in

Brnabić predstavlja ekspoze pred poslanicima: O rezultatima u zdravstvu, ekonomiji, pravosuđu…

Podsetila je da je, kada je predstavljala program vlade pre dve godine, u oktobru 2020, godini u kojoj je Evropu i svet zadesila najveća pandemija jednog virusa od pandemije šanskog gripa 1918. godine, malo ko mislio da će teška i izazovna vremena tek doći, već su svi očekivali vreme ekonomskog oporavka, napretka, stabilnosti i saradnje.

“Nažalost, desilo se sve suprotno tome”, podvukla je Brnabić.

Navela je da je pandemija ekonomski iscrpela i najjače zemlje na svetu, ali smo svi iz pandemije mogli da izvučemo važne pouke, od kojih je najvažnija ta da svet treba da se okrene multilateralizmu i saradnji, deljenju znanja i resursa, kako bi čovečanstvo u narednim godinama i decenijama bilo bezbednije.

Pandemija je stavljena pod kontrolu, a Srbija pokazala, kao što je i obećano tog oktobra 2020, da ume da se nosi sa zdravstvenim izazovima pandemije, rekla je Brnabić.

Tada je, kaže, kao apsolutni prioritet vlade definisana briga o zdravlju građana i borba protiv korona virusa, a od tada izgrađene i otvorene tri nove bolnice – u Beogradu, Kruševcu i Novom Sadu, sa ukupno 2.047 postelja, spaseno na hiljade života, omogućeno obolelima od drugih bolesti da se, tokom pandemije, leče.

Podsetila je da je Srbija prva u kontinentalnoj Evropi, a druga u Evropi, nakon Velike Britanije, nabavila vakcine protiv kovida, započela imunizaciju, a nabavljeno je čak pet različitih vakcina: Fajzer, Sputnjik, Sinofarm, AstraZeneka i Moderna, uz jedan od najefikasnijih sistema za iskazivanje interesovanja za vakcinisanje, izbor vakcine i zakazivanje termina.

“Srbija je, zahvaljujući tome, bila glavna vest u svetskim medijima, u najpozitivnijem svetlu. U Srbiju su ljudi iz inostranstva pohrlili da se vakcinišu, pritekla je u pomoć drugim državama u regionu, i partnerima iz EU, Afrike i Azije, kojima smo tokom prethodne dve godine donirali vakcine, testove, ali i hranu”, rekla je Brnabić.

Ukazala je da je država, paralelno, nastavila da jača zdravstveni sistem – kroz ulaganje u infrastrukturu, povećanje plata zdravstvenim radnicima i ubrzanu digitalizaciju zdravstva.

Podsetila je na završetak renoviranja KCS, te početak radova na rekonstrukciji i izgradnji KC Vojvodine, što će, kaže, biti završeno u mandatu ove vlade.

“Nastavili smo da radimo na pripremi tehničke dokumentacije i tendera za rekonstrukciju i izgradnju KC u Kragujevcu. Završili smo novi objekat Instituta za kardio-vaskularne bolesti Dedinje 2, započeli izgradnju nove Univerzitetske dečje klinike, Tiršova 2…”, rekla je Brnabić.

Dodala je da je tokom pandemije tri puta povećana plata zdravstvenim radnicima – u aprilu 2020, januaru 2021. i januaru ove godine.

brnabic, skupstina888

“Kroz tri ekonomska paketa za podršku privredi i građanima, tokom pandemije, investirali smo blizu devet milijardi evra, kako bismo sačuvali radna mesta, produktivnost i konkurentnost kompanija u Srbiji, a pre svega mikro, malih i srednjih preduzeća”, rekla je Brnabić.

Dodala je da je Srbija, prema podacima Svetske banke, jedna od samo 10 država na svetu koja je imala smanjenje nezaposlenosti u 2020, a da je nezaposlenost danas na istorijski najnižem nivou od 8,9 odsto.

Podsetila je da su prosečne plate su više od 600 evra, te da se očekuje da one budu i više od 700 evra do kraja ove godine, da je penzionerima isplaćeno 500 evra jednokratne pomoći, a svim punoletnim građanima, kao i mladima do 30 godina starosti, 200 evra, našim ljudima na KiM smo isplatili po 100 evra za one koji imaju posao, i po 200 evra za nezaposlene.

“Pored toga što se ovaj novac vratio u našu ekonomiju kroz potrošnju, čime smo generisali dodatan rast, ova mera je imala pozitivan psihološki efekat i poslužila da ljudi veruju u svoju državu i ekonomiju, i da znaju da ćemo uspeti da se izborimo sa pandemijom”, rekla je mandatarka.

Napomenula je da se nastavilo sa privlačenjem investicija, te da je lani zabeležen rekordni nivo stranih direktnih investicija od 3,7 milijardi evra, a da se ove godine očekuje približno isti ili čak i viši.

Navela je da je od oktobra 2020. godine, zabeleženo 66 otvaranja fabrika ili postavljanja kamena temeljaca za nove fabrike, investicija ukupno vrednih 2,4 milijarde evra, koje će obezbediti više od 26.000 novih radnih mesta, među kojima su Tojo tajer, Nidek, Kontinental”

Sve to je, kao i projekti izgradnje kapitalne putne i železničke infrastrukture, omogućilo da, kumulativno, Srbija ima jednu od najboljih stopa ekonomskog rasta u Evropi – naš BDP je u 2020. godini pao za samo 0,9 odsto, a rast u 2021. godini je bio 7,5 procenata.

“Tokom mandata prethodne vlade, započeli smo izgradnju većeg broja autoputeva i brzih saobraćajnica. U ovom trenutku imamo 12 projekata u implementaciji u ukupnoj dužini od oko 500 kilometara”, rekla je Brnabić i podsetila na put Ruma – Šabac – Loznica, most preko Save na autoputu Kuzmin – Sremska Rača, Fruškogorski koridor, autoput Niš – Merdare, radove na izgradnji saobraćajnice Požarevac – Veliko Gradište – Golubac”

brnabic, skupstina8

Kao jedan od najvećih rezultata prethodne vlade i istorijskih iskoraka, navela je, ostaće otvaranje deonice prve brze pruge u Srbiji.

Navela je da je u prethodne dve godine, i pored svih izazova, započeta i završena rekonstrukcija i modernizacija železničkih pravaca Subotica – Horgoš, započet pravac Niš – Brestovac, a uskoro će početi i Nis – Dimitrovgrad.

“U mandatu ove Vlade krećemo i sa radovima na izgradnji brze pruge od Beograda do Niša, čija je priprema u toku”, rekla je Brnabić.

Navela je da je BDP Srbije prvi put u istoriji prešao 50 milijardi evra, a ove godine očekujemo da će ići i preko 60 milijardi evra.

Napomenula je da je izvoz našeg IT sektora, naših ideja, rešenja, pameti, prošle godine dostigao blizu 2 milijarde evra, a ove godine se očekuje da će izvoz preći 2,6 milijardi evra.

Podsetila je da je u oblasti vladavine prava, napravljen najveći iskorak u proteklih 20 godina, uz promene Ustava u oblasti pravosuđa, koje će depolitizovati pravosuđe i obezbediti nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo, što je, kaže, ostati jedna od najvažnijih tekovina prethodne vlade, i rezultata SNS i vladajuće koalicije.

“Ovo će sprečiti da se u Srbiji ikada više ponovi sramna tzv ‘reforma’ pravosuđa iz 2009. godine, kada je, bukvalno preko noći, 837 sudija ostalo bez posla, iako im je Ustav garantovao stalnost funkcije. Ovakva reforma građane Srbije je koštala više od 44 miliona evra samo za nadoknadu štete, a od nje se pravosuđe u Srbiji ni u narednih 10 godina nije u potpunosti oporavilo”, rekla je Brnabić.

