka je godinama radilo na velikom broju studija kojima se procenjuje uticaj na životnu sredinu i planiraju mere prevencije i zaštite”, kazala je zastupnica kompanije Rio Tinto.

Naglasila je da je planiran i Program praćenja uticaja na životnu sredinu ovog projekta u Srbiji, uz učešće lokalne zajednice, što je praksa koju ta kompanija sprovodi i na njihovim drugim lokacijama.

Babićeva dodaje i da je za kompaniju Rio Tinto, odgovorno upravljanje vodama prioritet i naglašava da je upravljanje vodama na projektu “Jadar” planirano tako da ne utiče na izvore pijaće vode, niti na izvore podzemnih voda koji se koriste za potrebe poljoprivrede i lokalne industrije.

Ona je negirala podatak da za preradu jedne tone litijum-karbonata treba utrošiti 500 tona vode, navodeći da bi se za tu proizvodnju koristilo 8.300 litara vode, odnosno 8,3 tone sveže vode.

Ta voda, kako objašnjava, dobijala bi se iz tri izvora, odnosno najpre iz podzemnih voda koje se prikupljaju prilikom samog otvaranja rudnika, potom kišnice koja se skuplja u tzv. sabirnim bazenima, pa tek onda, ukoliko i samo u periodima kada prva dva nisu dovoljna iz aluviona – obalnog dela reke Drine, što prema njenim rečima nije isto što i rečni tok Drine.

“U pitanju je priobalni sloj reke koji je degradiran ljudskim aktivnostima i koji nikako ne može postati izvor vode za piće. U samom procesu proizvodnje ista voda će se koristiti više puta”, tvrdi Babićeva i ističe da projekat Jadar ni na koji način ne bi smanjivao dostupnost niti uticaj na kvalitet postojećih rezervi i izvora vode.

Babić negira i da ovaj projekat ugrožava vazduh u krugu od 200 kilometara zbog upotrebe sumporne kiseline, ističući da je to još jedna u nizu neistina koje se plasiraju.

“Niti bi bilo isparavanja i ugrožavanja vazduha, niti natapanja tla sumpornom kiselinom. Na projektu Jadar je planirano da se sumporna kiselina koristi na 90 stepeni Celzijusovih, što je ispod tačke ključanja i vode i sumporne kiseline, zbog čega ne bi dolazilo do isparavanja sumpornih gasova”, rekla je ona.

Podsetila je i da je sumporna kiselina jedna od najčešće upotrebljavanih hemikalija i da se koristi u brojnim proizvodnim procesima širom sveta i to u mnogo većim količinama nego što je to planirano u ovom projektu.

Glavna zastupnica kompanije Rio Tinto u Srbiji ističe i da je netačna informacija koja se pojavljuje i ta, da je osim sumporne kiseline, za preradu rude potrebno i 15.000 cisterni sa cijanidom.

“Cijanid uopšte ne bi bio korišćen u okviru projekta Jadar, niti je to ikada bilo planirano ili razmatrano. Upotreba cijanida nema nikakve veze sa procesom prerade jadarita. U pitanju je još jedna u nizu neistina koje prate ovaj projekat, tendenciozno plasiranih u cilju širenja panike među građanima”, kaže Babićeva.

Ona dodaje i da je dilema poljoprivreda ili rudarstvo na ovom području koje će obuhvatiti projekat “Jadar” veštački nametnuta.

“Proizvodnja hrane je ključni resurs, ali kao ni bilo koja druga ljudska delatnost, ni poljoprivreda nije moguća bez rudarstva”, kazala je ona odgovarajući na tvrdnje koje se mogu čuti u javnosti da se u dolini reke Jadar više isplati uzgajati orahe.

Babićeva zaključuje da se o projektu “Jadar” treba razgovarati, pre svega na osnovu činjenica i podseća da je njegovo sprovođenje planirano uz poštovanje rigoroznih mera zaštite životne sredine.



Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /