Francuski ekspert: Nemačka i američka strategija opkoljavanja Srbije

To je ocenio francuski istraživač, predavač i ekspert za geopolitiku Pjer-Emanuel Toman u tekstu objavljenom na njegovom sajtu “Eurokontinent”, koji Srna prenosi integralno.

Toman piše da je Sud BiH osudio Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske (Srpske Republike BiH), na godinu dana zatvora i šest godina zabrane služenja funkcije u februaru ove godine. Ova kazna usledila je nakon amandmana na krivični zakon koji je nametnuo visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, nemački državljanin, u julu 2023. godine, kojom se dodaje krivično delo nepoštovanja odluka visokog predstavnika, piše Toman.

On navodi da nakon što je Milorad Dodik odbacio autoritet visokog predstavnika za BiH, jer njegovo imenovanje od Saveta za sprovođenje mira u Bosni nije potvrdio Savet bezbednosti UN, kao ni imenovanje njegovih prethodnika, ova odluka je omogućila tužilaštvu da podigne optužnicu protiv predsednika Dodika.

Predsednik Milorad Dodik, podseća Toman, optužuje centralne vlasti BiH u Sarajevu, kao i visokog predstavnika za kršenje Dejtonskog sporazuma, koji je predviđao federalnu strukturu BiH i koja je trebalo da bude uravnotežena između centralne vlasti i njenih entiteta.

Podseća i da BiH od Dejtonskog sporazuma 1995. godine, kojim je označen kraj građanskog rata, sastoji se od “Hrvatsko-muslimanske federacije” (glavni grad Sarajevo) i “Republike Srpske” (glavni grad Banjaluka), svaka sa vojskom, parlamentom, vladom i Ustavom. Dejtonski sporazum iz 1995. godine garantovao je entitetima, uključujući Republiku Srpsku, zakonske odredbe za veću autonomiju u policiji, obrazovanju, pravosuđu i ekonomiji.

Kancelarija visokog predstavnika u BiH je, pojašnjava, institucija koja je stvorena istim Dejtonskim sporazumima i odgovorna je za olakšavanje sprovođenja tih sporazuma. Kristijana Šmita imenovao je PIK i stoga on nije izabran, jer nedostaje odluka Saveta bezbednosti. Upravni odbor PIK-a, izvršno telo PIK-a, radi pod predsedavanjem visokog predstavnika i okuplja članove Upravnog odbora.

Precizirajući članove tog upravnog odbora, Toman kaže da to odražava različite geopolitičke interese koji stoje iza upravljanja protektoratom koji je BiH.

“Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik odbacio je ovu uvredljivu kaznu. Naglasio je da ne traži secesiju, već je pozvao na jedinstvo srpskog naroda, pozivajući ga da se okupi oko svojih institucija parlamenta, vlade, organa za sprovođenje zakona koje smatra stubovima stabilnosti i legitimiteta entiteta”, navodi Toma i ukazuje:

“Milorad Dodik nastoji da promoviše dijalog sa Hrvatima u Bosni kako bi se suprotstavio muslimanskoj prestonici Sarajevu, koja sprovodi projekat širenja političkog islama u zemlji”.

Iza ovih političkih i pravnih razlika kriju se, kaže, geopolitička pitanja koja se tiču borbe za moć između velikih sila i želje evroatlantskih vlasti da uskrate suverenitet Republici Srpskoj i njenim građanima, na čelu sa Miloradom Dodikom, i da srpski svet održe geopolitički slabim i fragmentiranim.

“Održavanje jedinstvene BiH, takođe, ima za cilj definitivno sprečavanje bilo kakvog približavanja Republike Srpskoj i Srbiji i, u sinergiji sa nezavisnošću Kosova, sprečavanje mogućeg ujedinjenja srpske nacije”, piše Toman i ističe:

“Ova nemačka i američka strategija opkoljavanja Srbije takođe ima za cilj da zaustavi povratak Rusije na Balkan. Kada kontinuum Vašington/Berlin/NATO/EU finalizuje svoju politiku ‘balkanizacije’ Jugoslavije, nakon odvajanja Crne Gore od Srbije kako bi joj presekao pristup moru, krajnji cilj će biti apsorpcija različitih država Zapadnog Balkana u EU i NATO”, piše Toman.

Izvodljivost ovog evroatlantskog plana, kaže Toman, međutim, zavisi od ishoda krize u Ukrajini, koja će odrediti evoluciju mnogih nerešenih geopolitičkih sporova u Evropi.

Izbor Donalda Trampa i promene i neizvesnosti u spoljnoj politici SAD učinili su, kaže, ovaj plan još manje verovatnim. Ruska vojna intervencija u Ukrajini okončala je evroatlantsko širenje u Ukrajini, čija se teritorija neumitno smanjuje u korist Rusije, navodi Toman.

“Stoga je sigurno da će projekat apsorpcije Zapadnog Balkana u evroatlantski prostor ne samo postati komplikovaniji, već da će ovaj prostor, kao što već vidimo, ponovo postati glavno poprište sukoba između Rusije i osovine Vašington/NATO/EU. Da bi se izbegao trendovski scenario vertikalnog i horizontalnog zaoštravanja sukoba, koji bi se mogao proširiti od Ukrajine do Balkana, bilo bi mudro razmotriti sistemsku alternativu kako bi se izbegao ovaj nagli nalet, koji je štetan za celu Evropu”, piše Toman.

Ukazuje da je ekskluzivni evroatlantski geopolitički poredak zaista zastario za promociju stabilnog kontinentalnog poretka na evropskom i evroazijskom nivou.

Sa sukobom u Ukrajini, navodi, jasno je da neće biti povratka, jer se globalni geopolitički pomak ka multicentričnom svetu definitivno ubrzao.

“Da bi se stabilizovala Evropa, nema alternative osim napuštanja doktrine širenja NATO-a i EU i promocije uravnoteženije i inkluzivnije bezbednosti za sve nacije na evropskom kontinentu, uključujući Rusiju i Srbiju i različite entitete srpskog sveta”.

“Idealno bi bilo da se pregovara o novoj evropskoj geopolitičkoj arhitekturi, koja bi uključivala ne samo Rusiju već i balkanske države, posebno Srbiju, bio bi čvršće zasnovan na modelu Evrope suverenih nacija i na principu geopolitičke ravnoteže, kao alternativa Evropi integrisanoj u evroatlantski prostor (NATO-EU) isključujući Rusiju”, piše Toman.

U ovoj konfiguraciji, navodi Toman dalje, stabilizacija Balkana zahteva logično zbližavanje različitih fragmentiranih entiteta srpskog sveta Srbije, Republike Srpske i Srba sa Kosova entiteta koji su nastali iz starog unipolarnog poretka nakon razaranja Jugoslavije, po principu samoopredeljenja.

“U ovom kontekstu, osuda predsednika Milorada Dodika, koji se opire centralizaciji vlasti BiH, je odluka koja ne samo da pogoršava geopolitičke pukotine u BiH, već i odražava evroatlantske geopolitičke ciljeve koji pripadaju jednoj zastareloj konfiguraciji”, navodi Toman i dodaje:

“Predsednik Milorad Dodik nije usamljen u svom pristupu i ima sve veću političku podršku u susednim državama, u Srbiji i Mađarskoj, ali i u političkim strankama u zemljama članicama EU koje brane model – Evrope nacija”.