Brnabić: Srbija teži da uđe u EU kao pouzdan partner, a ne kao zemlja koja očajnički traži podršku

Ona je u ime Skupštine Srbije, na panelu “Približavanje glasačima – regionalizam u Evropi i očuvanje kulturnog identiteta Evrope”, održanom u okviru konferencije, još jednom potvrdila spremnost da se gradi ta zajednička budućnost.

Brnabić imala više bilateralnih sastanaka

Brnabić je imala više bilateralnih sastanaka, a između ostalog sastala se i sa predsednikom PS SE Teodorosom Rusopolosom. Predsednica Skupštine Srbije se, na marginama Konferencije, sastala i sa predsedavajućim Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Nikolom Špirićem, a tokom sastanka ukazala na važnost saradnje parlamenata Srbije i BiH za jačanje stabilnosti regiona. Brnabić se sastala i sa predsednicom kiparskog parlamenta Anitom Dimitriju.

Ističući da klasteri nisu samo administrativne kategorije, već putokaz, Brnabić je navela da se Klaster 3 o konkurentnosti i inkluzivnom rastu ne odnosi samo na ekonomiju, već i na to kako izgraditi društvo u kome vredi ostati.

“U skladu sa uzastopnim pozitivnim ocenama Evropske komisije očekujemo otvaranje ovog klastera u bliskoj budućnosti i koristim ovu priliku da vas zamolim za pomoć i podršku”, rekla je Brnabić.

Kada je reč o klasteru 4 – Zelena agenda i održivo povezivanje, predsednica parlamenta je navela da to nije samo energija, već i vizija održivog razvoja.

“Zelena agenda nije samo ekološka politika, to je moralni izbor u svetu koji ostavljamo buducim generacijama”, navela je Brnabić.

Ona je dodala da se budućnost Evrope mora oblikovati ne samo u centrima za donošenje odluka, kao što su Brisel ili Strazbur, već i na mestima gde evropske vrednosti žive u svakodnevnom životu građana.

Predsednica Skupštine Srbije je, na panelu čija je tema bila približavanje biračima, regionalizacija i očuvanje kulturnog identiteta, rekla da u vremenu kada su izazovi sve složeniji od bezbednosti i migracija, od klimatskih promena do digitalne transformacije, građani s pravom očekuju da im se odluke približe, da imaju uticaj, da se čuju i da budu uključeni.

Ona je ocenila da, istovremeno, u vreme društvenih mreža, poverenje u demokratske institucije, kao i sposobnost da se napravi razlika između istine i lažnih vesti takođe predstavljaju jedinstven izazov.

Brnabić je navela da je jačanje regionalnih institucija jedan od načina da se premosti jaz između građana i vlasti i ocenila da osnaživanje regiona ne slabi nacionalno jedinstvo, već ga jača poverenjem i odgovornošću.

“Poslednjih godina pritisci na demokratski legitimitet, očigledni u rastućoj apatiji birača i političkoj fragmentaciji, samo su pojačali hitnost jačanja lokalne i regionalne uprave”, navela je Brnabić.

Ona je ukazala da se u Srbiji radilo na prenošenju nadležnosti na lokalne samouprave, kao i na povećanju njihovih nadležnosti kroz kontinuiranu obuku i obrazovanje.

“Mnogo smo uložili u digitalne javne usluge, kako bismo povećali transparentnost i olakšali učešće građana na svakom nivou, od opštinskog do nacionalnog”, naglasila je Brnabić i dodala da kroz takve napore može da se izgradi poverenje u demokratske procese.

Brnabić je ukazala i na važnost očuvanja kulturnog identiteta koji, kako je navela, ima ključnu ulogu u našim odnosima.

“U Srbiji se krećemo u sopstvenoj različitosti, bilo etničkoj, verskoj ili regionalnoj i radimo na očuvanju manjinskih jezika, posebno u Vojvodini. Takođe, prepoznajemo i značaj partnerstva sa našim susedima”, rekla je Brnabić i istakla odličnu saradnju Srbije i Mađarske u regionalnim razvojnim inicijativama.

Ona je istakla da je Srbija u potpunosti posvećena vrednostima i principima Evropske unije.

“Kao zemlja kandidat, duboko smo angažovani u reformama koje su ne samo neophodne za pristupanje EU, već su i vitalne za stabilnost i napredak našeg sopstvenog društva. Oni su od vitalnog značaja za naš narod”, rekla je predsednica Skupštine Srbije.

Niz značajnih sastanaka u Budimpešti, Mecola rekla da će uskoro posetiti Srbiju

Brnabić je izjavila da je tokom Konferencije predsednika parlamenata EU imala niz značajnih sastanaka i navela da se sastala i sa predsednicom Evropskog parlamenta Robertom Mecolom, koja joj je rekla da će uskoro posetiti Srbiju.

“Sutra očekujemo posetu predsednika Evropskog saveta Antonija Košte, ona je rekla da će nakon Košte i ona posetiti Srbiju i to je dobra vest za naše evropske integracije”, rekla je Brnabić u izjavi medijima u Budimpešti.

Ona je istakla da je imala dobar sastanak i sa predsednikom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Teodorosom Ruzopulosom i ukazala da je taj susret važan za Srbiju zbog lobiranja da tzv. Kosovo ne postane član Saveta Evrope.

“On je iz Grčke pa razume i sve detalje i svu problematiku toga. Jako dobro poznaje situaciju na Kosovu i Metohiji i zna koliko su obespravljeni i Srbi i drugi nealbanci na Kosovu i Metohiji, ali posebno Srbi i pored njih takođe Romi”, navela je Brnabić.

