in

Флекенштајн: Ако Србија жели у ЕУ, треба да следи њене циљеве; ниједна држава не може да буде неутрална

„Једна од тих вредности јесте да се инсистира на суверенитету и интегритету сваке државе у Европи“, рекао је Флекенштајн након скупа у Београду под називом „Разговори о будућности Србије: Спољна политика Србије“.

На питање да ли се сада на неки начин доводи у питање појам неутралности, Флекенштајн одговара да ниједна држава не може да буде неутрална, ако једна држава напада другу тенковима и авионима и покушава да уништи њен суверенитет.

Када је реч о санкцијама према Русији, Флекенштајн каже да се сада у читавој ЕУ, нарочито у Немачкој одакле он долази, води иста врста расправа, какве санкције увести и да ли ће такве санкције више нанети штету некој земљи него Русији.

„Али, уколико ви подржавате међународна правила која се односе на суверенитет и интегритет држава, онда ће народ те земље то мало више коштати, али (српска) влада тражи начин да успостави неку врсту равнотеже. У сваком случају, треба покушати смањити зависност од нафте из само једног извора“, оцењује бивши члан Европског парламента и истиче да је „лепо видети да грађани Србије не прихватају да се суверенитет и интегритет једне земље уништава“.

Флекенштајн је на скупу поручио и да нико од Србије не би требало да тражи да прекида све односе са Русијом и изразио задовољство што Србија није увела забране када је реч о посетама политичара.

„Али, сада говоримо о ситуацији коју нико није могао да замисли раније, огроман број руских војника је погинуо, а на супротној страни вероватно још више. Људи у ЕУ се не слажу са овим, ако говоримо о ембаргу на нафту, нама је потребно одређено време, настојимо да зауставимо тај рат и економским мерама, а ако нема тих напора, онда ћемо имати проблем“, оценио је Флекенштајн.

Директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фонд) Игор Новаковић нагласио је да је сада кључно питање да ли треба да се придружимо рестриктивним мерама ЕУ или не.

„Мислим да такву одлуку треба да донесемо пошто смо у потпуности окружени ЕУ, а такође желимо да једног дана постанемо држава чланица и у том контексту мислим да треба да урадимо реевалуацију наших односа са Русијом и значај тог одређеног савезништва на међународном плану“, каже Новаковић за Танјуг.

Он сматра да је вредност „руске карте“ на међународном плану, а пре свега, каже, што се тиче питања КиМ, доста смањена.

„Придруживање рестриктивним мерама уз јасну комуникацију и према руској јавности и властима у Москви, не мора да значи кидање односа, већ један нови моменат који је утемељен, пре свега, на нашим интересима“, поручује Новаковић.

О уласку Србију у ЕУ говорио је и бивши амбасадор Србије у САД и председник Форума за међународне односе Европског покрета у Србији, Иван Вујачић, који не сматра да је Косово кључно за тај процес интеграција.

„Процес интеграција иде јако споро, нема довољно напора ни са аспекта власти, јер се врло споро реализује, а ни ЕУ није довољно ангажована по том питању“, рекао је Вујачић.

Панел „Разговори о будућности Србије: Спољна политика Србије“ организовао је Европски покрет у Србији и Фридрих Еберт фондација.