in

Ben David: Glavni prioritet Švedske je da pomogne Srbiji da pristupi EU

Na pitanje u kojim oblastima Švedska najviše pomaže Sbiji, Ben David je u intervjuu za Politiku navela da je Srbija druga u svetu po visini iznosa koje dobija iz fondova EU, kao i da Švedska bilateralno daje oko 13 miliona evra od početka 2000-ih.

“Ta podrška sastoji se u pomaganju Srbiji da sprovede reforme kako bi ispunila kriterijume za prijem u EU. U pitanju su oblasti životne sredine, unapređenje kvaliteta vazduha, održavanje biodiverziteta.. Takođe i za jačanje demokratije, vladavine prava, slobode medija, fondovi za civilno društvo i zaštitnike demokratije, za borbu protiv nasilja nad ženama, pomoć marginalizovanim grupama”, pojasnila je Ben David.

Na pitanje koliko su rat na istoku Evrope i ruska invazija na Ukrajinu poremetili prethodnu dinamiku odnosa između Srbije i Švedske, Ben David je istakla da su bilateralni odnosi dve zemlje jako dobri i da je glavni prioritet Švedske da pomogne Srbiji da uđe u EU.

“Činjenica da Švedska dugo opredeljuje novac svojih poreskih obveznika za pomoć Srbiji otvara mogućnost da možemo budemo prilično otvoreni i prijateljski kritični prema Srbiji. Ubeđeni smo da je najbolja agenda za budućnost ljudi u Srbiji da ona postane članica EU, u smislu pitanja ekonomije, bezbednosti i slobode. Ne postoji drugi međunarodni igrač koji bi ponudio iste mogućnosti”, rekla je ona.

Dodala je da svaka zemlja ima pravo da donosi samostalno svoje odluke i da je Srbija to učinila jer je aplicirala za članstvo u EU i ušla u proces, gde postoje kriterijumi koji se moraju ispuniti da bi država napredovala u tom procesu.

Na pitanje kada će Srbija postati članica EU, Ben David je rekla da to zavisi od naše države i od političke volje u njoj, a da Švedska čini sve što je u njenoj mogućnosti da Srbija to postane što pre je moguće.

Dodala je da, ipak, to ne zavisi samo od Srbije i da sada postoji novi momentum, zbog nove geopolitičke realnosti u Evropi, te da i države članice imaju jaku posvećenost za proširenjem.

“Koliko je ovaj proces bitan, govori i novi mehanizam u ovom procesu, a to je Plan rasta za zapadni Balkan, koji donosi nova sredstva”, rekla je ona.

Na pitanje kada EU planira novi talas proširenja, ona je rekla da je u fazi proširenja, a da ne može da precizira koje godine će se to dogoditi, jer ne postoje datumi.

“Ne postoje datumi. Države kandidati mogu same sebi da postave ciljeve. Primera radi, Crna Gora je rekla da želi da do 2028. postane 28. članica EU. Nakon zastoja zbog političkih turbulencija, ona sada ima priliku da napravi veliki iskorak i krene ubrzano na svom evropskom putu”, rekla je Ben David.

Navela je da trgovina između Švedske i Srbije napreduje, te da se beleži porast više od 20 do 30 odsto poslednjih tri-četiri godine, uprkos pandemiji i istakla da je oko 200 kompanija u Srbiji iz Švedske ili imaju vezu sa tom zemljom.

“Najveće kompanije su “Ikea”, “Erikson”, “Volvo”, “Lindeks”, “Ejč and Em”, “Tetrapak” i ponosni smo jer su to kompanije koje su dobri poslodavci. Švedske kompanije su posvećene održivosti, ne samo po pitanju životne sredine već i antikorupcije i poštovanja ljudskih prava. To je dobra praksa kojom Švedska može da doprinese u Srbiji”, rekla je ona.

Ben David je podsetila i da je Švedska posle više od dva veka neutralnosti, zvanično ušla u NATO, napustivši koncept ustanovljen 1809. godine, kada je bila uključena u Napoleonove ratove i izgubila trećinu teritorije, odnosno kada je Finska pripojena Rusiji.

“Sve do kraja hladnog rata 1992. mi smo imali političku neutralnost, kada smo napustili tu politiku i primenili novu doktrinu vojnog nesvrstavanja u slučaju rata. To, naravno, nije značilo da smo politički neutralni i 1995. priključili smo se Evropskoj uniji. A sada, skoro dve decenije kasnije, postali smo članica NATO saveza”, navodi Ben David.



Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /