Dačić: Najizazovnija borba Srbije za Kosovo i Metohiju

On je napomenuo i da prisustvo Srbije na konferenciji, na kojoj tzv. Kosovo učestvuje u svojstvu posmatrača, ni na koji način ne prejudicira priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti niti ima ikakvog uticaja na njeno dosledno poštovanje Rezolucije 1244 SB UN.

“Naprotiv, današnje učešće Srbije, uprkos ovoj otežavajućoj okolnosti koja zadire duboko u naše vitalne interese, zapravo pokazuje ogroman značaj koji posvećujemo saradnji sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije”, istakao je ministar spoljnih poslova.

On je rekao da Srbija u zalaganju za mirno rešavanje sporova podržava Povelju UN i da u tom pogledu ima poseban senzibilitet.

“Od svih naših borbi, najizazovnija je ona usmerena ka očuvanju našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta, to jest, rešavanju pitanja Kosova i Metohije”, naveo je Dačić i dodao da boreći se za očuvanje svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, Srbija istovremeno staje u odbranu univerzalnih principa međunarodnog prava.

Dačić je zahvalio domaćinu, kako je rekao, prijateljskom Tunisu, na organizaciji sastanaka u drevnoj i istorijski bogatoj Đerbi.

“Uveren sam da će današnji ministarski sastanak, kao i predstojeći Samit doprineti uspešnom sprovođenju, daljoj modernizaciji i jačanju značaja i spremnosti da se odgovori na mnogobrojne izazove sa kojima se suočava frankofoni svet”, rekao je Dačić.

Istakao je da se nada da će Srbija nastaviti sa dobrom saradnjom sa tom međunarodnom zajednicom i napomenuo da je cilj naše zemlje sticanje punopravnog članstva.

Dačić je rekao da Srbija poštuje i neguje jezičke, kulturne i političke vrednosti Međunarodne organizacije Frankofonije i podržava njenu posvećenost miru, demokratiji i ljudskim pravima, kao i privrženost poštovanju ustavnog poretka i vladavine prava.

On je pozdravio i posvećenost Međunarodne organizacije Frankofonije u promovisanju rodne ravnopravnosti i jednakosti, kao suštinskog uslova za postizanje Ciljeva održivog razvoja.

Dačić je govorio i o aktivnostima koje je sprovela naša zemlja i istakao da su studijski programi na francuskom jeziku dostupni na četiri univerziteta, a bilingvalna nastava dostupna u sedam osnovnih i srednjih škola.

“Francuski jezik se uči u 360 osnovnih, 187 srednjih i 5 škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju. Ipak, naša istorijska privrženost francuskom jeziku i jezičkoj raznovrsnosti nas podstiče da težimo još boljim rezultatima, kroz nalaženje adekvatnih načina za prioritizaciju francuskog jezika na svim nivoima obrazovanja”, rekao je Dačić, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Kako kaže, potvrda pozitivnog angažmana Srbije na polju promocije frankofone kulture može se prepoznati i u odluci Univerzitetske agencije Frankofonije (AUF) da otvori svoju kancelariju u Srbiji.

Dačić je istakao i da je Srbija zemlja u kojoj frankofonija simbolizuje – jednakost, komplementarnost i solidarnost (égalité, complémentarité, solidarité), što je ujedno i moto ove uvažene organizacije.

“Frankofonija je za nas stvar izbora, a naša duboka posvećenost njenim principima nas inspiriše da joj nađemo visoko mesto u svim segmentima našeg društva. Stoga, još jednom upućujemo poziv generalnoj sekretarki da poseti Srbiju i sama se uveri kako u tradicionalno gostoprimstvo moje zemlje, tako i u značaj koji pridajemo frankofoniji”, rekao je Dačić.

Skup Frankofonije važan da Srbija ojača poziciju

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji predvodi delegaciju Srbije na ministarskoj konferenciji Frankofonije u Tunisu, istakao je da je ovaj skup izuzetna prilika da Srbija ojača svoj međunarodni položaj i iznese stavove i poziciju u vezi rešavanja kosovskog pitanja.

Dačić je u izjavi za Tanjug posle prvog dela sastanka istakao da je vrednost ovakvih skupova to što njima prisustvuje veliki broj šefova država i vlada, sa pet kontinenata.

On je napomenuo da tzv. Kosovo ima status posmatrača, zato sto je Frankofonija organizacija u kojoj je bio veliki broj afričkih zemalja koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost, ali da će iskoristiti priliku da ovde o tome razgovara.

Dačić je napomenuo da je pitanje teritorijalnog integriteta sada veoma aktuelno, a da taj problem imaju mnoge države poput Ukrajine. Istakao je da je Srbija dosledna u tome da se pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta poštuje u potpunosti, a ne da se tom problemu pristupa selektivno.

“Mnoge zemlje imaju problem sa teritorijalnim integritetom, što se reflektuje na sve, jer je sada to prestalo da bude pitanje koje se tiče samo nekih drugih”, napomenuo je Dačić.

On je rekao da Srbija ulaže napore da postane punopravni član Međunarodne organizacije Frankofonije, jer je od 2018. godine njen pridruženi član.

Dačić je najavio nastavak bilateralnih aktivnosti i niz sastanaka sa predstavnicima država koje su učesnice samita.

On je za sutra najavio susret sa ministrom spoljnih poslova Kipra, navodeći da je za Srbiju veoma važna pozicija te zemlje, koja ima veoma čvrst stav kada je u pitanju Kosovo, kao i kršenje principa teritorijalnog integriteta.

“Tu je i veliki broj drugih zemalja, belgijska ministarka je takođe tražila sastanak sa mnom, a biće tu i ministri iz afričkih zemalja, tako da nastavljamo bilateralne aktivnosti”, rekao je Dačić.

Tema ovogodišnjeg samita u Đerbi jeste digitalna tehnologija a Dačić je rekao da je Srbija dosta uradila po tom pitanju.

Konferencija ministara 88 zemalja održava se na najvećem ostrvu Severne Afrike, Đerbi koja je domaćin i 18. samita Frankofonije koji će se održati 19. i 20. novembra.

Generalana sekretarka Frankofonije predstavila je rezultate rada i glavne teme kojima se Samit Frankofnonije bavio u prethodnom periodu, sa posebnim akcentom na napore Frankofonije u korist fracuskog jezika.

Nakon svečanog ručka kome će prisustovati predstavnici delegacija, Jermensko predsedavanje predstaviće pregled obaveza preuzetih na Samitu u Jerevanu. Delegacije će se baviti i multilateralnom saradnjom i finansijsko administrativnim pitanjima.

U popodnevnim časovima na konferenciji govoriće predstavnici vlada i država pridruženih članica i onih sa statusom posmatrača.

Tunis je prva severnoafrička, arapska zemlja koja je domaćin ovog skupa kome prisustvuje 88 zemalja, od kojih su 54 države punopravne članice, sedam zemalja su pridruženi članovi, uključujući i Srbiju, a ostale imaju status posmatrača.