Navela je da su urađene mnoge stvari u oblasti vladavine prava, kao što je implementacija preporuka Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO), preporuka ODHIR-a…

skupstina5444

“Još mnogo posla je pred nama kada je reč o reformama – i u oblasti pravosuđa, a svakako i u jačanju slobode medija, unapređenju medijske scene i usvajanju medijskih zakona, što će biti prioriteti buduće vlade i zbog čega ovo imamo kao posebno ministarstvo”, rekla je Brnabić.

Podsetila je da je obećana i beskompromisna i bespoštedna borba protiv mafije, te da su u velikoj akciji MUP, BIA, i u koordinisanoj akciji sa tužilaštvo, 4. februara prošle godine, uhapšeni Veljko Belivuk, njegov najbliži saradnik Marko Miljković, i još 14 članova te kriminalne grupe.

“Organizovana kriminalna grupa Belivuk-Miljković procesiurana je pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, zbog izvršenih krivičnih dela…I ovo je jedan od najvažnijih rezultata vlade u prethodnom mandatu”, navela je mandatarka.

Ona je kazala da je i mnogo drugih stvari urađeno i pokrenuto u prethodne dve godine – i u oblasti zaštite životne sredine, populacione politike, kulture, inovacija, poljoprivrede, vojnog osnaživanja zemlje, brige o selu i ravnomernog regionalnog razvoja, u oblasti sporta.

“Rad u svim tim oblastima mora da se nastavi kako bi Srbija nastavila da jača, pobeđuje, i da bi kvalitet života u Srbiji nastavio da se poboljšava, uprkos svim problemima, izazovima i nedaćama sa kojima se naša zemlja suočava”, rekla je Brnabić.

Nova vlada pred većim izazovima

Naredna Vlada će se suočiti sa izazovima mnogo većim i mnogo zahtevnijim nego bilo šta što smo mogli da zamislimo pre dve godine, istakla je danas mandatar za sastav nove vlade Ana Brnabić.

“Svako na svetu je mislio da nakon pandemije korona virusa dolaze bolji dani – dani stabilnosti, mira i prosperiteta. Umesto toga, desilo se nešto što je bilo teško zamislivo nakon Drugog svetskog rata – rat na evropskom kontinentu. Od 24. februara ove godine, kada je započeo rat u Ukrajini, sve u svetu, a posebno na evropskom tlu, se promenilo. Gotovo jedina spoljnopolitička tema je Ukrajina i odnos prema Ruskoj Federaciji. Dve isključive ekonomske teme postale su: energetika i inflacija”, navela je Bnabić .

Ona je ocenila da svet polako, od tog 24. februara klizi u Treći svetski rat, sa sve češćim i sve ozbiljnijim zveckanjem nuklearnim naoružanjem i sve manjim šansama za mir koji bi se sklopio u kratkom roku.

“U političkom smislu, sve više deluje da su emocije nadvladale razum, a da će najveća jagma u budućnosti biti jagma za energentima i hranom. U takvom svetu Srbija treba da se pozicionira, zadrži svoju stabilnost i nastavi svoj rast i razvoj i, to je, najjednostavnije rečeno, osnovni zadatak buduće Vlade. Koliko će to biti teško i koliko ćemo naporno svi zajedno morati da radimo, u timu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, i uz razumevanje i podršku Narodne skupštine Republike Srbije, a na korist svih naših građana i celog našeg naroda, možda najbolje govore i reči jednog od najprominentnijih evropskih lidera, predsednika Francuske Emanuela Makrona, koji je krajem avgusta ove godine rekao da “trenutak u kojem živimo izgleda kao da je sazdan od niza kriza, od kojih je svaka ozbiljnija od prethodne”, i upozorio da dolazi kraj “obilja i bezbrižnosti” ,istakla je Brnabić.

Kako je najavila apsolutni prioritet u mandatu ove Vlade biće energetika, odnosno, kako je to jednom prilikom naglasio i predsednik Srbije nova energetska politika Srbije.

