Berba kajsija u Šumadiji: Veći prinos i visok kvalitet

U voćnjacima Nenada Radovanovića aktuelna je berba kajsija. U selu Gornje Jarušice kod Kragujevca Nenad ima oko 25 hektara zemlje, a 11 hektara je pod voćnjacima. Nenadov sin Boris, iako radi u zdravstvu, pomaže ocu kad stigne jer je od malena okružen poljoprivrednom proizvodnjom.

“Ove godine rod je izvanredan, kvalitet je još bolji samo eto da je malo više kupaca. Kada je reč o tržišnoj ceni, šta da se radi, mi na to ne možemo da utičemo, da je bolja bilo bi još bolje. Ovde, na ovom našem podneblju, nama kajsije rode takoreći svake godine i dobro je. Imamo i višnje, one još nisu obrane, nije još gotova, treba da se pojave i tu kupci. Rod je dobar samo eto da je malo više ozbiljnosti u trgovini. Ova kajsija koju imam je kečkemetska ruža, može da bude i stona, da ide za preradu, za jelo, za rakiju, izvanredna je i vidite kako ima lepu crvenu boju, sadrži dobar šećer, stvarno je odlična voćka. Posla ima, od 365 dana sigurno nekih 200 dana, rezidba zimi, onda ide srteđivanje voćnjaka, pa granje, pa zelena rezidba, pa prskanje, berba… U voću mora da se provede svaki drugi dan, mora makar da se obiđe da bi sve moglo da bude dobro jer ako se malo zapusti sve se gubi”, rekao je Nenad Radovanović.

“Trudim se da budem tu što više, koliko je to moguće pored svih svojih obaveza, zaposlenja, svega ostalog. U našem selu ima sigurno nas dvadesetak mladih i mi se svi trudimo, radimo oko poljoprivrede jer svako od nas je iz domaćinske kuće. Svako od nas ima nekih hektar voća, neku njivu, muze krave ili ima neko tovno stočarstvo”, kazao je sin Boris.

Radovanovići su se oduvek bavili voćarstvom a pored kajsije imaju i voćnjake pod višnjom, trešnjom i šljivom. Ovogodišnji rod šljive takođe prevazilazi očekivanja i koliko je prošle godine nije bilo, za ovu sezonu se može reći da je rodila visoko iznad proseka.

“Jedan deo šljive odlazi na inostrano tržište, na zapad, drugi deo ide u naše hladnjače gde se seče na pola pa se zamrzava, jedan deo odlazi na sušenje, drugi u džemove, a poslednji deo za rakiju, da se pravi naša rakija od šljiva. Nije dobro da otkaže radna snaga, dobro je da nastave da rade, pravo da vam kažem vidite i sami, to i nije neka mlada radna snaga, to su ljudi u godinama, većinom žene, mladi pa ima ih par, dođu da im prođe dan”, napomenuo je Nenad.

Radovanovići se pored voćarstva bave i ratarstvom što je u Šumadiji čest slučaj, da gazdinstva pokrivaju više poljoprivrednih grana i ove godine su zadovoljni prinosima svih kultura.