Društveno korisni i humanitarni rad – jedan od načina kažnjavanja u školama

Društveno korisni i humanitarni rad zvanično je postao jedna od načina kažnjavanja u školama. Da li je ta vrsta vaspitne mere u školama zapravo korisna za đake i koliko će doprineti poboljšanju njihovog ponašanja?

Pedagoškinja Elvira Stefanović naglašava da se deca u školi ne mogu vaspitati samo kažnjavanjem i nagrađivanjem već je potrebno i preduzeti određene mere, kao što je društveno-koristan rad.

“Ta mera mora biti prirodna posledica, dakle kada date detetu takvu meru koja je prirodna posledica njegovog postupka samo tada će shvatiti i razumeti i neki od njih su sa uživanjem krečili natpise koje su sami ispisali jer oni tako lepo shvate da je to što su prvo uradili pogrešno, a ovo sada što su ispravili da su ‘popravili'”, napominje Stefanović.

Elvira kaže da se te mere primenjuju van nastave, pre i posle časova ili subotom, kako im se ne bi uskraćivalo pravo na obrazovanje.

“Imamo razne mere, učestvovanje u pripremanju prostora škole za neke kulturne i sportske manifestacije, društveno koristan rad, uključivanje u neke akcije na nivou grada i ta praksa humanitarnog rada je kod nas onako dosta, ne samo kao mera nego uopšte kao princip u životu nekako verujem da u našem društvu nije dovoljno zastupljen”, rekla je Stefanović.

Đaci tokom obavljanja društeveno-korisnog ili humanitornog rada imaju i mentora. Njegova je uloga da osvesti važnost ispunjavanja tog zadatka.