Budućnost Naftne industrije Srbije i dalje neizvesna

Dok se čeka na rasplet situacije oko poslovanja te kompanije, Srbija proširuje mogućnosti za snabdevanje  energijom sa više strana, za veću energetsku bezbednost.

O nastavku poslovanja NIS-a, koji je većinski u ruskom vlasništvu, još nema novosti, a američke sankcije broje šezdeset peti dan.

Iako se govorilo o nastavku snabdevanja naše zemlje gasom iz Rusije, novih detalja nema. A epilog nedavnog sastanka ministarki rudarstva i energetike, Srbije i Severne Makedonije, vodi ka skorom dobijanju dozvola za izgradnju gasnog interkonektora između dveju zemalja, poručila je resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, plan je da se interkonektor završi do kraja 2027. i da gas njime poteče početkom 2028. godine.

Vasić: Za Srbiju bi najbolje bilo da postane stoprocentni vlasnik NIS-a

Finansijski konsultant Vladimir Vasić ocenio je danas da bi, sa strateškog stanovišta, za Srbiju bilo najpovoljnije da postane stoprocentni vlasnik Naftne industrije Srbije, ali da ostaje otvoreno pitanje da li bi država bila u stanju da uspešno upravlja jednom tako složenom kompanijom.

Vasić objašnjava da bi se Srbija, povratkom NIS-a u državno vlasništvo, pozicionirala kao regionalni lider na tržištu energenata.

“Energija pokreće svet. I dalje 80-90 odsto energije dolazi iz nafte i gasa. Obnovljivi izvori energije nisu dominantni, ali ovo jeste. Svi ratovi koje imamo vode se isključivo zbog energenata”, rekao je Vasić za Tanjug.

Vasić je istakao da država mora biti oprezna po pitanju mogućih sekundarnih sankcija navodeći da su one pođednako teške kao primarne.

“Mi sad imamo tu situaciju da ukoliko bi nastavili da podržavamo NIS, kako god, izlažemo sebe trenutku da možemo da dobijemo sekundarne sankcije, a to je vrlo opasna stvar. Naša Narodna banka ne čuva na našim računima naše devizne rezerve. Čuva ih u vrhunskim insttiuacijama, obično u Evropskoj uniji. Oni sutra mogu reći ‘dobro, sarađujete sa NIS-om, sad ćemo vam preseći dotok ovim rezervama.’ Rezerve nam služe da ih povučemo kad hoćemo i kad nam trebaju”, pojasnio je Vasić.

On podseća da su devizne rezerve Rusije, usled sankcija, ostale van granica države i to u iznosu većim od 600 milijardi dolara.

“To je recimo godišnjih prihod Rusije od nafte”, kaže Vasić.

On dodaje da bi uvođenje sekundarnih sankcija bio veliki rizik za Srbiji s obzirom da bi trpeo ceo platni sistem i došlo do blokade računa, ali je izrazio uverenje da se to ipak neće desiti.

“Ja nisam političar, ja sam bankar i ekonomista. Ja to posmatram kao možda i naše malo taktiziranje, ajmo još dan, dva, da vidimo nešto će se dogoditi. Ne znamo šta se događa iza paravana, ko s kim pregovara”, rekao je Vasić.

Govoreći o tržišnoj ceni NIS-a, Vasić kaže da ona zavisi od percepcije onoga ko želi da kupi kompaniju.

“Vidite ovu čašu, ona Vama možda ne vredi ništa, ali ako sam ja puno žedan, meni vredi puno”, rekao je Vasić.

Vasić podseća da je Naftna industrija Srbije po visini prihoda peta ili šesta kompanija u državi navodeći da je godišnji profit firme iznosio i do 800 miliona evra.