in

Danas je Svetski dan šuma (AUDIO)

Danas je Svetski dan šuma (AUDIO)

Šume su najsloženiji kopneni ekosistemi, pokrivaju oko 30% kopna na planeti i dom su za 80% svih kopnenih vrsta. Šume su prirodni resurs i dobro od opšteg interesa. One nam pružaju razne ekosistemske usluge. One su pluća planete. Prečišćavaju nam vazduh, regulišu temperaturu, povećavaju vlažnost vazduha, apsorbuju prašinu i čađ. Svetske šume godišnje atmosferi daju 86 milijardi tona kiseonika, a apsorbuju čak 119 milijardi tona ugljen-dioksida. Šume su najbolji i najjeftiniji filter za dobijanje pitke vode, utiču na kvalitet zemljišta I sprečavaju njegovu eroziju, ublažavaju klimatske promene itd. Iz godine u godinu krčenje i degradacija šuma, njihovo prekomerno korišćenje ugrožavaju njihov opstanak, I površine pod šumama u svetu se drastično smanjuju. No, kada govorimo o Evropi, ti podaci su malo drugačiji, kaže Ivana Vasić, zadužena za zaštićena područja u JP “Vojvodina šume”. Ona kaže da poslednji podaci Evropskog šumarskog instituta ukazuju da su u Evropi povećane površine pod šumama,što praktično znači da su preduzete određene mere. Ono što će možda mnoge iznenaditi, povećana je šumovitost i u našoj zemlji. Na to ukazuju rezultati druge Nacionalne inventure šuma, koja je objavljena prošle godine, dodaje Ivana Vasić:

Iako je prema podacima povećana šumovitost u našoj zemlji, ona nije ravnomerno raspoređena pa Vojvodina i dalje nosi epitet “najnepošumljenije regije u Evropi”. Prema rečima Ivane Vasić šumovitost je neznatno povećana i u Vojvodini:

Jedan od razloga nestanka šuma jeste njihovo neodrživo korišćenje, zasnovano na prekomernoj eksploataciji. Drvo se dominantno eksploatiše za potrebe ogreva i drvne građe, a značajan faktor uništavanja šuma je i nelegalna seča ili čista seča radi širenja za potrebe poljoprivrede ili gradnju naselja. Podaci pokazuju da je čak 3 i po hiljade hektara šuma pretvoreno u građevinsko zemljište. Direktor JP “Vojvodina šume” Roland Kokai navodi da velike štete u šumama nastaju i zbog klimatskih promena :

Zbog klimatskih promena ugrožena je I vitalnost šuma. Imali smo zimu bez snega I već je sada jasno da ulazimo u period suše koja utiče na sušenje šuma, ukazuje direktor Instituta za nizijsko šumarstvo I zaštitu životne sredine Saša Olović:

Uništavanjem šuma nastaju ekološke promene sa velikim posledicama među kojima su prvenstveno promene tla i klime, kao i nestanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Tehnološka dostignuća I razne inovacije mogu nam pomoći da obnovimo, zaštitimo, upravljamo i koristimo naše šume na održiv način. Zbog toga je moto pod kojim se obeležava ovogodišnji Dan šuma – Šume i inovacije. Prema rečima Ivane Vasić JP “Vojvodina šume” prati savremena dešavanja i koristi savremene tehnologije I razne alate koji daju dobre rezultate u zaštiti i održivom upravljanju šumama :

U organizaciji institucija I ustanova koje se bave šumarstvom centralna manifestacija “Međunarodnog dana šuma” održava se u Posavskom lovištu “Karakuša” gde će biti predstavljene inovacije I tehnološka dostignuća koja se koriste u savremenom svetu u zaštiti šuma. Izazov za šumarski sektor je da da odgovarajuća rešenja kad se vidi da je šuma manje vitalna ,da li zbog suše, insekata ili nekih drugih faktora, šta treba da se uradi kako bi se šume zaštitile. Ali, nije dovoljno samo štititi šume, potrebno je povećavati šumovitost. Evropska unija je postavila cilj da u narednom periodu zasadi 3 milijarde stabala. Sadnja drveća, podizanje šuma je jedini način da se ublaže posledice zagađenja I klimatskih promena kojima smo izloženi.

 



Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /