in

Dvodnevni samit Evropske unije: EU lideri traže način da ublaže energetsku krizu

Tradicionalni partneri u EU – Nemačka i Francuska – ovog puta su na suprotnim stranama s obzirom na to da Berlin izražava sumnju u pogledu planova za ograničenje cena gasa, dok se većina za to zalaže.

“Naša uloga je da osiguramo da postoji evropsko jedinstvo i Nemačka je deo toga. Takođe nije dobro ni za Nemačku ni za Evropu da se izoluju. Važno je da imamo jedinstvo u pogledu predloga koji su predmet širokog konsenzusa”, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da bilo koji spor ima veze s metodama, a ne ciljem. “Cene gasa, nafte, uglja moraju da padnu, cene struje moraju da padnu, i za to je potreban zajednički napor svih nas u Evropi”, poručio je Šolc.

Zbog različitih stavova, očekuju se teški razgovori za koje je malo verovatno da će rezultirati dogovorom do petka popodne, kada bi samit trebalo da bude okončan, penosi Radio Slobodna Evropa.

Cene prirodnog gasa izmakle su kontroli tokom leta, dok članice EU pokušavaju da popune rezerve za zimu. Lideri EU sada žele da objedine kupovinu tog energenta i možda odrede privremeno ograničenje cena da bi sprečili potrese na energetskom tržištu.

Članice su se već saglasile da tokom zime smanje potrošnju gasa za 15 odsto, da popune skladišta na najmanje 80 odsto kapaciteta do novembra i smanje potrošnju struje za najmanje pet procenata.

Metsola: Budžet EU uvećati zbog svih aktuelnih izazova

Dugoročni budžet Evropske unije trebalo bi da bude uvećan zbog rata u Ukrajini i energetskih, ekonomskih i odbrambenih izazova s kojima se EU suočava, kao i zbog globalne prehrambene krize, izjavila je danas predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola.

Obraćajući se liderima EU, Metsola je istakla da dodatno opterećenje budžeta potiče od većeg servisiranja duga zbog povećanja kamatnih stopa i nepostojanja dogovora o novim izvorima finansiranja za blagajne EU, prenosi Rojters.

“Našoj ekonomiji je potreban ovaj podsticaj, što nije samo pitanje prosperiteta, već i pitanje sigurnosti, pa stoga gledamo u pravcu budžeta EU”, rekla je predsednica Evropskog parlamenta liderima EU na početku njihovog dvodnevnog samita, uglavnom fokusiranog na energetiku.

Navodi se da je budžet EU od 1,1 triliona evra za 2021-2027 samo jedan procenat bruto domaćeg proizvoda 27 zemalja članica i kada je dogovoren u decembru 2020. godine, nije uzeo u obzir nepredviđene događaje koji su usledili.

Dodaje se da je to značilo da budžet nije imao posebna sredstva za suočavanje sa dve godine pandemije, ratom u Ukrajini i posledičnom krizom u oblasti energetike i hrane i migracije, kao i sa rekordno visokom inflacijom i povećanjem kamatnih stopa.

EU je zajedno pozajmila 800 milijardi evra za obnovu privrede nakon pandemije, a Metsola je rekla da će EU 2023. godine za servisiranje duga platiti 450 miliona evra više nego što se očekivalo.

“Ako kamatne stope ostanu visoke, otplata duga će izbrisati celokupni kapacitet budžeta za reagovanje na krizu”, rekla je ona.

Makron i Šolc izrazili volju za smanjenje cena energije

Francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc izrazili su zajedničku volju da se smanje cene energije i očuva evropsko jedinstvo, saopštila je francuska predsednička palata.

Oni su razgovarali na marginama tekućeg sastanka EU u Briselu i složili su se da podstaknu francuske i nemačke ministre da nastave da međusobno razgovaraju kako bi sledeći zajednički sastanak francusko-nemačke vlade bio što sadržajniji, preneo je Rojters.