“Na isti način na koji smo se fokusirali na zdravstvo u mandatu prethodne Vlade, tako ćemo sada morati da se bavimo energetikom. Moraćemo u ovo da unesemo svo svoje znanje i energiju, da budemo hrabri, pokušavamo nove stvari, menjamo ustaljen način razmišljanja i usvajamo inovacije, da se oslonimo na sopstvene kapacitete, i pokažemo da i sada, u ovoj oblasti, možemo da ponovimo ono što smo uradili u zdravstvu”, rekla je ona.
Brnabić je istakla da je Srbije u energetici, nakon decenija stagnacija, već krenula da menja stvari, tako da sledeće godine možemo da računamo na nove energetske kapacitete.

“Završavamo izgradnju bloka B3 termoelektrane Kostolac B, što znači dodatnih 350 MW za naš energetski sektor. Završavamo izgradnju gasne interkonekcije do Bugarske koji će nam obezbediti alternativnu rutu za dotok gasa i spojiti nas sa terminalima za tečni prirodni gas u Grčkoj. Nastavljamo sa izgradnjom hidroelektrane Buk-Bijela u BiH, zajedno sa Elektroprivredom RS, što će za naš elektroenergetski sistem značiti dodatni kapacitet do 115 MW. Moraćemo da krenemo u izgradnju revirzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3, kako bismo obezbedili balansiranje za nekoliko hiljada megavata iz obnovljivih izvora energije u budućnosti”, podsetila je Brnabić.

skupstina, poslanici

Kazala je da će biti potrebna izgradnja naftovoda, kako bismo i tu diversifikovali izvor i rute snabdevanja.

“Za veću energetsku održivost, sigurnost i nezavisnost Srbije, mi ne smemo da se oslanjamo na samo jedan izvor ili jednog partnera, posebno kada te strane pokažu da su nepouzdane i nesigurne, i da koriste pitanja energetike za politički obračun i nametanje političke agende. S tim u vezi, Srbija će u najkraćem roku krenuti u izgradnju naftovoda ka Mađarskoj i ovo će biti jedan od prioritetnih projekata buduće Vlade “, najavila je ona.

U novu energetsku politiku Srbije, kaže, biće uloženo oko 12 milijardi evra u narednim godinama u okviru razvojnog plana “Srbija 2025”.

” Nova energetska politika Srbije podrazumeva i nastavak zelene tranzicije i ulaganje u zelenu agendu i zaštitu životne sredine. Uz veće kapacitete zelene energije, moramo da nastavimo da ulažemo u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, sanitarne deponije, smanjenje i ponovo korišćenje otpada. Treba da imamo u vidu da će klimatske promene biti sve drastičnije i da će njihove posledice biti sve veće i mi za to moramo da se pripremimo. Ovo je posebno osetljivo pitanje za našu poljoprivredu, ali i pitanje koje će uticati na formiranje nove energetske politike Srbije “, rekla je Brnabić.

Kazala je da se postavlja pitanje kako u ovako teškim okolnostima možemo da nastavimo kapitalne investicije u putnu i železničku infrastrukturu, uvećamo investicije u energetsku infrastrukturu, i zadržimo trend kontinuiranog rasta plata i penzija, a da sve to uradimo na fiskalno odgovoran način, držeći javni dug ispod 60 odsto našeg BDP-a i postepeno smanjujući budžetski deficit.

“Jedini odgovor na to je – dodatnim povećanjem naše konkurentnosti i produktivnosti naše privrede. I u jednoj i u drugoj oblasti imamo prostora za dodatni rast. Taj rast, pre svega, treba da bude rezultat dodatnog unapređenja našeg obrazovnog sistema, većeg ulaganja u nauku i inovacije, i upotrebe savremenih tehnologija, kao što je veštačka inteligencija (VI). Zato nam je toliko važna implementacija jednog od najambicioznijih projekata u mandatu buduće Vlade – BIO4 kampusa. Sa digitalizacijom smo uradili mnogo, ali mi sada moramo da idemo dalje, a dalje znači biotehnologija”, podvukla je ona.

Mandatarka je istakla da u mandatu ove Vlade moramo dodatno da ojačamo dualno obrazovanje, jer je njegovo uvođenje modela dualnog obrazovanja, po ugledu na Nemačku, Švajcarsku i Austriju, bez sumnje, jedna od najznačajnijih reformi u našoj zemlji u poslednjih nekoliko decenija.

