in

Fila: Prikupljeni dokazi i DNK tragovi devojčice dovoljni da se osumnjičeni osude

Komentarišući to što su osumnjičeni za ubistvo priznali ubistvo policiji, ali da telo devojčice još nije pronađeno, Fila je za Tanjug rekao da se jedan od osumnjičenih branio ćutanjem, a da je drugi priznao i napomenuo da priznanje vredi kod istražnog sudije, a ne u policiji.

Fila kaže i da je on lično protiv uvođenja smrtne kazne, zato što to nije hrišćanski i zato što je to “opasna igračka” u rukama vladajuće klase.

“Sada je već iskorišćeno ubistvo devojčice da se traži uvođenje smrtne kazne, i predsednik (Aleksandar Vučić) je to predložio. Odmah su počeli da ocejnuju to kao veleizdaju… Ne sme se dozvoliti političarima da imaju pravo na izricanje smrtne kazne”, istakao je advokat.

Petronijević: I ako se ne nađe telo Danke Ilić, može se utvrditi šta se dogodilo

Predsednik Centra za obnovu međunarodnog prava Goran Petronijević izjavio je danas povodom ubistva dvogodišnje devojčice Danke Ilić iz Bora, da se može utvrditi šta se dogodilo drugim metodama kao što su svedočenja, materijalni tragovi, DNK analize, tragovi krvi, tragovi na automobilu i putu, i ako se ne nađe telo devojčice.

On je istakao da bi ipak najsigurniji dokaz bio pronalazak tela i utvrđivanje uzroka smrti.

“Kada je reč o dokazivanju, nema tela – nema dela je potpuna glupost. Danas su tehnika dokazivanja i forenzika otišle toliko daleko da se mogu neke stvari utvrditi na osnovu satelitskih snimaka, DNK analiza, tragova kose…”, naveo je .

Petronijević smatra da je u slučaju Danke Ilić napravljena velika greška u trenutku kada su mediji preuzeli ulogu istražnih organa, policije, tužilaštva i svih onih koji su zakonom ovlašćeni i stručno osposobljeni da taj deo posla rade.

“Nisam protiv toga da se mediji obaveštavaju o tome šta se događa, to je jedna od obaveza istražnih organa, ali sam protiv toga da se to radi nekritično i da se novinari koji nisu pravnici, forenzičari, mešaju u poslove u kojima im nije mesto. Objavljuju to s namerom da se postigne ekskluzivitet, pa onda drugi mediji, koji to prenose samo iz potrebe obaveštavanja javnosti, isto to rade”, objasnio je on.

Petronijević napominje da mediji nemaju pravo da ometaju istragu, i dodaje da smatra je u ovom konkretnom slučaju podbacilo tužilaštvo koje je, kako je rekao, moralo da uzme stvar u svoje ruke.

“Po zakonu je viši tužilac u Zaječaru gazda na terenu, on je trebalo da postroji policiju, istražne organe, forenzičare, novinare i kaže ‘informacije koje ćete objavljivati ćemo vam mi dati’ jer uskraćivanje određenih informacija u određenom trenutku ne znači prikrivanje od javnosti, nego znači potrebu istrage”, izjavio je on.

Prema njegovim rečima, ne postoji obaveza da se mnogi dokazi, elementi iskaza pojednih ljudi, materijalni dokazi sa terena, tragovi objavljuju u javnosti i vrlo često mogu da škode istrazi jer, dodaje on, kada se pusti informacija da je devojčica ubijena na način na koji su osumnjičeni priznali, osoba koje je to uradila će istog trenutka pokušati da sakrije telo.

Petronijević kaže da iako je u vreme kada je ukidana smrtna kazna u Srbiji on imao drugačiji stav i smatrao da smrtna kazna treba da ostane, danas je njegov stav po tom pitanju negativan jer je, prema njegovim rečima, kazna doživotnog zatvora potpuno adekvatna zamena za tu presudu.

“Ako pođete od toga da se pojedincu sudi za najteža krivična dela gde je najčešće oduzeo nekome život, onda – ko ima pravo da njemu oduzme život. Takvog pojedinca treba eliminisati iz društva, oduzeti mu mogućnost da ponovi izvršenja krivičnog dela, i to je sasvim dovoljno, a patnja i potreba za nekakvom osvetom, to je relikt krivičnog prava”, ocenio je on.



Autorska prava RTV / Tekst / Slika / Video /