Dodaje se da bi novi datum mogao biti određen uskoro, a dve vlade odložile su sastanak planiran za sledeću nedelju do januara, nakon što su izvori britanske agencije naveli da postoje podele oko energetske politike i odbrane.

Lideri Evropske unije organizovali su drugi skup u dve nedelje kako bi pronašli rešenja za energetsku krizu sa kojom se svi suočavaju, ali će razdor oko toga da li da se postavi plafon na cene gasa dovesti do teških razgovora, navodi agencija.

EU lideri traže način da ublaže energetsku krizu

Premijeri Italije, Belgije i Letonije bili su među onima koji su u četvrtak izrazili frustraciju zbog odbijanja Nemačke da ograniči cene gasa, dok se 27 lidera Evropske unije sastalo na drugom samitu u dve nedelje kako bi pokušali da ublaže akutnu energetsku krizu.

EU se bori sa visokim cenama energenata koji podstiču inflaciju i povećavaju izglede za recesiju na celom kontinentu.

Naše jedinstvo mora biti stvarno… Moramo da idemo brže i dublje, rekla je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola u govoru na početku samita.

Očekuje se da će u večeras lideri Unije usvojiti alternativnu referentnu cenu za tečni prirodni gas i zajedničku kupovinu gasa.

Nemačka, najveća ekonomija EU predvodi mali tabor koji uporno odbija pozive 15 drugih zemalja Unije da se ograniče cene gasa, zbog čega je Mario Dragi rekao:od nas se traži da pokažemo solidarnost u deljenju energije, ali nema solidarnosti u našim pozivima na smanjenje cena.

Ovakav način razmišljanja je već naneo ogromnu štetu: finansirali smo Putinov rat, izazvali recesiju, rekao je Dragi.

Belgijski premijer Alekander de Cro, čija zemlja izvozi struju u susednu Nemačku, je takođe frustriran:Solidarnost ne bi trebalo da bude samo u snabdevanju – trebalo bi da bude i u cenama.

Osim neslaganja oko toga da li i kako postaviti gornju granicu cene gasa, lideri EU se takođe sukobljavaju oko planova potrošnje zemalja sa najdubljim džepom, za koje se drugi žale da su nepravedni i podrivaju konkurenciju na jedinstvenom tržištu Unije.

Letonski premijer Krišjanis Karinš je upozorio na protekcionističke tendencije i izjavio da se mora naći način da se to prevaziđe.

“Opasnost je takva da neke države članice, koje imaju veći budžet ili više slobode da pozajmljuju novac mogu da podrže svoja preduzeća i domaćinstva više od drugih zemalja članica”, izjavio je Kariš.

Kancelar Olaf Šolc, braneći paket podrške njegovoj zemlji od 200 milijardi evra, rekao je da je Nemačka delovala solidarno sa drugim članicama EU tokom pandemije KOVID-19 i ukazao na druge zemlje koje takođe podržavaju potrošače energije.

Ali, naravno, moramo pažljivo da razmotrimo šta odlučujemo kako bismo osigurali da to funkcioniše, rekao je Šolc.

Španski premijer Pedro Sančez je jasno stavio do znanja da “ne odlazi kući bez zaključaka koji će poslati pravi signal” o cenama.

Zvaničnik Unije koji je tražio da ostane anoniman, rekao je da se Šolcu to nije dopalo.

U nacrtu zaključaka samita lidera, koji je video Rojters, traži se od Evropske komisije da “preduzme rad” i na privremenom dinamičkom koridoru cena za transakcije prirodnog gasa i na ograničenju cene gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije.

U nedostatku snažnijeg zajedničkog odgovora EU, Španija i Portugal su već primenile ovaj model kod kuće. Oni su se takođe dogovorili sa Francuskom da izgrade naftovod na moru između Barselone i Marseja.

Takve regionalne inicijative ističu mešavinu energije i interese zemalja EU, što ukazuje na rizik da sastanak lidera ne uspe u zajedničkoj kratkoročnoj akciji za rešavanje visokih cena energije uoči zime.

Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /