Evropski dan parkova – 24. maj

Novi Sad može da se pohvali da ima više zaštićenih parkova – Kamenički, Dunavski, Futoški i Institutski. Osim što su javne zelene površine, navedeni parkovi prepoznati su u zakonu i imaju status spomenika prirode.

Svetlana Kuzmanov iz JKP Gradsko zelenilo je objasnila šta znači imati status spomenika prirode “To znači da su na ovim prostorima evidentirane biljne vrednosti koje su zaslužile od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode izradu studije zaštite, valorizaciju i smatra se da zbog svoje botaničke izuzetnosti treba da imaju poseban stepen pažnje.”

Najveće probleme o očuvanju vegetacije predstavljaju klimatski i urbanistički faktori, kao što su velika količina betona, povećana temperatura vazduha, smanjena vlažnost vazduha.

O važnosti kao i šta ih u parkove dovodi , naši sugrađani su naveli “Priroda, priroda. Ta punoća ljudi, kontakt sa prirodom. Ljudi oko nas. Onda ove životinjice, golubovi. Sve to. To je pravo za čoveka. Mir i tišina. Nema gradske buke.Uglavnom zato što decu mogu da pustim da trče po parku, da sam siguran da nisu izloženi nekom saobraćaju. Uvek je malo bolja klima, uvek je svežije. Mislim da ljudi dođu u park da se opuste, da ispune neku svoju dnevnu rutinu, opuštanja, popiju kafu i u principu to je to.”

Parkovi imaju višestruku funkciju koja je važna za svaki grad i njegove stanovnike.

“Zahvaljujući biljkama mi imamo čistiji vazduh u gradovima, imamo veću vlažnost vazduha, ublažene temperaturne ekstreme itd, i to su sve ekološke funkcije koje su nam jako važne za funkcionisanje grada kao celine i sve gradske stanovnike. Tako da treba da obezbedimo da parkovi budu mikro pluća grada i da ih imamo na što više lokacija”, objasnila je prof. dr Milena Lakićević, pejzažna arhitektica.

Dan evropskih parkova nije samo dan zaštite prirodnih područja, to je poziv za razvijanje parkovske kulture, ali i podsećanje da zelene oaze koristimo kao mesta za odmor, rekreaciju, druženje i uživanje u bogatstvu biodiverziteta.