Đurić: Stvoriti nove, konkretne projekte koji će omogućiti saradnju u regionu Balkana

“Verujem da je stvaranje novih, konkretnih, opipljivih projekata koji će otvoriti ono što je preko potrebno – a to je sloboda kretanja robe, kapitala, ljudi, usluga nešto što je naša dužnost. To je neophodno za opstanak i prosperitet svake nacije u regionu”, kazao je Đurić na panelu pod nazivom “Žetva mira na Balkanu: Dijalog, poslovanje i povezanost”, koji se održava u okviru Antalijskog diplomatskog foruma.

Prema njegovim rečima, s obzirom na činjenicu da se suočavamo sa globalnom, neviđenom krizom sa neposrednim implikacijama u, između ostalog, energetskoj sferi, stvaranje mehanizama saradnje u oblasti deljenja energije i resursa, izgradnja novih cevovoda, stvaranje mehanizama za izražavanje solidarnosti u nepredviđenim situacijama je potrebnija nego ranije.

Navodeći da je prethodno prisustvovao trećem sastanku Balkanske mirovne platforme, Đurić je naveo da ta neformalna inicijativa dobija na zamahu i stvara novu paradigmu saradnje u regionalnom kontekstu.

Naglašavajući da se mnogo govori i o odlivu mozgova u regionu, Đurić je ukazao da je jedini način da se zaustavi odliv mozgova stvaranje optimizma u pogledu budućnosti regiona.

“Identitet je važan. Teritorija je važna. Sve naše državnosti i nacije su veoma važne, ali nećemo moći da zadržimo ništa od toga ako ne stvorimo optimizam za buduće generacije. I mi smo posvećeni tome u svakom mogućem smislu”, kazao je šef srpske diplomatije.

Govoreći o procesu pristupanja Srbije EU, Đurić je naveo da se ove nedelje u Srbiji usvaja 10 novih zakona.

“Želimo tehnički da završimo sve što se od nas traži za što brži pristup Evropskoj uniji. Nisam preterano optimističan u pogledu tempa mehanizma donošenja odluka o ovom pitanju jer svi znamo da je to tekuća diskusija. Ali, verujem da je inicijativa koju su predsednik Aleksandar Vučić i premijer Edi Rama stavili u centar pažnje, o dopuštanju regiona u zajedničko tržište, a u osnovi i u Šengenski prostor, nešto što ne bi ništa koštalo evropske poreske obveznike, povećalo bi bezbednost šireg regiona i u osnovi bi raspršilo sve šovinističke ili, u negativnom smislu, etnonacionalističke agende”, ukazao je Đurić.

Prema njegovim rečima, Srbija podržava pristup koji bi joj omogućio da konačno napravi neke konkretne korake.

“Dete koje je rođeno u vreme kada je doneta Solunska deklaracija je već glasač nekoliko godina i oni ce nas sve izbaciti i glasati za ko zna kakve ekstremne opcije ako nismo u mogućnosti da pružimo nešto opipljivo”, poručio je šef srpske diplomatije.

Đurić Konakoviću: Srbija na čelu sa Vučićem za rešenje problema i stabilnost u regionu

Đurić je izjavio da je rukovodstvo Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem zainteresovano za rešavanje problema u regionu, a ne za dobijanje rasprava i dodao da je uvek rađeno na smirivanju tenzija i očuvanju stabilnosti.

Đurić je odgovarajući na izlaganje ministra spoljnih poslova BiH Elmedina Konakovića, kazao da je razočaran time što je Konaković pred kamerama “prozivao predsednika Vučica zbog navodnih prestupa”.

“Moram reći da je predsednik Vučić, zapravo osoba koja se prošle godine veoma značajno zalagala za stabilnost Bosne i Hercegovine i verujem da ste toga svesni. Kao i, u principu, kad god je postojala prilika da se radi na smirivanju tenzija, on je bio među prvima koji su povukli ručnu kočnicu. Pre svega, zainteresovani smo za rešavanje problema, a ne za dobijanje rasprava”, kazao je Đurić.

Prema njegovim rečima, postoji mnogo načina da se odgovori na primedbe Konakovića koje je izneo o netransparentnoj bezbednosnoj saradnji koju je predsednik Vučić smatrao da mora da se reši.

“Predsedniku Vučiću je stalo do regionalne stabilnosti i ne želi da vidi netransparentnu odbrambenu saradnju u koju nismo uključeni ili pozvani kako ugrožava stabilnost regiona. O tome bi trebalo da raspravljamo na diplomatskim forumima, a ne da ovo koristimo da bismo slali poruke našoj javnosti da povećavamo tenzije među sobom jer, srećom, to ne odražava stvarnost”, naveo je šef srpske diplomatije.

Kako je dodao, realnost je da u naredna dva meseca Srbija planira da dodatno poveća intenzitet bilateralne saradnje sa BiH, da više radi na putevima, povezanosti i svemu ostalom.

Navodeći da nije saglasan ni sa izjavom Konakovića da se Srbija i BiH “više ne vole”, Đurić je istakao da kao političari moraju da priznaju i budu svesni da se u politici sve vrti oko emocija.

“Posebno na Balkanu se još više vrti oko emocija. I imamo mnogo ljudi koji su Bošnjaci u mojoj zemlji i mogu reci da volim te ljude. Oni su deo moje zemlje. Volimo se. Brinemo jedni o drugima. Uzgred, i glasamo jedni za druge. Na poslednjim izborima u Srbiji, na primer, 76 odsto Bošnjaka je glasalo za predsednika Vučića”, kazao je.

Ono u čemu je Đurić saglasan sa Konakovićem jeste podučavanje dece.

“Verujem da treba da učimo našu decu drugačije. Imam tri ćerke i učim ih i naučiću ih da je svaki Hrvat, Bošnjak, Albanac ili čovek bilo koje druge etničke pripadnost u našem regionu podjednako dobra, prijateljska, kao i svaki Srbin. I verujem da u tako malom regionu, uz puno poštovanje naših identiteta, naših razlika u religiji i svega ostalog, samo ako se prigrlimo i naučimo kako da razvijamo pozitivne emocije jedni prema drugima, možemo stvoriti drugačiju stvarnost”, kazao je Đurić.

Govoreći o poseti Sarajevu, a odgovarajući na primedbu Konakovića da nije bio u zvaničnoj poseti BiH, Đurić je kazao da mu je bilo drago što je u glavnom gradu Bosne i Hercegovine i zahvalio je na gostoprimstvu.

“Uvek sam spreman da ponovo dođem. I podjednako i da vas pozovem da dođete u Beograd. Nemam ništa osim dubokog poštovanja prema ljudima u Sarajevu i svim ljudima u Bosni i Hercegovini, uključujući i Federaciju BiH i Republiku Srpsku. Ali verujem da takođe moramo da napustimo pristup u kojem ćemo sebe proglasiti jedinim žrtvama svega što se dogodilo. Svi smo mnogo patili i moramo gledati u budućnost koliko god je to moguće”, rekao je Đurić obraćajući se Konakoviću.

Napominjući da je ovo izborna godina i u BiH i u Srbiji, Đurić je kazao da i današnja debata na panelu u Antaliji na neki način prikazuje izazove sa kojima ce se suočiti tokom ove godine.

“Moj skromni predlog, uz svo dužno poštovanje, jeste da pokušamo da sve potencijalno zapaljive debate i diskusije zadržimo za zatvorene diplomatske prostore jer imamo odgovornost da vodimo naše ljude ne u sukob jedni sa drugima, već da se zapravo prihvate”, poručio je šef srpske diplomatije.

Đurić sa Hodžom na marginama Antalijskog diplomatskog foruma

Marko Đurić susreo se danas u Antaliji sa ministrom spoljnih poslova Albanije Feritom Hodžom.

Đurić se prethodno obratio na panelu o regionu pod nazivom “Žetva mira na Balkanu: Dijalog, poslovanje i povezanost”, a na kojem je poručio da “balkanizaciju” treba zameniti saradnjom i stvaranjem novih, konkretnih projekata koji će omogućiti slobodu kretanja robe, kapitala, ljudi i usluga.

Dodao je da je u vreme globalnih kriza bliža saradnja još potrebnija.

Šef srpske diplomatije je danas u Antaliji učestvovao i na trećem sastanku Balkanske mirovne platforme, čiji je domaćin turski ministar inostranih poslova Hakan Fidan.

Đurić će se u okviru petog Antalijskog diplomatskog foruma sastati i sa ministrom spoljnih poslova Zambije Mulambom Haimbeom.

Prvog dana foruma, juče, šef srpske diplomatije je bio deo delegacije Srbije, koju predvodi premijer Đuro Macut, na sastanku sa predstavnicima Libije.

Đurić se prethodno, prvog dana petog Antalijskog diplomatskog foruma, susreo i sa generalnim sekretarom Regionalnog saveta za saradnju (RCC) Amerom Kapetanovićem, a prisustvovao je i svečanom otvaranju i razgovarao sa ministrom industrije i tehnologije Turske Mehmetom Fatihom Kadžirom.

On je juče izjavio da je jedna od glavnih poruka koju želi da prenese na Antalijskom diplomatskom forumu da je Srbija deo rešenja, a ne deo problema na Balkanu i istakao da je cilj učešća da se region Zapadnog Balkana predstavi kao region mogućnosti saradnje i uspeha, kao i da se pokaže da je Srbija faktor i činilac stabilnosti i zemlja otvorena za dijalog i saradnju.

Antalijski diplomatski forum održava se pod pokroviteljstvom predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, a tema ovogodišnjeg foruma je “Mapiranje sutrašnjice, upravljanje neizvesnostima”.

Forum se održava od 17. do 19. aprila, a organizuje ga Ministarstvo spoljnih poslova Turske pod pokroviteljstvom predsednika Erdogana.

Cilj skupa je i obnavljanje poverenja među akterima međunarodne zajednice, kao i jačanje saradnje u cilju izgradnje stabilnijeg, mirnijeg i otpornijeg sveta za buduće generacije, naveli su organizatori.