Ona je dodala da Ruzopulos razume situaciju i razume zašto bi bilo kakva pozitivna odluka o prijemu tzv. Kosova u Savet Evrope bila apsolutno neprihvatljiva i loša odluka,. ali da je za Srbiju važno da se na svakom sastanku o tome ponovo priča i da se iznesu svi podaci o tome kako Srbi žive na Kosovu i Metohiji i koliko su obespravljeni pod privremenim institucijama koje vodi Aljbin Kurti.

Brnabić je navela da je imala dobar sastanak i sa predsednicom Predstavničkog doma Kipra Anitom Demetriji i naglasila da je Kipar “100 odsto” uz Srbiju.

“Oni su rekli da šta god da se desi, koliko god da neko krši međunarodna prava, Kipar će ostati pouzdan partner Srbije, nikada neće priznati tu lažnu državu i uvek će držati stranu Srbije u svim evropskim institucijama, pa tako i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope”, rekla je Brnabić.

Navela je da se sastala i sa predsednikom Senata Italije Lorencom Fantanom, sa kojim je razgovarala o njihovoj podršci otvaranju klastera tri za Srbiju.

Brnabić je rekla da je važno što je Srbija učestvovala na konferenciji u Budimpešti i dodala da je na skupu bilo moguće uočiti velike razlike u stavovima između Mađarske i zvaničnih predstavnika Evropske unije.

“Bilo mi je zanimljivo da razgovaram i sa mađarskim zvaničnicima, i naravno našim prijateljima Viktorom Orbanom, premijerom Mađarske, o našoj daljoj saradnji, pa i parlamentarnoj saradnji”, dodala je Brnabić.

Orban: Evropa nespremna za promene, stare istine više ne funkcionišu

Konferenciju su otvorili mađarski premijer Viktor Orban i predsednik mađarskog parlamenta Laslo Kever, koji su govorili o izazovima sa kojima se Evropa suočava.

Podsećajući da je Konferencija predsednika parlamenata Evropske unije najviši forum za saradnju nacionalnih parlamenata i da je njen zadatak da postavi strateške ciljeve saradnje, Orban je rekao da je mađarski parlament oduvek bio mesto saradnje i poprište političkih bitaka, kao i strateških diskusija i izrazio zadovoljstvo što se baš tu održava Konferencija parlamenata EU.

On je pozvao učesnike na dijalog o dva strateška pitanja koja će, kako je rekao, odlučiti o sudbini Evrope i država članica u narednim decenijama i odrediti ulogu nacionalnih parlamenata, navodeći da je prvo zaštita nacionalnog suvereniteta, a drugo pitanje prijema Ukrajine u EU.

Prema rečima Orbana, danas se u svetu dešava transformacija, menja se i način razmišljanja u zapadnom svetu i Evropljani moraju da odgovore na to.

“U Sjedinjenim Američkim Državama duvaju novi vetrovi. Program progresivnog liberalizma je propao i zamenjen je patriotskom politikom. Ova promena nije samo domaći američki politički razvoj, ona ima i ozbiljne međunarodne posledice”, rekao je Orban i dodao da to predstavlja početak nove ere.

On je ukazao da Kina napreduje brzim tempom i da se sada takmiči, ne samo u industrijskim kapacitetima, već i na nivou svoje tehnologije.

“Indija se sprema da izađe na svetsku političku scenu. Najmnogoljudnija zemlja sveta je velika sila ne samo po broju stanovnika, već i po ekonomskim i tehnološkim ambicijama. Iza sebe ima najveće tržište na svetu i ima sve preduslove da postane globalna moćna kompanija uporediva sa Kinom”, ocenio je Orban.

On smatra da je Evropa nespremna i da deluje kao da pokušava da reši probleme odgovorima iz prethodne decenije, ali, kako je naveo, “stare istine više ne funkcionišu”.

“Svet se promenio, a mi Evropljani ga nismo sledili”, rekao je Orban.

On je ocenio i da je zapadna strategija razbijanja Rusije propala, da su Amerikanci to prepoznali i da sad pregovaraju.

“Mi Evropljani nastavljamo rat i pretvaramo se da možemo da pobedimo. Možda nisam u pravu, ali kraj ce biti da ostanemo sami sa ratom u komšiluku, a da pritom sav novac potrošimo na nedostižnu pobedu”, rekao je Orban.

One je naveo da je potrebna nova strategija i jaki evropski lideri.

Predsednik mađarskog parlamenta Laslo Kever ocenio je na skupu da je mnogo neizvesnosti kada je reč o proceni budućnosti Evrope, ali je dodao da je siguran da niko ne želi budućnost koju oblikuje neki Veliki brat, kao što je Džordž Orvel napisao u svom romanu 1984.

“Ne želimo da budemo podanici imperije koja živi u stalnoj ratnoj psihozi, lišeni svoje ličnosti, identiteta i prirodnih ljudskih zajednica. Mi sigurno ne želimo takvu evropsku budućnost”, naveo je Kever.

On je istakao da Mađari žele mir, demokratiju i prosperitet u Evropi i kritikovao EU, ocenjujući da nije imala političku moć, pa ni nameru da diplomatskim putem spreči rusko-ukrajinski rat.

Prema rečima Kevera, ekonomska statistika dokazuje da su sankcije EU nanele više štete državama EU nego Rusiji.

Tokom konferencije očekuje se obraćanje predsednice EP Roberte Mecole, kao i velikog broja predsednika parlamenata država članica EU.