“Učenici koji se školuju po dualnom modelu se u većem procentu zapošljavaju, sa višim početnim platama i kraće čekaju na zaposlenje nego učenici po klasičnom modelu. Takođe, znatno je više preduzetnika među svršenim učenicima po dualnom modelu. Danas kada pogledamo generaciju učenika koji su srednje stručno obrazovanje završili 2020. godine, među učenicima koji su školu pohađali po dualnom modelu, čak 69 odsto je već zaposleno, dok je od onih koji su školu završili po klasičnom modelu 42 odsto. Prosečna plata srednjoškolaca po dualnom modelu je 80.441 dinar, a po klasičnom 65.361 dinar”, ukazala je Brnabić.

Rekla je da je neophodno povećati obuhvat dualnog modela obrazovanja i na fakultetima i da animiranje više kompanija da se uključe u dualni model obrazovanja.

“Moramo da nastavimo da budemo jedna od najnaprednijih zemalja na evropskom kontinentu po kvalitetu i inovacijama u našem nastavnom programu. To smo postigli kada smo 2017. godine uveli programiranje kao obavezan predmet u osnovne škole. Već 2018., dramatično smo povećali broj IT odeljenja u srednjim školama, uveli predmet Digitalni svet od 1. razreda OŠ, a od 2021. godine i osnove razumevanja veštačke inteligencije u osnovnim i srednjim školama. Danas smo jedna od samo 11 zemalja na svetu koja je ovo uspela da uradi”, objasnila je ona najavivši dalja ulaganja u nauku.

“Očigledno je da moramo da nađemo način da stimulišemo privredu da uradi više u tom smislu, da se menja i ulaže u nauku, istraživanje i razvoj. To će povećati i konkurentnost i produktivnost naše privrede. Imajući u vidu da je naša stopa nezaposlenosti 8,9 odsto, jedina dva načina da se generiše dodatan rast je – zapošljavanje stranaca ili rast produktivnosti korišćenjem inovacija i tehnologije. Za ovo je nauka, i veza između nauke i privrede, ključna. Zato će uloga nauke, inovacija i tehnološkog razvoja za našu zemlju, naše građane i našu privredu u mandatu ove Vlade značiti više nego ikada pre”, najavila je ona.

skupstina, poslanici66

Tokom sledeće godine, kaže, završićemo izgradnju BioSens instituta, kao evropskog centra izvrsnosti u digitalnoj poljoprivredi, završićemo i Centar izvrsnosti u Kragujevcu i započeti realizaciju treće faze Državnog data centra u Kragujevcu za njegovo proširenje i prerastanje u Inovacioni distrikt.

“Počećemo da gradimo Industrijsko-tehnološki park u Kruševcu, dodatnu zgradu ETF-a u Beogradu, i da proširujemo postojeće naučno-tehnološke parkove u Beogradu, Čačku i Nišu. Počinjemo rekonstrukciju i izgradnju objekata “Ložionice” u Beogradu, u sklopu projekta uspostavljanja kreativnog multifunkcionalnog centra. Kada smo otvorili Centar za sekvenciranje genoma na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i završili Idejni projekat, napravili smo prve konkretne korake ka osnivanju i izgradnji BIO4 kampusa. Ovo ostaje jedan od naših najvažnijih zadataka za dalji rast i razvoj”, navela je ona.

Ukazala je da će nam to pomoći da dodatno unapredimo naše zdravstvo u mandatu nove Vlade.

Uz infrastrukturu u zdravstvu i povećanje plata medicinskim radnicima, nastavićemo sa kompletnom digitalizacijom zdravstva, kako bi naš zdravstveni sistem napravili efikasnijim, više fokusiranim na korisnike, a medicinske radnike oslobodili nepotrebne administracije, objasnila je ona.

Vlada, podvlači, mora da nastavi da radi na implementaciji programa “Srbija 2025”.

“Naš plan je da u narednih godinu dana završimo pet autoputeva i brzih saobraćajnica, uključujući deonicu Moravskog koridora do Kruševca, Surčin – Novi Beograd na autoputu Miloš Veliki, obilaznicu oko Beograda do Bubanj Potoka, brzu saobraćajnicu Valjevo – Lajkovac i autoput od Rume do Šapca. Sve navedeno je način da dođemo do zacrtanog cilja da do 2026. godine prosečna plata u Srbiji bude 1.000 evra, a prosečna penzija 500 evra”, ukazala je ona.

Brnabić je istakla da su preduslov da bi sve to ostvarili da sačuvamo mir i stabilnost na ovim prostorima.

“Zato ćemo, bez obzira na sve probleme i mnoga neslaganja oko značajnih pitanja, nastaviti da radimo na evropskim integracijama Srbije. Srbija će nastaviti svoj evropski put, jer Srbija pripada porodici evropskih naroda i zemalja. Preko 65 odsto stranih investicija u Srbiji su investicije iz članica EU. Preko 70 odsto našeg izvoza se plasira u EU. Uz podršku EU gradimo mnoge infrastrukturne projekte i realizujemo javna ulaganja u škole, bolnice, gerontološke centre i slično”, objasnila je ona.

Čitav naš region može biti dugoročno stabilan, bolje povezan i prosperitetan, samo kao deo šire evropske porodice, podvukla je ona.

EU se, kaže, može svakako mnogo zameriti, ali ona je najuspešniji mirovni projekat čitavog čovečanstva i, strateški, naša krajnja destinacija jeste u Uniji.

Podsetila je da je Srbija prihvatila novu metodologiju za pregovore sa EU i da je otvorila Klaster 1 (Osnove), klaster 4 (Zelena agenda i održivo povezivanje), kao i da je Srbija spremna za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i u svoja poslednja dva Izveštaja o napretku, Evropska komisija je pozvala članice da se ovaj klaster otvori. “Koliko će uspešni biti naši pregovori sa EU u narednom periodu svakako zavisi od čitavog niza faktora, ali deluje da najmanje zavisi od brzine i kvaliteta naših reformi”, ukazala je mandaatrka.

“Dugo smo slušali da je za naše integracije najvažnije da ostvarimo napredak u oblasti vladavine prava, ali vidimo da zavisi od dva pitanja pod jedan da li ćemo se već sada usaglasiti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, da li ćemo uvesti sankcije Rusiji i koliko brzo i na koji način ćemo doći do finalnog sporazuma sa Prištinom”, rekla je ona. Srbija će, podvlači, nastaviti da ulaže u svoja prijateljstva i partnerstva i sa ostalim državama.

“Međunarodni ugled Srbije najbolje se ogleda u broju poseta stranih zvaničnika našoj zemlji tokom prethodne dve godine, broju razgovora koje je imao predsednik Srbije, broju bilateralnih susreta i učešću na multilateralnim forumima u svetu… Vlada Srbije ima obavezu da, u stalnim konsultacijama i najbližoj mogućoj saradnji sa predsednikom Vučićem, u ovim izazovnim vremenima čuva i brani našu nezavisnost i samostalnost, vodi samostalnu politiku i stalno ima na umu naše nacionalne interese”, objasnila je ona.

Na dnevnom redu su samo izbor Vlade Srbije i polaganje zakletve ministara pred poslanicima. Poslanici će razmatrati personalna rešenja za ministre 25 Ministarstava i dva ministra bez portfelja.

Ostavke su podneli oni poslanici koji su predloženi za ministre – Milan Krkobabić iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije, Novica Tončev i Ivica Dačića iz Socijalističke partije Srbije, Tomislavu Žigmanovu iz Demokratskog saveza Hrvata Vojvodine, Rade Basta iz Jedinstvene Srbije, Goran Vesić, Danica Grujičić i Aleksandar Martinović iz Srpske napredne stranke

Ostavke su podnele i poslanice Sanja Vuković Ivančević i Marija Zdravković.

Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /