Durum pšenica – otpornija i skuplja od ostalih sorti, a mogućnosti njenog uzgoja neiskorišćene

NOVI SAD –

Globalne klimatske promene uslovljavaju izmenu setvene strukture na poljima. Često zbog suša, poljoprivrednici uvode alternativne biljne vrste u gajenje, među kojima je i durum pšenica. Ta biljna vrsta gaji se na površini od oko hiljadu i po hektara, a potencijala za njeno gajenje u Srbiji, kako tvrde upućeni, ima za oko 20 hiljada hektara. Osim toga, durum pšenica na tržištu postiže i za 30 odsto višu cenu od hlebne ili meke pšenice.

Izostanak padavina i sve češće sušne godine uticale su na to da se u Srbiji menja setvena struktura i da se poljoprivrednici opredeljuju za značajnije povećanje površina pod ozimim biljnim vrstama a svoje mesto u plodoredu zauzela je i durum pšenica, koja polako osvaja domaće oranice .

Globalne klimatske prilike uticale su na izmenu setvene strukture i kod proizvođača u Crvenki. To nam je potvrdila i agronom Marta Dragičević u kompaniji Edufarm, na čijim njivama je posejano 142 hektara pod durum pšenicom.

Organizatori proizvodnje durum pšenice u Srbiji ukazuju na potencijale proizvodnje ove biljne vrste, koja na tržištu postiže veću cenu u otkupu u odnosu na meku pšenicu.

Srbija ima potencijala za značajnije širenje površina pod durum pšenicom, koja bi uz izbor odgovarajućeg sortimenta i poštovanje tehnologije, proizvođačima, otkupljivačima, prerađivačima obezbedila zadovoljavajuće prihodovanje.