Desine borovnice iz Šumadije – JMU Radio-televizija Vojvodine

Ivana Stojković je let avionom zamenila vožnjom traktora. Šest godina je bila stujardesa, a danas se u selu Nikšić kod Kragujevca bavi proizvodnjom borovnica. Sam naziv proizvodnje – Desine borovnice – predstavlja skraćenicu od reči stujardesa jer je Ivana svoju ušteđevinu od tog posla uložila u podizanje plantaže.

“Uzeli smo komad zemlje za analizu, a ja sam tada inače počela da radim kao stjuardesa i u tom trenutku kada je moj tata uzimao taj komad zemlje ja sam pogledala u nebo, a iznad mene je leteo avion, kao da sam znala da je to to i tada je pala odluka da se kupuje ovaj plac i da krećemo sa borovnicom. Sestra i ja smo razmatrale da budemo sestre Stojković, ali ima braća i sestara i trebalo nam je nešto drugačije. Dok sam letela mama je zvala mamina desa i tako se javila ideja da budemo Desine borovnice i sve je počelo od toga, tako da je taj posao stjuardese pokrenuo puno toga iako u tom trenutku nismo bili svesni. Danas sam svesna toga da je to nešto što sam tada stvorila ovde i da će trajati ali i da se sada grana na neki novi, drugačiji način jer sam sada osoba koja je u poljoprivredi ali eto posao stjuradese će me uvek pratiti. Ranije je njaveći deo borovnica išao u hladnjače, međutim zbog problema sa naplatom odlučili smo se da krenemo sa maloprodajom. Početna cena borovnica je šest i po evra ali očekuje se pri kraju da padne. Bilo je nekih trenutak kada su ljudi prodavali po evro gde se ljudima ne isplati, ali eto ja nikad nisam predala po toj ceni jer imam sreće da moja borovnica stiže na početku sezone i uvek sam završavala do cene koja nije išla ispod tri i po evra”, karala je Stojković.

Ivana na hektar i po ima četiri hiljade biljaka na bankovima, od toga je jedna polovina borovnica u punom rodu. Aktivnom proizvodnjom se bavi pet godina kroz princip regenerativne poljoprivrede.

“Ovo belo ovde zovemo gljivice a ako zemljište nema gljivice neće moći da funkciniše kako treba, a zahvaljujući piljevini, tresetu, iglicama mi smo u potpunosti stvorili materijal koji je poput onog iz šume i to je ono odakle biljka crpi hranu, odakle dobija na svom ukusu. Cilj regenerativne poljoprivrede jeste da preko zemlje biljka dobije imunitet pa na taj način imamo jaku biljku, zdrav list, zdrav plod. Čak i da se desi da dođe do oboljenja same biljke kao što je kod čoveka njen imuni sistem sam reaguje i nije joj potrebno davati nikakv lek nego vremenom dođe do regeneracije. Ove godine smo mraz imali i u aprilu i u maju, to je teško palo ne samo borovnicima nego svim biljkama međutim cilj je formirati jaku zemlju jer preko nje možete postići jači imunitet čime ćete dobiti zdraviju biljku koja može da se bori protiv svega”, napomenula je ona.

Od prošle godine Ivana je započela i preradu borovnice u ceđene sokove koji su se brzo rasprodali, a u planu je i proizvodnja džema.

“Znanje je nešto što je neophodno jer bez znanja ne možemo da proizvedemo proizvod kakav želimo. Stalno učim, u potrazi sam za novim znanjem ali ono što je interesantno za svakog malog proizvođača jeste da nije potrebno da znamo samo kako ide proizvodnja već je potrebno da se bavimo i marketingom, potrebno je da sami snimamo svoj materijal da postavljamo na mreže jer tako komuniciramo sa ljudima. Cilj Desinih borovnica i mene Ivane je da život na selu približim svima a posebno mladima. Drago mi je kad čujem od roditelja da se deci svidelo to što vide jednu devojku na traktoru, često mi javljaju da im se sviđa način na koji gajim borovnice tako da ja želim samo da približim ovakav način života svima. Da, poljoprivreda jeste izazovna, ali je život ovde takođe lep i ima svojih prednosti. Vratimo se prirodi i učimo mlade da je ovo ispravan način života”, kazala je Ivana.

Ivana savetuje nove proizvođače da dobro upoznaju biljku koju gaje, i da je kvalitetna prihrana ključna za zdravlje i odbranu od bolesti, dok sunce , dobra provetrenost i dostupnost vode daju ukus i zdrav oblik samom plodu.