in

Данас је међународни дан Црвеног крста и Црвеног полумесеца

Двадесетједногодишња Анастасија Тот постала је волонтерка Црвеног крста са свега 12 година у родном Пландишту. Како каже, бити волонтер захтева много рада и труда, али се исплати, када на крају дана схватите да сте својим ангажовањем некоме помогли.

„Осећај који ви имате када се вратите са терена или са неке акције, неког предавања, је тај пре свега осећај мира и испуњености, а осим тога радом и деловањем, обукама, ви сами растете и сазревате.“

Осим тога, истиче, велика је ствар, када знате да сте део једне огромне породице, којој је хуманост на првом месту.

„Редовно смо у контакту једни другима подршка, и стварно јесте велики значај имати поред себе још тридесетак хиљада људи који деле исту муку исти посао, а опет сви смо ту због једног истог, један исти задатак и један исти циљ.“

Последње две године, због пандемије, биле су посебан изазов за све, па тако и за Црвени крст, истиче Анђела Папић, стручни сарадник Црвеног крста Војводине.

„Ми смо морали да се сналазимо и прилгођавамо условима у којима смо могли да радимо и да одговоримо на свој хуманитарни задатак да помогнемо људима којима је помоћ најпотребнија. Оно што је значајно, а што се сваки пут дешава када се деси нека несрећа у нашој земљи је да се велики број људи јавља Црвеном крсту и нуди своју помоћ и подршку.“

За 146 година постојања, волонтери Црвеног крста били су увек уз оне којима су помоћ, нада и утеха били најпотребнији. Само током протекле године најугроженијем становништву дистрибуирано је 672 тоне помоћи, прикупљено 190 хиљада јединица крви, припремљено више од 6 и по милиона оброка за преко 33 хиљаде корисника народних кухиња, а директну помоћ добило је близу 580 хиљада људи.